Википедија

Aneurizma

Aneurizma (od grč. ἀνεύρυσμα - proširenje, odnosno grč. ἀνευρύνειν - proširiti) lokalizovana je vazodilatacija krvnih sudova ispunjena krvlju[1] [2]koja je nastala kao posledica bolesti ili slabljenja zida vene ili arterije.[3] Aneurizme se najčešće javljaju u arterijama koje se nalaze u osnovi mozga i u aorti (glavna arterija koja odvodi krv iz srca, tada je u pitanju aortna aneurizma). Kako veličina aneurizme raste, povećava se rizik od pucanja, što može dovesti do obilnog krvarenja, drugih komplikacija, pa čak i smrti.

Aneurizma
SinonimiAneurizam
Angiografija aneurizme u cerebralnoj arteriji. Aneurizma je veliko ispupčenje u središtu slike.
SpecijalnostiVaskularna hirurgija

Aneurizme mogu biti posledica naslednog stanja ili stečene bolesti. Takođe mogu biti početna tačka za stvaranje ugrušaka, (tromboza) i embolizacija). Reč potiče iz grč. ἀνεύρυσμα – aneurizma = dilatacija, i prema ἀνευρύνειν – aneurinein = širiti se, odnosno aneurizma / aneǔ̯rysma = proširenje, povećanje). U širem smislu kolokvijalno zvana arterijska aneurizma, je proširenje cevastih, torbastih, loptastih ili kesastih organa i struktura u pogođenom organizmu. Lokaliziran je i stalni, gde je proširen prečnik arterija (često ivena), kao rezultat urođenih ili stečenih promena zida. Ovo razlikuje aneurizmu od ektazije, trajnog širenja krvnih žila (i šupljih organa), koja se razvija uprkos netaknutosti svih uključenih slojeva zidova). Kako se aneurizma povećava, povećava se rizik od puknuća,[4] što dovodi do nekontroliranog krvarenja. Iako se mogu pojaviti u bilo kojem krvnom sudu, posebno smrtonosni primeri uključuju aneurizme Vilisovog kruga u mozgu,[5] aortnu aneurizmu koje utiču na grudnu aortu i aneurizmu trbušne aorte. Aneurizme se mogu pojaviti u samom srcu nakon srčanog udara, uključujući i komorsku i aneurizme pretkomorske pregrade. Postoje urođene aneurizme pretkomorske pregrade, retkog srčanog kvara.

Klasifikacija uredi

Razlikuju se prava aneurizma (aneurysm verum), lažna aneurizma (aneurysm spurium = A. falsum) i disecirana aneurizma (aneurysm dissecans) koja je posledica disekcije vaskularnog zida. Aneurizma bez dodatnih informacija obično znači aneurizmu verum.

Aneurizma verum uredi

 
CT-kontrastirani, aksijalni presek na nivou bifurkacije leve karlične arterije (Iliaca communis)

U aneurizmi verum, proširen je čitav vaskularni zid sa svim slojevima (intima, medija i adventicija), obično kao rezultat arterioskleroze. Uglavnom su pogođeni muškarci stariji od 50 godina, posebno hipertenzivni pacijenti i pacijenti sa okluzivnom bolešću perifernih arterija. Pucanje zida suda, koje se ovde može dogoditi zbog njegovog slabljenja povezanog s proširenjem (puknućem), može biti opasno po život, zavisno od mestu pogođenog suda.

Spurijum − lažne aneurizme uredi

U lažnim aneurizmama (aneurzma falsum, takođe pseudoaneurizma), suženje, čija je formacija obično nastala zbog tupe ili oštre ozlede (poput Seldindžerove punkcije).[6] Prolazi kroz intimu i medije, dok, po udžbeničkoj definicuji, adventicija ostaje, pri čemu u patološkoj praksi u adventiciju često prelazi hematom. Modrica (pulsirajući hematom) razvija se oko ovog curenja vaskularnog zida. Tkivo koje okružuje defekt vaskularnog zida, poput pleure ili peritoneuma, može ograničiti opseg modrice i na taj način odgoditi smrt zbog krvarenja - često samo nakratko - ako su i veliki sudovi. Ako tamponada ostane duže stabilna, pulsirajući hematom biće okružen kapsulom vezivnog tkiva u roku od četiri do šest nedelja. Budući da je ova aneurizmatoidna struktura nastala izvan zida krvnog suda, naziva se lažna aneurizma (aneurizma spurium ili falsum). Međutim, i dalje postoji rizik od puknuća.

Aneurizma disekans uredi

Glavni članak: Disekcija aorte

Izraz aneurizma disekans zavarava, jer sadašnja disekcija nije neposredna posledica aneurizme. Umesto toga, disekcija – bilo da je reč o aorti ili bilo kojoj arteriji uopšte – rezultat je ozlede intime zida suda.[6] Ako se disekcija ne leči ili se leči samo konzervativno, u mnogim slučajevima hronično slabljenje zida rezultira sekundarnim širenjem vaskularnog kalibra, u pravcu stvaranja aneurizme. U tim slučajevima aneurizma nije uzrok već posledica disekcije. Međutim, u raznim udžbenicima, pojam aneurizme disekans koristi se za disekciju. To je možda zbog činjenice da nalazi obdukcije nelečenih disekcija već često pokazuju aneurizamsku dilataciju suda i njegov vremenski tok nije mogao biti diferenciran – pre razvoja računarske tomografije – u vreme kada je ovaj pojam formiran.

Kada se žila secira, krv ulazi kroz takozvani ulaz, prodire u zid suda i deli je (secira). Ovo stvara lažni ili drugi pseudolumeni, veštački stvoreni krvotok. Budući da je protok ograničen ulazom i mogućim ponovnim ulaskom, dolazi do povećanja pritiska u pogrešnom lumenu u odnosu na srednji vaskularni pritisak u stvarnom lumenu, što dovodi do kompresije stvarnog. U slučaju aorte, lečenje disekcije stoga ima za cilj da se zatvori primarni ulaz kako bi se smanjio pritisak u lažnom lumenu u korist istinskog lumena i tako poboljšala perfuzija unutrašnjih organa i donjeg ekstremiteta.

Uzroci uredi

Degenerativne bolesti vaskularnih zidova (u više od 80% slučajeva ateroskleroza) glavni su uzrok. Mnogo ređi uzroci su traume, infekcije (reumatska groznica, sifilis, lajmska borelioza), upale i urođene slabosti vezivnog tkiva (Marfanov sindrom, Elers-Danlos sindrom). U oko pet do sedam posto pogođenih aneurizmom, javljaju više puta na različitim lokacijama tela (aneurizmatska bolest). Aneurizme aorte utiču, ne samo na odrasle osobe, već mogu postati i klinički značajni kao posledica Marfanovog sindroma ili kao kasni efekti zapreminskog opterećenja aorte kod urođenih srčanih mana s desnim levim produženjem ili perfuzijom pluća zavisno o njemu. Nadalje, aneurizme u srčanim arterijama mogu se javiti nakon bolesti zvane Kavasakijev sindrom. Studija objavljena 2010. godine takođe dokumentuje značajno povećani rizik od aneurizmi mozga kod pacijenata sa dvokvržičnom aortom, relativno čestom urođenom malformacijom aortnog zaliska.[7] U Hjuz-Stovinovom sindromu se pretpostavlja da embolije uzrokuju aneurizme plućnih sudova. Poznato je da udarci u glavu povećavaju broj slučajeva arterijske dilatacije kičmene arterije.[8]

Patogeneza i tok uredi

Eksplozivnost središnjih aneurizmi (poput donje bubrežne aneurizme trbušne aorte) leži u njihovom potencijalno fatalnom riziku od puknuća (tj. rizika od rupture). To se povećava s povećanjem poprečnog preseka aneurizme, jer su, prema Jang-Laplasovoj jednačini, sile obnavljanja elastičnosti zida suda obrnuto proporcionalne radijusu. Sile se stoga smanjuju kako se radijus povećava.

Aneurizme perifernih sudova prete udovima uglavnom kroz trombembsku vaskularnu okluziju. Po pravilu, ove aneurizme su delimično ispunjene masama tromba, koje se često nalaze na rubu. Na primer, u slučaju aneurizme u udubljenju koljena, ove mase tromba mogu se odgovarajućim pokretima umasirati u perifernu cirkulaciju. To dovodi do perifernih, ponekad ireverzibilnih vaskularnih okluzija sa odgovarajućim posledicama.

Simptomi i nalazi uredi

Većina znakova aneurizme trbušne aorte i karlice su asimptomatski. Dijagnoza se obično postavlja slučajno kao deo rutinskog pregleda ili pregleda abdomena. Uz ultrazvuk, dijagnoza se postavlja ispitivanjem trbušne ili karlične arterije, koje može biti napravljeno sa velikom preciznošću. Ako ove aneurizme postanu simptomatske, javljaju se bolovi u leđima ili difuzno u trbuhu. Karakteristični su za aneurizmu koja se širi krvarenjem zida. Unutartrbušne aneurizme mogu slobodno puknuti u trbušnu šupljinu, što rezultira stvaranjem velikog unutarperitoneumskog hematoma (hemaskoze), što često uzrokuje smrt. Ali ovo krvarenje, često se može zadržati u retroperitoneumu (sudovi u retroperitonealnom prostoru). Pacijent ima jake bolove u boku i simptome šoka (diferencijalna dijagnoza : bubrežna kolika, pankreatitis). U slučaju perifernih aneurizmi, fokus nije na rupturi, već na trombskom zatvaranju aneurizme ili embolijskom zatvaranju distalnih sudova. Simptomi su često akutni. Distalne embolije takođe mogu dugo biti hronične i oligosimptomatske (pacijent primećuje malo ili ništa).

U cerebralnim aneurizmama (koje se nalaze u mozgu) (tzv. aneurizme mozga), pritisak koji aneurizma vrši na nerv može dovesti do paralize lica. Ako takva aneurizma pukne, rezultat je moždani udar ili subarahnoidno krvarenje (cerebralno krvarenje).[9]

Dijagnostika uredi

 
Ruptura aneurizme leve kičmene arterije od 7 mm, koja rezultira subarahnoidnim krvarenjem, kao što se vidi na CT-snimku s kontrastom
Klinički pregled

Periferne aneurizme se često lako identifikuju inspekcijom (gledanjem) i palpacijom. Kod vitkih pacijenata, aneurizma trbušne aorte može se palpirati kao ekspanzivno pulsirajući tumor u središnjem delu trbuha za vreme pregleda. To je, međutim, retko moguće kod gojaznih ljudi.

Aparativna pretraga

Ultrazvuk omogućuje neinvazivne i jeftine dijagnoze aneurizme. On deluje dobro kao metoda pregleda za asimptomatske ljude. Kompjuterizovana tomografija omogućava morfološki precizna i geometrijski ponovljiva merenja aneurizama. Takođe se mogu prikazati vrsta tromboze, priroda zida i odnos između aneurizme i susednih organa. Angiografija ne služi samo za otkrivanje aneurizme, ali se ponekad koristi za otkrivanje okluzivne bolesti perifernih ili centralnih plovila, kao što su bubrežne arterije.

Faktori rizika uredi

Faktori rizika za nastanak aneurizme su dijabetes, gojaznost, hipertenzija, pušenje, alkoholizam i nedostatak bakra.[9]‍:602 [10]

Lečenje uredi

Tokom istorije, aneurizma se lečila hirurškom intervencijom ili aktivnim posmatranjem u kombinaciji sa kontrolisanjem krvnog pritiska. U poslednje vreme, razvijene su endovaskularne odnosno minimalno invazivne tehnike za različite tipove aneurizmi.

Istorija uredi

Najstariji pisani opis aneurizmi nalazi se u papirusu Ebers iz drevnog Egipta. Drevni lekar Antilos započinje svoju raspravu o dijagnozi, simptomima i hirurškom lečenju aneurizmi iz drugog veka naše ere rečima: „Postoje dve različite vrste vazodilatacije: jedna se dogodi kada se inače netaknuta arterija se proširila – otuda joj i ime – a druga, kada je arterija pukla i krv curi u meso ispod. [...]“.[11] Precizniji anatomski opisi dolaze iz autopsijskih studija Andreas Vezalijusa i Vilijama Harvija iz 16. i 17. veka. Antonio Skarpa prvi je napravio razliku između stvarne i lažne aneurizme, 1804.

U davna vremena, preporučivalo se lečenje aneurizmi kompresijom (prema Galenu, sadržaj bi se vratio u normalan arterijski vaskularni sistem). Grčki lekar Antilos opisao je metod za rad na aneurizmi, ekstirpacijom (oko 3. veka), pri čemu je arterija vezana iznad i ispod aneurizme, a izbočina se zatim rezanjem uklanjala.[12] Britanski hirurg Džon Hanter promovisao je ligaturu u 18. veku, za zahvaćene sudove uzvodno od aneurizme. Pedesetih godina 20. veka, aneurizme su još uvek bile hirurški omotavane, kako bi se sprečilo krvarenje opasno po život. U 20. veku, kao metoda lečenja, konačno su se uspostavili stentovi i proteze.[13] Američki hirurg Vilijam Vejn Babkok (1872–1963) takođe je razvio posebne tehnike za operaciju aneurizmi aorte i njima srodnih aneurizmi.[14]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ „aneurysm at Dorland's Medical Dictionary”. 
  2. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 52. ISBN 86-331-2075-5. 
  3. ^ „Aneurysms”. Society of NeuroInterventional Surgery. Pristupljeno 2018-02-23. 
  4. ^ Cronenwett JL, Murphy TF, Zelenock GB, Whitehouse WM, Lindenauer SM, Graham LM, Quint LE, Silver TM, Stanley JC (septembar 1985). „Actuarial analysis of variables associated with rupture of small abdominal aortic aneurysms”. Surgery. 98 (3): 472—83. PMID 3898453. 
  5. ^ Schueler, Stephen J.; Beckett, John H.; Gettings, D. Scott (18. 8. 2010). „Berry Aneurysm in the Brain”. freemd. Arhivirano iz originala 12. 3. 2016. g. Pristupljeno 13. 11. 2011. 
  6. ^ a b Aktuerk, D.; Lutz, M.; Giri, R.; Matuszewski, M. J. (2014). „Delayed presentation of a traumatic bilobed pseudoaneurysm of the left ventricular outflow tract”. European Heart Journal - Cardiovascular Imaging. 15 (9): 995. PMID 24699323. doi:10.1093/ehjci/jeu046. .
  7. ^ Schievink, Wouter I.; Raissi, Sharo S.; Maya, M. Marcel; Velebir, Arlys (2010). „Screening for intracranial aneurysms in patients with bicuspid aortic valve”. Neurology. 74 (18): 1430—1433. PMID 20439844. S2CID 31979190. doi:10.1212/WNL.0b013e3181dc1acf. 
  8. ^ Egnor, M. R.; Page, L. K.; David, C. (1991). „Vertebral artery aneurysm--a unique hazard of head banging by heavy metal rockers. Case report”. Pediatric Neurosurgery. 17 (3): 135—138. PMID 1819327. doi:10.1159/000120583. 
  9. ^ a b Walker, Brian R.; Colledge, Nicki R; Ralston, Stuart H. (2010). Davidson's principles and practice of medicine  (21st izd.). Edinburgh: Churchill Livingstone/Elsevier. str. 604. ISBN 978-0-7020-3085-7. 
  10. ^ Byers PH. Vascular Ehlers-Danlos Syndrome. 1999 Sep 2 [Updated 2019 Feb 21]. In: Adam MP, Ardinger HH, Pagon RA, et al., editors. GeneReviews® [Internet]. Seattle (WA): University of Washington, Seattle; 1993-2020. Available from: https://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/books/NBK1494/
  11. ^ Jutta Kollesch, Diethard Nickel: Antike Heilkunst. Ausgewählte Texte aus den medizinischen Schriften der Griechen und Römer. Philipp Reclam jun., Leipzig 1979 (= Reclams Universal-Bibliothek. Band 771); 6. Auflage ebenda. 1989. ISBN 3-379-00411-1. str. 139–141.(Aus den Schriften des Antyll: Über Gefäßerweiterung).
  12. ^ Sachs, Michael (2000). „Die Methoden der Blutstillung in ihrer historischen Entwicklung”. Hämostaseologie. 20 (2): 3—89. S2CID 56920935. doi:10.1055/s-0037-1619480. 
  13. ^ Roland Sedivy, Thomas Kolomanzik, Anita Uhl, Beatrix Patzak: Pathologie in Fallstudien – Historische Präparate neu betrachtet. Wien 2007. str. 52–53..
  14. ^ Barbara I. Tshisuaka: Babcock, William Wayne. In: Werner E. Gerabek]], Bernhard D. Haage, Gundolf Keil, Wolfgang Wegner (Hrsg.): Enzyklopädie Medizingeschichte. De Gruyter, Berlin / New York. 2005. ISBN 3-11-015714-4. str. 127.

Literatura uredi

  • Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 52. ISBN 86-331-2075-5. 

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анеуризма&oldid=27556810”