Anoftalmija

Anoftalmija ili anoftalmus predstavlja nedostatak jedne ili obe očne jabučice. To može predstavljati veliki problem, ne samo zbog nemogućnosti vida već i zbog deformiteta i nepravilnog razvoja očne duplje, kapaka i konjunktivalne vrećice.

Anoftalmija
Latinski	Anophtalmos
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnost	medicinska genetika
MKB-10	Q11.0-Q11.1
MKB-9-CM	743.0
DiseasesDB	29617
eMedicine	oph/572

Naziv potiče od grčke reči ανόφθαλμος, koja u prevodu znači „bez oka“.

Etiologija

Prava ili primarna anoftalmija je veoma retka i odlikuje se potpunim odsustvom očnog tkiva unutar orbite. Najčešće se nasleđuje autozomno dominantno. Može se javiti i kod intrauterinih infekcija (rubeola, toksoplazmoza), a često je udružena sa sindromima u kojima se javljaju kraniofacijalne malformacije (Halerman-Strajfov sindrom, Goldenharov sindrom i dr).

Sekundarna anoftalmija nastaje nakon enukleacije i evisceracije oka kod različitih stanja i infekcija oka koja zahtevaju ove intervencije.

Degenerativna anoftalmija nastaje kada oko počne da se razvija, ali se iz nekog razloga ono izdeformiše. Uzrok ovoj pojavi može biti nedovoljan dotok krvi u očno tkivo.

Klinička slika

Kod urođenog anoftalmusa smanjena je cela očna duplja, nedostaju ekstraokularni mišići, suzne žlezde i kanali. Očni kapak je kraći, postoji kontrakcija orbikularnih mišića i plitak svod.

Nakon izvršene enukleacije ili evasceracije ostaje konjunktivalna vrećica. Enukleacija predstavlja uklanjanje očne jabučice u celini, dok evisceracija predstavlja odstranjivanje rožnjače i otklanjanje kroz taj otvor celokupnog sadržaja: sočiva, staklastog tela, celokupne uvealne opne i mrežnjače. Na taj način ostaje samo beonjača koja čini patrljak na kome su ostali pripojeni mišići pokretači očne jabučice. Evisceracija se uglavnom vrši kod gnojnog panoftalmitisa, dok se enukleacija primenjuje u ostalim slučajevima a posebno onda kada postoji opasnost od pojave simpatičke oftalmije.

Dijagnoza

Dijagnoza primarnog anoftalmusa se postavlja na osnovu pregleda, patohistoloških nalaza i kompjuterizovane tomografije ili korišćenjem nuklerne magnetne rezonance.

Lečenje

Nošenje očne proteze je značajno iz estetskih razloga, a kod dece ima i drugi svrhu. Naime, kod dece sa anoftalmijom očna duplja i njeni koštani zidovi se ne razvijaju pravilno i nastaje asimetrija lica.

Očne proteze se izrađuju od raznovrsnog materijala (stakla, porcelana i plastičnih materija). One se skidaju noću, kako bi se vežnjača odmorila od pritiska koji proteza kao strano telo vrši na zidove konjunktivalne vrećice. Vrećica se povremeno ispira fiziološkim rastvorom ili 3%-tnim rastvorom borne kiseline.

Za korekciju orbitalne asimetrije i nastalih deformiteta, koriste se i hirurške metode.

Reference

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).