Anri Aber
Henri Habert, odnosno Henri Haber (Lublin, 13. septembar 1882. ili 1883. – nepoznato) bio je poljski Jevrejin koji je kao novinar i pisac bio aktivan u Flandriji, Holandiji i Francuskoj.
| Henri Haber | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 13. septembar 1882. |
| Mesto rođenja | Lublin, |
Biografija uredi
Godine 1899. Henri Haber (hol. Henri Haber), tada student, doselio se u Antverpen iz Bitoma u Njemačkoj. Nakon izbijanja Prvog svetskog rata prebegao je iz Belgije u Holandiju. Od 1915. do 1919. godine živeo je u Amsterdamu, da bi se u leto 1919. godine preselio u Pariz.
Novinar i pisac u Amsterdamu uredi
Tokom svog boravka u Holandiji pisao je pod francuskom imenom Anri Aber (franc. Henri Habert) za holandski dnevni list De Telegraaf. Često je pisao o ratnim zarobljenicima, izbeglicama i svima onima koji su na različite načine proterani iz svojih domovina. Neretko je istupao protiv Nemačke i Austrije, stajući na stranu saveznica u Prvom svetskom ratu. U jesen 1916. godine postaje poznat zahvaljujući feljtonu "Kakva je sudbina stranca u Holandiji?" (Wat treft den vreemdeling in Holland?), u kojem su stranci koji borave u Holandiji dobili priliku da govore o svojim iskustvima. Iste godine izdao je knjigu na francuskom "U Holandiji u vreme rata" (En Hollande pendant la guerre) baziranu na feljtonu. Zaradu od ove knjige poklonio je francuskim ratnim invalidima.
Ratni zarobljenici u Holandiji uredi
U svojim člancima koje je pisao za De Telegraaf, ali i u publikacijama nastalim na osnovi njih, iznova se bavio sudbinama ratnih zarobljenika. Tako je 1917. godine intervjuisao ruske zarobljenike koji su pobegli iz nemačkih logora smrti, a godine 1919. dao je reč i srpskim zarobljenicima koji su nakon rata preko Holandije vraćeni u otadžbinu. Oni su neretko pre dolaska u Holandiju već prevalili dug put kroz austrijske i nemačke logore smrti (kao na primer logor Jindrihovice). Njihova potresna svedočanstva zabeležio je u knjižici pod naslovom "Iza bodljikave žice: po kazivanjima izbeglih Srba" (Achter het prikkeldraad: naar verhalen van uitgeweken Serviërs).[1][2] Prevod ove knjižice na srpski jezik objavio je Arius - centar za naučnu i kulturnu saradnju između Srbije i zemalja nizozemskog govornog područja 2018. godine.[3]
Bibliografija uredi
- En Hollande pendant la guerre. Amsterdam: Volharding, 1916
- Les Russes martyrs : enquête auprès des prisonniers de guerre russes évadés d'Allemagne. Amsterdam: Volharding, 1917
- Parijs en de Parijzenaars : (losse schetsen). Amsterdam: Volharding, 1918
- Binnen het prikkeldraad : naar verhalen van uitgeweken Serviërs. Amsterdam, 1919
- Entre les fils barbelés : D'après les récits des évadés Serbes. Amsterdam, 1919
- Griekenland : Verleden en heden. Amsterdam, 1919
- La Grèce : hier et aujourd'hui. Amsterdam, 1919
- Poland crucified : an attempt at independent judgment of contemporary chaos. Paris: Les Éditions Saint-Georges, 1940
Reference uredi
- ^ Habert, H. Binnen het prikkeldraad : naar verhalen van uitgeweken Serviërs. Amsterdam, 1919
- ^ Đorđe Vukosavljević
- ^ „Habert, H. Iza bodljikave žice: po kazivanjima izbeglih Srba. Arius: Beograd, 2018”. Arhivirano iz originala 13. 05. 2018. g. Pristupljeno 12. 05. 2018.