Antinomija
Antinomija (grč. αντινομια, sukob razumskih načela) je dijalektičko iskazivanje u vidu dveju tvrdnji, suprotnih s racionalne tačke gledišta, ali istinitih i jednakih za veru, koje treba da se uzajamno potvrđuju kao ispravne. Na primer, istovetnost (jedinstvo) i različitost Svete Trojice. Antinomija je kontradiktorna propozicija s logičke tačke gledišta, ali nije iracionalna.
Antinomija u teologiji uredi
U teologiji, antinomija ukazuje na nesaobraženost formalne definicije i tajne Istine koja je u Bogu, a upotrebljava se da bi se izbegao konceptualni racionalizam, odnosno iscrpljivanje transcendentnog koncepta vere u formalno racionalnim definicijama.
Teologija je antinomična, ali to ne znači da je antikonceptualna, to jest protiv filozofskih koncepata. Svaka dogmatska definicija ima dva pola, podobno dvama neodvojivim aspektima religijske istine; otuda antinomički i dijalektički karakter dogme.
Antinomija kao teološka metoda iznosi na videlo sledeće: neobuhvativost Boga, ipostasni i dinamički karakter Njegove suštine, koja se ne može obuhvatiti, niti svesti u racionalne termine ili pojmove; sadržaj vere, tj. tajnu božanske Istine, koja se ne može iscrpiti u formalnim definicijama; ograničenost konceptualnog rečnika, koji ne može adekvatno da iskaže punoću otkrivene istine.
Antinomija se primenjuje na učenje o Bogu, na suštinsko jedinstvo Svete Trojice u različitosti ipostasi, u dijalektici između suštine i energije, kao i na druge dogmate vere. Na primer: Bog je suština iznad suštine; ostaje, naime, tajanstven u Svome otkrivanju. Potvrđuje se, dakle, odjednom da je Bog nepristupačan i nepogrešiv, neučestvujući po Svojoj suštini, pa ipak prisutan po svojim delanjima ili energijama. On je tvorac u vremenu, ulazi lično u istoriju, dopušta da se sveti Njime pričešćuju po blagodati. On učestvuje na neučestvujući način; vidljiv je na nevidljiv način; shvatan na nepoznativ način; kreće se, ali je nepokretan; dovodi u egzistenciju, ali nije doveden u egzistenciju i ne postaje. Tako se može reći: „U izvesnom pogledu Bog i ono što je božansko mogu se poznati; u drugom pogledu ne mogu se poznati. Može se poznati kroz ono što je oko Njega; ali se ne može poznati u onome što je On sam.“ (Sveti Maksim Ispovednik, Glave o ljubavi, IV, 7).