Antioh I Soter
Antioh I Soter (grč. Αντίοχος Α' Σωτήρ; 324/323. p. n. e. -261. p. n. e. ) bio je sin Seleuka I Nikatora[1] i car Seleukidskog carstva. Njegova majka je bila Apama, ćerka Spitamena,[2][3] jedna od princeza koju je Aleksandar Veliki dao za žene svojim generalima 324. p. n. e..[4] Antioh je nasledio svog oca Seleuka I Nikatora 281. p. n. e. i vladao je tokom perioda nestabilnosti koji je uglavnom prevazilazio do svoje smrti 2. juna 261. p. n. e..[5] On je poslednji poznati vladar kome se pripisuje drevna mesopotamska titula Kralj univerzuma.[6]
| Antioh I Soter | |
|---|---|
 Srebrenjak Antioha I. Na grčkom piše ΒΑΣΙΛΕΩΣ ΑΝΤΙΟΧΟΥ (kralj Antioh). | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 324. p. n. e. ili 323. p. n. e. |
| Mesto rođenja | Sirija, |
| Datum smrti | 261. p. n. e. |
| Mesto smrti | Sirija, |
| Porodica | |
| Supružnik | Stratonika Sirijska |
| Potomstvo | Antioh II Teo, Stratonika od Makedonije, Apama II |
| Roditelji | Seleuk I Nikator Apama |
| Dinastija | Seleukidi |
| Period | 282. p. n. e. -261. p. n. e. |
| Prethodnik | Seleuk I Nikator |
| Naslednik | Antioh II Teo |
Godine 294. p. n. e., pre smrti svog oca Seleuka I, Antioh se oženio svojom maćehom Stratonikom, ćerkom Demetrija Poliorketa. Drevni izvori izveštavaju da je njegov stariji otac navodno podstakao brak nakon što je otkrio da je njegov sin u opasnosti da umre od ljubavnih jada.[7] Stratonika je Antiohu rodila petoro dece: Seleuka (kasnije pogubljen zbog pobune), Laodiku, Apamu II, Stratonika II i Antioha II Teosa, koji je nasledio svog oca na mestu kralja.
Teško održanje velikog carstva i pobeda nad Galima uredi
Kada mu je ubijen otac Seleuk 281. p. n. e., pred njim se našao težak zadatak održanja velikog carstva. Odmah izbija pobuna u Siriji. Antioh odustaje od osvajanja Makedonije i Grčke. Sa Ptolemejem II sklapa mirovni sporazum. U Maloj Aziji nije uspevao da pokori Bitiniju ili Kapadokiju. Suočio se sa invazijom keltskih Gala na Malu Aziju 278. p. n. e., ali u borbama sa njima pobeđuje pa je prozvan Soter ("spasilac“ ).[8] Vladao je od 282. p. n. e. -261. p. n. e.[9]
Stalni sukobi sa Egiptom zbog Sirije uredi
Pri kraju 275. p. n. e. ponovo se otvara stari problem Sirije, tačnije doline Beka. To je stalna sporna tačka između Ptolemejida i Seleukida još od podele 301. p. n. e. Zbog Sirije izbija Prvi sirijski rat. Dolina Beka je ostala u vlasti Ptolemejida, ali Seleukidi su nastavili da polažu svoje pravo na taj deo Sirije. Rat nije mnogo menjao granice dva carstva, nego su samo gradovi kao Damask i obalna područja Male Azije menjala gospodare.
Poraz od Pergama uredi
Oko 262. p. n. e. Antioh pokušava da osvoji brzorastuću silu Pergam. Međutim blizu Sarda je poražen 262. p. n. e., a brzo posle toga 261. p. n. e. umire. Najstarijeg sina je ubio zbog pobune, tako da ga nasleđuje drugi sin Antioh II.[10]
Porodično stablo uredi
| 2. Seleuk I Nikator | ||||||||||||||||
| 1. Antioh I Soter | ||||||||||||||||
| 3. Apama | ||||||||||||||||
Reference uredi
- ^ „Antiochus I Soter | Seleucid king”. Encyclopedia Britannica (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-07-25.
- ^ Magill 1998, str. 1010
- ^ Holt, Frank L. (1989). Alexander the Great and Bactria: the Formation of a Greek Frontier in Central Asia. Leiden, New York, Copenhagen, Cologne: E. J. Brill. str. 64—65. ISBN 90-04-08612-9.
- ^ Arrian, Anabasis 7.4.6
- ^ „Antiochus I Soter”. Livius.
- ^ Stevens, Kathryn (2014). „The Antiochus Cylinder, Babylonian Scholarship and Seleucid Imperial Ideology”. The Journal of Hellenic Studies (na jeziku: engleski). 134: 73. ISSN 0075-4269. doi:10.1017/S0075426914000068.
- ^ Plutarch, Demetrius, 38 gives the most famous account of this tale. See also Appian, Syr. IX.59
- ^ Jedna ili više prethodnih rečenica uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Seleucid Dynasty s.v. Antiochus I. Soter”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 24 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 604.
- ^ Jones 2012, str. 135
- ^ Smith, Andrew. „Johannes Malalas - translation”. www.attalus.org. Pristupljeno 2017-06-06.
Literatura uredi
- Jones, C. H. W. (2012). Ancient Babylonia (na jeziku: engleski). Cambridge University Press. str. 135. ISBN 978-1-107-60572-5.
- Magill, Frank N. (1998). The Ancient World: Dictionary of World Biography. 1. Pasadena, Chicago, London: Fitzroy Dearborn Publishers, Salem Press. str. 1010. ISBN 0-89356-313-7.
