Antoni Vivulski
Antoni Vivulski (litv. 'Antanas Vivulskis'; 20. februar 1877 — 10. januar 1919) bio je poljsko-litvanski[1] arhitekta i vajar.
| Antoni Vivulski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 20. februar 1877. |
| Mesto rođenja | Totma, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 10. januar 1919. (41 god.) |
| Mesto smrti | Vilno, Poljska |
Biografija
urediRođen je 20. februara 1877. u Totmi, gubernija Vologda, Rusko carstvo, gde je njegov otac, ko je bio poreklom iz Litvanije (Žamagijca)[2] služio kao šumski nadzornik.[3] Završio je ugledni jezuitski internat Zakład Naukowo-Wychowawczy Ojców Jezuitów w Chyrowie, a zatim dva najprestižnija univerziteta za umetnost i arhitekturu te epohe: École Supérieure des Beaux-Arts u Parizu i Visoku tehničku školu u Beču. Njegov rad je bio deo vajarskog događaja na umetničkom konkursu na Letnjim olimpijskim igrama 1912.[4]
Među najznačajnijim njegovim delima su:
- Spomenik Grunvaldu u Krakovu, Poljska
- Kapela u Šiluvi, Litvanija
- Tri krsta na brdu tri krsta Vilnjus, Litvanija
- Crkva Svetog Srca Isusovog u Viljnusu, Litvanija
Crkva Svetog Srca Isusovog osnovana je 1913. godine i bila je prvi primer upotrebe armiranog betona u bivšoj Zajednici Poljske i Litvanije. Vivulski, impresioniran mogućnošću izgradnje gigantskih građevina od novootkrivenog materijala, pripremio je projekat monumentalne crkve sa stilizovanom gigantskom skulpturom Tvorca koji sedi na kupoli. Međutim, projekat je prekinut nakon smrti Vivulskog 10. januara 1919.
Godine 1919, uprkos tome što je bolovao od tuberkuloze, prijavio se kao dobrovoljac u poljsku miliciju (Samoodbrana Litvanije i Belorusije) i učestvovao u odbrani Vilnjusa od napada boljševika u ranim fazama poljsko-sovjetskog rata. Dobio je upalu pluća dok je bio na straži u predgrađu Vilnjusa Užupisu.[5][6] Posle smrti sahranjen je u podrumskog prostoru ispod crkve koju je projektovao. Kada su ga Sovjeti 1964. godine preuredili u Palatu građevinskih radnika, njegov pepeo je prenet na groblje Rasos.[7]
Galerija
uredi-
-
-
Grobnica Antonija Vivulskog na groblju Rasos -
Reference
uredi- ^ Phillips, Charles (1933). Paderewski - The Story of a Modern Immortal. The Macmillan Company. str. 280. ISBN 0-306-77534-4.
- ^ O. Franciszek Świątek, "Jasny i mocny duch Antoni Wiwulski (1877-1939)", Wilno, 1939, s. 10
- ^ Stefański, Krzysztof (2003). „Polish ecclesiastical architecture of the early 20th century - between the new form and national obligation”. Centropa: A Journal of Central European Architecture and Related Arts. 3 (3): 249.
- ^ „Antoni Wiwulski”. Olympedia. Pristupljeno 22. 7. 2020.
- ^ Wiktor Zenonowicz (1986). „Rys życia autora wileńskich Trzech Krzyży (A sketch on the author of Three Crosses)”. Nasza Gazeta (na jeziku: poljski). 8 (547). Arhivirano iz originala 30. 11. 2005. g. Pristupljeno 10. 7. 2006.
- ^ J. Polonus (jul 2005). „Grunwaldzkie uroczystości (Anniversary of Grunwald)”. Źródło (na jeziku: poljski). 705 (27): 31—33. Arhivirano iz originala 4. 5. 2007. g. Pristupljeno 10. 7. 2006.
- ^ Katarzyna Deptuła (april 2001). „Cmentarz na Rossie (Rasos Cemetery)”. Gazeta Wyborcza (na jeziku: poljski). Arhivirano iz originala 16. 7. 2007. g. Pristupljeno 10. 7. 2006.
