Википедија

Antonov An-2

An-2 (Ruski naziv Kukuruznik, a NATO engl. Colt) je transportno-desantni laki avion, sovjetskog porekla, s mogućnošću višenamenske primene. Koncipiran je na osnovu aerodinamičke šeme dvokrilca, s malim specifičnim opterećenjem po jedinici površine.

An-2
An-2
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Prvi korisnikSovjetsko ratno vazduhoplovstvo
Dužina12,74
Razmah krila18,18/14,24
Visina4
Površina krila71,6
Prazan3450
Normalna poletna736
Maks. masa pri uzletanju5500 kg
Motori1hAŠ-62IR Švrcov
Snaga736 kW
Maks. brzina na Hopt260 km/h
Dolet900 km
Plafon leta4500 m
Brzina penjanja210 m/min

Prvenac je u razvoju biroa Antonov, u okviru poznate i mnogobrojne game transportnih aviona, toga naziva.

Koristi se za civilne i vojne potrebe u velikom broju zemalja sveta, pored taktičkog transporta i desanta i u sportskom padobranstvu, sanitetu, poljoprivredi i u drugim namenama.

Proizvedeno je u periodu od 1947. do 1992. godine, u Sovjetskom Savezu, Kini i Poljskoj 18.000 aviona iz ove familije, u varijantama: An-2, An-3, An-4, i An-6.

Istorija uredi

Prvu ideju o razvoju lakog višenamenskog aviona je predložio O. K. Antonov, još u oktobru 1940. godine. Ideja je sadržala da avion poseduje sposobnost poletanja i sletanja s kratkih nepripremljenih poljana, nosivost 1.000—1.500 kg, lako održavanje i primenu za vojni i civilni transport, poljoprivredu, i putnički saobraćaj.

Ta ideja je realizovana neposredno posle Drugog svetskog rata u tek otvorenom Antonovom birou, 1947. godine, s razvojem aviona An-2. Po državnim, vazduhoplovnim propisima, saglasnost za aerodinamiku i čvrstoću strukture, za prvi let aviona prototipa je morao izdati Nacionalni institut CAGI. Tu je nastao problem, pošto su stručnjaci Instituta odbili da daju takvu saglasnost za aerodinamičku zastarelu koncepciju dvokrilca i oplate krila s platnom, na novom avionu An-2. Oni su tada bili u sferama razvoja savremene vazduhoplovne tehnologije i nisu prihvatali bivšu tehnologiju. U to vreme u Institutu CAGI su istraživane nove tehnologije aviona s mlaznim motorom za let s krozvučnim i nadzvučnim brzinama. Problem je razrešen tako što je lično O. K. Antonov dao garancije za aerodinamičke i druge proračune aviona.

Prvi let prototipa je napravio probni pilot P. N. Volodin 31. avgusta 1947. god.[1]

 

Serijska proizvodnja je trajala oko 60 godina u tri velike zemlje, Sovjetskom Savezu, Kini i Poljskoj. Ta dužina trajanja serijske proizvodnje aviona je svetski rekord za Ginisovu knjigu. Smatra se da je proizvedeno ukupno 18.000 primeraka An-2, koji koriste mnoge zemlje, s veoma velikim eksploatacionim naprezanjem u raznim vojnim i civilnim namenama.[2]

Prema evidenciji je do 28. juna 2008. godine. trajno onesposobljeno 297 aviona An-2 u udesima i katastrofama.[3]

Opis uredi

Avion An-2 se koristi za laki taktički vazdušni transport ljudstva i materijala u povoljnim meteorološkim uslovima, po danu i noći.

Pri koncipiranju je primenjena aerodinamička šema dvokrilca, na bazi pozitivnog iskustva na poznatom i proslavljenom sovjetskom avionu Po-2 Polikarac (Polikarpov). An-2 je u prvobitnoj tehnološkoj varijanti bio rešetkaste konstrukcije, s platnenom oplatom i kao takav pri prvom svom pojavljivanju je bio već zastareo. Zamenom konstrukcije strukture s metalnom i masovnom proizvodnjom je postao avion široke primene u celom svetu.

 
Makedonski An-2, vojna verzija ovog aviona..
 
Konstruktivno rešenje veze struktura dvaju krila (profil dvostrukog » T « i dvostruke utege » h «) na An-2.

Masovnoj upotrebi aviona An-2 je doprinela njegova robusnost, velika tolerantnost na uslove eksploatacije, dobre poletno-sletne karakteristike i na malim nepripremljenim poljanama, velika pouzdanost i mala cena koštanja. U toku 1992. godine je bila njegova cena koštanja oko 225.000 USA$.[2] U serijskom standardu je struktura trupa, napadne ivice uzgonskih površina, eleroni, krmilo visine i pravca su potpuno od dural-aluminijuma. Ostali deo uzgonskih površina je rešetkasta konstrukcija prevučena platnom. Krila su u planu pravougaonog oblika. Gornje krilo je veće površine postavljano tako da tangira s gornje strane trup, a donje krilo manje površine je postavljeno tako da tangira trup s donje strane (vidi se na slici gore desno). Pored toga što su vezana sa svojim korenim delom za strukturu trupa, krila su međusobno spojena s nosačima (profilima) u obliku dvostrukog »T« i s čeličnim žicama postavljenim u obliku » h «, vidi se na slici desno.

 
Unutrašnji izgled pilotske kabine (instrumentalna tabla s pilotskim komandama).

Na ovaj način je dobijena velika otpornost krila na savijanje po jedinici mase njegove strukture. Ostvaren je veliki otporni moment, pošto su međusobno ukrućene strukture gornjeg i donjeg krila, na velikom rastojanju (za visinu trupa). Tako je postignuta velika statička nosivost krila velike površine s malom masom svoje strukture, što značajno umanjuje masu ukupne strukture, celog aviona. Pogon se sastoji od devetocilindričnog zvezdastog motora s vazdušnim hlađenjem, AŠ-62IR s četvorokrakom elisom. Na avionima An-2 sovjetske proizvodnje (iz Kijevske fabrike) se koriste četvorokrake elise, s drvenim zakrivljenim kracima prečnika 3,6 m s promenljivim korakom, V-509A. Avioni An-2 iz Poljske proizvodnje su s četvorokrakim elisama s drvenih ravnim krakovima promenljivog koraka AV-2, prečnika 3,35 m. Zahvaljujući malom specifičnom opterećenju i dobroj finesi krila avion An-2 dobro planira i bezbedno sleće i s ugašenim motorom.

 
Unutrašnji izgled aviona, prtljažnog i pilotskog prostora.

An-2 je laki transportni avion koji se najviše približio helikopteru s poletno-sletnim karakteristikama. Svi ostali klasični avioni, te kategorije zahtevaju veće poletno-sletne staze. Pilotska kabina ima čeona stakla za odličnu preglednost pilota, čak i nadole. Pilotske komande su udvojene za pilota i kopilota, kojima su obezbeđeni uslovi za jednostavno upravljanje avionom. Pored dva pilota je, u početku bilo planirano da posadu sačinjava i treći član, inženjer letač. Tokom vremena je to ukinuto, kao suvišno.[4]

Stajni trap je neuvlačeći (fiksni), prozori su postavljeni na trupu bočno, s leve i desne strane. Vrata za pristup prtljažnom prostoru su postavljena na levoj strani trupa. Dimenzije prostora za teret (teretne kabine) su 4,1 x 1,8 x 1,6 m.

 
An-2 pri zaprašivanju.
 
Raspršivač agrarnih sredstava.

Karakteristike [1][5] uredi

karakt. veličina podatak dimenzija
proizvodnja 1947-1992 godina
geometrija
dužina 12,70 m
visina 4 m
razmah krila (gor./donj.) 18,17/14,23 m
površina krila 71,6 m²
masa
prazan, opremljen 3450 kg
maksimalna 5500 kg
koristan teret 1500 kg
gorivo 1000 kg
broj ljudi
posada 2 člana
putnika 12 odraslih osoba
performanse
maksimalna brzina 260 km/h
brzina krstarenja 185 km/h
brzina penjanja 210 m/min
plafon leta 4400 m
dolet 900 km
motor AŠ-62IR
snaga 736 kW
elisa V-509A/AB-2 4 kraka

Varijante uredi

 
An-2 na markici ukrajinske pošte.
 
An-2 sa skijama na snegu, u rejonu Moskve.

An-2 je bazni standard na osnovu koga je razvijena cela gama aviona u birou Antonova. Mnoge varijante su direktno nastale s modifikacijama aviona An-2 a ostale na osnovu bogatog iskustva s baznim standardom.[1][5]

  • An-2 - Bazni serijski standard.
  • An-2V - Varijanta s plovcima za poletanje i sletanje na vodu, An-4. Koristi se u civilnim potrebama.
  • An-2T - Transportna varijanta, može da prevozi teret mase do 1500 kg. U Poljskoj i Kini se proizvodio pod nazivom Y-5A.
  • An-2 «Meteorološki» - Varijanta za meteorološko izviđanje An-6, s dopunskom turelom za osmatranje, smeštenom u zadnjem delu trupa.
 
Izgled četvorokrake elise (avion Kijevske proizvodnje).
  • An-2SH - Osnovna poljoprivredna verzija s rasprskivačem hemikalija, postavljenim duž razmaha krila i s rasprskivačem veštačkog đubriva, postavljenim ispod trupa. Nosi 1300 litara tečne hemikalije.
  • An-2M - Modernizovana poljoprivredna verzija. Jednosed je s hermetizovanom kabinom i prtljažnikom. Nosi 2000 litara hemikalija za biljnu zaštitu.
  • An-2LP - Protivpožarna varijanta za gašenje šumskih požara je hidro avion. Pri glisiranju po površini vode s brzinom od 65-90 km/h se u dnu plovaka otvaraju nalivna vrata i plovci se dinamički pune s vodom. Na ovaj način se puni i nosi 630 litara vode. S ovim načinom punjenja plovaka s vodom se skraćuje potrebno vreme za ponovno dolaženje aviona iznad mesta požara s vodom. Avion u ovom standardu je prvi put poleteo 1963. god.
  • An-2S - Sanitetska verzija je podešena za postavljanje šest nosila s ranjenicima, uz dva sanitetska pratioca.
  • An-2P - Putnička varijanta je urađena po zahtevu Aeroflota, sa zvučnom izolacijom prostora za putnike s deset sedišta. Poljska fabrika je povećala broj mesta za putnike na 12-14. Prvi takav putnički avion je napravljen u Sovjetskom Savezu 1968. godine, pod brojem №1010101, a dobio je registarski broj SSSR-32400. Ukupno je proizvedeno 837 aviona u tome standardu.
  • An-TP - Transportno-putnička varijanta.
  • An-2TD - Transportno-desantna varijanta.
  • An-2F - Verzija za aero-foto snimanje (sa autopilotom).
  • An-2F - Varijanta za foto i artiljerijsko izviđanje i korekciju artiljerijske vatre (naoružan s mitraljezom ili s poluatomatskom puškom).
  • An-3 - Varijanta s turboelisnim motorom (šema principa pogona na slici gore).
  • An-4 - Varijanta s turboelisnim motorom s plovcima za vodu (hidro)
  • An-2 «lanser» - varijanta s turelom s lanserom, za izbacivanje izviđačkih balona (aerostata).

Upotreba uredi

Avion An-2 se, kao masovni avion, intenzivno primenjuje u civilnim i vojnim namenama širom sveta. Veoma je adaptivan i pogodan za prevoz raznog tereta mase do 1500 kg, ljudstva sa i bez lične opreme, bolesnika i povređenih, za ratarsku i šumarsku hemijsku zaštitu i prehranu kultura, za gašenje požara, za sportsko i vojno padobranstvo itd.

Civilna namena uredi

 
Ruski An-2.

U zemljama s velikim prostranstvom, do malih, teško dostupnih i udaljenih naselja su nezamenljivi u prevozu ljudi i robe. Posebno u zabačenim i nepristupačnim staništima, gde nije razvijena infrastruktura, kao što je Sibir i krajnji sever Rusije.

Pored prethodno istaknute značajne namene, najrasprostranjenija je upotreba aviona An-2 u poljoprivredi i šumarstvu, u poslovima hemijske zaštite i veštačke prehrane biljaka. Avion An-2 sa svojim skromnim zahtevima u održavanju, uslovima za poletanje i sletanje, pogodnim letnim karakteristikama i niskom cenom koštanja je u svetskom vrhu za ove poslove. Zbog svoje robusnosti, nosivosti i tolerantnosti na uslove eksploatacije mnogi ga poljoprivredni korisnici nazivaju leteći traktor. Postavljanjem namenskih rasprskivača za tečne hemikalije i veštačko đubrivo, snjim se veoma efikasno štite i prehranjuju poljoprivredne kulture. Pored toga hemijski se štite šume i zaprašuju komarci.

Avion An-2 ima veliku ulogu u prebacivanju ranjenika, povređenih i bolesnih osoba.

Koristi se i za gašenje šumskih i drugih požara. U funkciji ove namene je ispitano više principa, s kapuslama i s rezervoarima spolja i unutra u teretnom prostoru. Svi ti načini su odbačeni, kao nedovoljno efikasni. Najefikasnije se pokazao sistem hidroaviona, kod koga plovci ujedno služe i kao rezervoari za vodu, s kapacitetom od 630 litara.

Avion An-2 se koristi i u druge specifične svrhe.[1]

Vojna namena uredi

Sve zemlje koje poseduju ovaj avion koriste ga i za svoje vojne zadatke. Ti zadaci su prevashodno taktički transport žive sile, ranjenika, vojne opreme i sredstava logističke podrške. Njegova vojna upotrebu, u uslovima borbenih dejstava, isključivo je moguća pri potpunoj sopstvenoj premoći u vazdušnom prostoru. An-2 je potpuno nenaoružan avion i sa svojim letnim osobinama bespomoćno ranjiv od svih protiv-vazdušnih dejstava, sa svim vrstama sredstava, sa zemlje i iz vazduha. On je nemoćan pri destvu streljačkog i protiv avionskog dejstva sa zemlje, a iz vazduha čak i od naoružanih klasičnih helikoptera, a pogotovo od borbenih.

Vojna upotreba aviona An-2 je posebno zabeležena u oružanim sukobima u državama:

Korisnici uredi

Korisnici su nabavljali avione An-2, u različitim modifikacionim standardima, od proizvođača iz tri države, SSSR, Kina i Poljska.

Korisnici aviona An-2
Države

 


  Zemlje sadašnji korisnici aviona An-2.
  Zemlje bivši korisnici aviona An-2.
 
Privatni An-2, u Nemačkoj
  Avganistan   Albanija
  Angola   Azerbejdžan
  Belorusija   Bugarska
  Egipat   Estonija
  Kolumbija   Kuba
  Narodna Republika Kina   Francuska
  Grčka   Laos
  Letonija   Litvanija
  Makedonija   Mali
  Moldavija   Mađarska
  Mongolija   Nemačka
  Nikaragva   Poljska
  Holandija   Hrvatska
  Rumunija   Rusija
  Slovenija   Severna Koreja
  Slovačka   Sirija
  Srbija   Sudan
  Češka Republika   Ukrajina
  Ujedinjeno Kraljevstvo   Uzbekistan
  Vijetnam   Venecuela
  Jermenija   Tadžikistan
  Turska   Tunis

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g Istorija An-2
  2. ^ a b Modernizacija An-2[mrtva veza]
  3. ^ Udesi
  4. ^ Preglednost iz kabine An-2
  5. ^ a b Antonov An-2

Literatura uredi

  • Flieger Revue, Militärverlag der DDR, éd.5/1979, pp. 220 et 12/88, pp. 381
  • V.B.Shavrov, Histoire de la construction aéronautique en USSR
  • Avio revija
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Janić, Čedomir; Simišić, Jovo (2007). Više od letenja - Osam decenija Aeroputa i JAT-a. Beograd. ISBN 978-86-7086-004-9. 
  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Dragić, Mladen (2004). „Avioni našeg neba: Antonov An-2”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: BB Soft. 58: 16—18. ISSN 1450-6068. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Lekić, Mile (2007). Konstrukcija lakih aviona. Novi Sad: Lem Aeroprom. ISBN 978-86-909363-2-8. 
  • Radić, Aleksandar (2012). Vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana Vojske Srbije. Beograd: Medija centar "Odbrana". ISBN 978-86-335-0358-7. 

Spoljašnje veze uredi

 
Antonov An-2 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонов_Ан-2&oldid=27554743”