Anton Janežić
Anton Janežić (sloven. Anton Janežič; Lesah, 19. decembar 1828 — Klagenfurt, 18. septembar 1869) bio je slovenački lingvista, filolog, autor, urednik, istoričar književnosti i kritičar.[1][2]
Anton Janežić | |
|---|---|
 Anton Janežić | |
| Datum rođenja | 19. decembar 1828. |
| Mesto rođenja | Lesah, Austrijsko carstvo |
| Datum smrti | 18. septembar 1869. (40 god.) |
| Mesto smrti | Klagenfurt, Austrougarska |
Biografija uredi
Rođen je 19. decembra 1828. u seljačkoj porodici, u Lesahu (sloven. Leše), Austriji.[3] Pohađao je gimnaziju u Klagenfurtu. Godine 1848, kada je slovenski jezik uveden u školu, Janežić je bio zaposlen kao profesor slovenačkog u liceju.[3] Godine 1851. počeo je sa studijama lingvistike i slovenske filologije na Univerzitetu u Beču pod nadzorom Franca Miklošiča.[4] Godine 1854. vratio se u Klagenfurt, gde je nastavio da predaje slovenački, nemački i istoriju u liceju sve do 1866. kada je podneo ostavku zbog bolesti. Umro je tri godine kasnije u Klagenfurtu, gde je i sahranjen.[3] Ponovo je sahranjen 1870-ih u svojoj lokalnoj parohiji Svetog Jakoba.
Rad uredi
U javni život ušao je posle revolucije 1848—1849, kada je postao bliski saradnik autora programa Ujedinjene Slovenije.[4] Godine 1851. počeo je da sastavlja nemačko-slovenski rečnik, zasnovan na delu Osvalda Gutsmana, Jerneja Kopitara i Urbana Jarnika, dovršavajući ga 1854. godine po savetu Franca Miklošiča i Franca Serafina Metelka.[3] Iste godine objavio je i gramatiku slovenačkog jezika koja se koristila u školama do dvadesetih godina 20. veka.
Godine 1850. pokrenuo je književni časopis Slovenska bčela koji je objavljivao dela značajnih savremenih slovenskih autora, poput Josipine Turnograjske, Frana Levstika, Janeza Trdina i Andreja Ajnšpilera.[4] Godine 1858. časopis je spojio sa Vaje, Simona Jenka, Valentina Zarnika, i Janeza Mencingera, kako bi formirali časopis Slovenski glasnik koji je privukao saradnju mnogih značajnih autora, uključujući Frana Erjaveca i Josipa Jurčića. Između 1861. i 1868. godine časopis je objavio i zbirku knjiga Cvetje iz domačih in tujih logov koja je izdala nekoliko važnih knjiga slovenačkih autora i prevode klasičara poput Sofokla, Platona, Vergilija, Andersena, Ljermontova i drugih.[3] Po penzionisanju 1866. godine, uredništvo prepušta Josipu Stritaru.
Godine 1851. osnovao je društvo Hermagoras, najstariju slovenačku izdavačku kuću, zajedno sa Andrejem Ajnšpilerom i Antonom Martinom Slomšekom.[4] Pored toga, sarađivao je sa Antonom Martinom Slomšekom u očuvanju narodnih tradicija Slovenaca u Koruškoj i Štajerskoj. Takođe je prvi omogućio kompletan prevod Frajzingovih rukopisa, najstarijeg dokumenta na slovenačkom i prvog zapisa rimskog pisma bilo kog slovenskog jezika, na savremeni slovenački jezik.
Reference uredi
- ^ „Janezic Anton”. www.sanu.ac.rs. Pristupljeno 2021-04-12.
- ^ Milisavac, Živan, ur. (1984). Jugoslovenski književni leksikon (2. izd.). Novi Sad: Matica srpska. str. 275.
- ^ a b v g d „Janežič, Anton (1828–1869) - Slovenska biografija”. www.slovenska-biografija.si. Pristupljeno 2021-04-12.
- ^ a b v g Marko. „Anton Janežič”. revija.ognjisce.si (na jeziku: slovenački). Pristupljeno 2021-04-12.
Literatura uredi
- Janko Kos, Slovenska književnost (Ljubljana: Cankarjeva založba, 1982), 121.
Spoljašnje veze uredi
Mediji vezani za članak Anton Janežić na Vikimedijinoj ostavi
