Apije Klaudije Pulher

Apije Klaudije Pulher (lat. Appius Claudius Pulcher, do 211. p. n. e.) je bio rimski vojskovođa i konzul 212. p. n. e. Istakao se tokom Drugoga punskoga rata. Učestvovao je u opsadi Sirakuze i opsadi Kapue, gde je i ranjen.

Istaknuta porodica

Njegov otac Publije Klaudije Pulher bio je konzul 249. p. n. e. i optuživan je za poraz u bici kod Drepane. Deda Apija Klaudija Pulhera bio je istaknuti cenzor Apije Klaudije Cek. Stric mu je bio Apije Klaudije Kaudeks, koji je započeo Prvi punski rat. Apije Klaudije Pulher je otac Apija Klaudija Pulhera, konzula 185. pre n. e, Publija Klaudija Pulhera, konzula 184. p. n. e., Gaja Klaudija Pulhera, konzula 177. p. n. e. i Lucija Klaudija Pulhera Nemona. Njegova ćerka Klaudija udala se za Pakuvija Kalavija, glavnoga magistrata Kapue.

Učešće u bici kod Kane

Apije Klaudije Pulher je 217. p. n. e. izabran za edila. Tokom 216. p. n. e. kao vojni tribun učestvovao je u bici kod Kane. Nakon katastrofalnoga poraza ostaci rimske vojske okupili su se u Kanusiju i vojska je njega i Scipiona Afrikanca izabrala za vrhovne komandante. Tek nakon toga saznalo se da je konzul Gaj Terencije Varon uspeo da se domogne sigurnosti. Varon je oko sebe okupio razbijene ostatke vojske kraj Venusije i pridružio se onima, koji su bili kod Kanusija.

Pretor Sicilije

Apije Klaudije Pulher izabran je za pretora Sicilije 215. p. n. e. On je otišao na Siciliju sa ostacima vojske poražene kod Kane. Bila je to vojska koja je zbog kukavičluka kraj Kane kažnjena progonstvom na Siciliju do kraja Drugoga punskoga rata. U Sirakuzi je u to vreme došlo do političke promene. Petnaestogodišnji Hijeronim od Sirakuze je 215. p. n. e. nasledio svoga dedu Hijerona II od Sirakuze. Hijeron je bio verni rimski saveznik, a nakon njegove smrti došlo je do podele u starateljskom veću oko kursa spoljne politike. Nakon pogubljenja prorimski raspoloženoga Trasona dolazi do promene spoljne politike i odluke da sklope savez sa Kartaginjanima. Hanibal je onda u Sirakuzu poslao svoje izaslanike Epikida i Hipokrata, Kartaginjane poreklom iz Sirakuze. Apije Klaudije Pulher je saznao za ta zbivanja, pa je poslao izaslanike kod Hijeronima, sa ciljem da se obnovi ugovor između Sirakuze i Rima, ali saznao je da je kasno i da je Hijeronim prešao na stranu Kartaginjana. Hijeronim je krenuuo u rat sa Rimom, da isteruje rimske garnizone sa Sicilije, ali zaverenici su ga ubili u Leontiniju i zakratko preuzeli vlast.

Propretor

Apije Klaudije Pulher je ostao tokom 214. p. n. e. na Siciliji kao propretor. Konzul Marko Klaudije Marcel je dobio zadatak da sredi stanje na Siciliji. Marcel i Pulher su zajednički pokušavali da pomognu prorimsku frakciju unutar Sirakuze, koja je došla na vlast nakon ubistva Hijeronima i kraljevske familije. Epikid i Hipokrat, koji su bili za savez sa Kartaginom, sticali su unutar Sirakuze sve veću podršku. Prorimska frakcija je otišla na pregovore kod Apija Klaudija da sklopi desetodnevno primirje, a onda i da diskutuje o obnovi saveza sa Rimom. Rimska flota kraj Sirakuze čekala je ishod političkoga meteža u Sirakuzi. Apije Klaudije je uz pomoć flote nastojao da ulije pouzdanje u prorimsku frakciju u Sirakuzi. Ta frakcija oslobodila se Hipokrata poslavši ga u Leontini, koji je tada tražio pomoć, ali pošto je on počeo da napada rimske saveznike tada je Apije Klaudije Pulher poslao rimsku vojsku da štiti saveznike. Hipokrat je napao i rimsku vojsku, pa su Marko Klaudije Marcel i Apije Klaudije Pulher napali i osvojili Leontini. Preuveličane vesti o tome kako rimska vojska masakrira u Leontiniju doprinele su padu prorimske frakcije u Sirakuzi i dolasku na vlast Epikida i Hiperida.

Opsada Sirakuze

Kada su Rimljani čuli za vesti u Sirakuzi odmah su iz Leontinija krenuli u Sirakuzu. Apije Klaudije je poslao u Sirakuzu izaslanike, ali jedva su umakli. Nakon toga počela je opsada Sirakuze i sa kopna i sa mora. Apije Klaudije Pulher je zajedno sa Markom Klaudijem Marcelom učestvovao u opsadi Sirakuze. Opsada Sirakuze trajala je sve do 212. p. n. e.

Opsada Kapue

Izabran je za konzula 212. p. n. e. zajedno sa Kvintom Fulvijem Flakom. Zajednički su opsedali Kapuu. Dva konzula pustošila su teritoriju Kapue, a onda su u jednom Magonovom ispadu izgubili 1.500 vojnika. Čekali su pojačanje da započnu opšti napad, ali pojačanje je stiglo Kapui. Došao je Hanibal, koji je uspeo da Kapuu reši opsade. Nakon toga oba konzula su odlučila da razdvoje vojsku i da se povuku iz Kampanije. Cilj im je, prema Titu Liviju, bio da se Hanibal odvuče od Kapue. Kvint Fulvije Flak je otišao u okolinu Kume, a Pulher u Lukaniju. Hanibal je krenuo za Apijem Klaudijem Pulherom, koji je uspeo da umakne. Pulher se ponovo vratio kraj Kapue, gde su dva konzula nastavili da opsedaju Kapuu.

Ranjen kraj Kapue

Pri kraju godine došao je u Rim da bi sproveo konzularne izbore za 211. p. n. e. Ostao je tokom 211. p. n. e. kraj Kapue kao prokonzul, zajedno sa Kvintom Fulvijem Flakom. Dobili su zadatak da nastave opsadu Kapue dok god je ne zauzmu. Sproveli su temeljitu opsadu Kapue, pa se u gradu počela osećati glad. Hanibal je ponovo pokušao da oslobodi Kapuu opsade. Prilikom Hanibalovoga napada Kvint Fulvije Flak se suprostavljao Hanibalu, a Apije Klaudije Pulher je trebalo da spreči ispad iz Kapue. Dok je Apije Klaudije uspešno sprečavao ispad iz Kapue dotle je Kvint Fulvije Flak jedva uspeo da spreči Hanibala da sa vojskom osvoji rimski logor. Pred kapijama Kapue Apije Klaudije je tokom bitke protiv vojske iz Kapue junačio svoju vojsku i tada je ranjen teškim kopljem ispod levoga ramena. Pošto nije uspeo da Kapuu oslobodi opsade Hanibal se povukao iz okoline Kapue i pokušao je da napadom na Rim digne opsadu Kapue.

Smrt

Nakon predaje Kapue Apije Klaudije Pulher se suprostavljao namerama Kvinta Fulvija Flaka da pobije sve senatore iz Kapue, pa je otišao u Rim, da se tamo odluči o njihovoj sudbini. Kvint Fulvije Flak je iskoristio priliku i pogubio je sve preživele senatore Kapue, ne čekajući odluku Rima. Stanovništvo Kapue je prodano u roblje. Kratko vreme nakon predaje Kapue Apije Klaudije Pulher je umro od posledica ranjavanja.

Vidi još

• Drugi punski rat

Izvori

• Polibije, Istorije
• Tit Livije