Википедија

Arboretum

Arboretum (od lat. arbor — „drvo”) predstavlja zbirku autohtonih (domaćih) i alohtonih (stranih) vrsta drveća i žbunja — mesto gde se uzgajaju biljke u naučne i pedagoške svrhe.[1]

Arboretum Šumarskog fakulteta, Beograd

U arboretumu su vrste često grupisane u zajednice koje odgovaraju zajednicama kakve postoje u prirodi, autohtonih vrsta ili egzota. Jedna takva zajednica je alpinum (lat. alpes — „alpski”, u širem značenju „planinski”) — zajednica biljaka koje rastu na visokim planinama. Osnovna funkcija arboretuma je naučno-obrazovna, pa se u njima često mogu naći i posebne kolekcije hrastova, vrba, topola i drugih rodova.[2][3]

Funkcija i značaj arboretuma uredi

 
Zbirka četinara u arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Osim naučno-obrazovne arboretum ima i dekorativnu dekorativne ulogu, kao i sanitarno-higijenski značaj. Arboretumi se osnivaju u sklopu različitih relevantnih institucija ili botaničkih bašta, ali se mogu podizati i kao javne zelene površine — parkovi.

  • Naučno-obrazovna funkcija ogleda se u mogućnosti odvijanja praktične nastave iz relevantnih oblasti (botanika, šumarstvo i sl). U njemu se proučavaju biološka svojstva drvenastih vrsta i njihovi međusobni odnosi i vrše druga multidisciplinarna istraživanja. U Srbiji su arboretumi zaštićeni zakonom kao Spomenici prirode III kategorije.
  • Dekorativna funkcija arboretum ispunjava uklapajući se u sistem zelenila okolnog prostora. Svojim kompozicionim rešenjima i raznovrsnošću biljaka svakako doprinosi u velikoj meri pejzažu, a svakako predstavlja reprezentativnu zelenu površinu.
  • Sanitarno-higijenska funkcija zasniva se na činjenici da su arboretumi najčešće velike zelene površine i samim tim imaju veliki uticaj na smanjenje zagađenja vazduha, redukciju buke, regulaciju temperature i vlažnosti vazduha i druge vrste zagađenja.[2][4]

Arboretum i botanička bašta uredi

Arboretumi su botaničke bašte u kojima se uzgajaju drvenaste biljke — drveće, žbunje i drvenaste povijuše, dok se u botaničkim baštama prave žive kolekcije biljaka uopšte, zeljastih i drvenastih. U arboretumima najčešće nema staklenika, već se biljke sade na otvorenom.[5]

Pri podizanju arboretuma kriterijumi za izbor biljaka se reazlikuju od onih u hortikulturnom oblikovanju drugih prostora, kao što su parkovi, perivoji i bašte, jer ako se osim naučne i edukativne funkcije vodi računa i o estetskom izgledu, arboretum neće biti samo grupa bez reda posađenih biljaka, već i prostor prijatan za boravak. [6]

Osim toga, unošenje novih biljnih vrsta u arboretum može doprineti bioraznolikosti i šireg područja, ali imati i negativne posledice, zbog čega je pre unošenja svake nove vrste neophodno proveriti njenu moguću invazivnost.[6]

Arboretumi u svetu uredi

  •  
    Vestonbirt Arboretum, Engleska
  •  
    Arboretum Trsteno, Hrvatska
  •  
    Abni Park, London, Velika Britanija
  •  
    Nacionalni Arboretum Kanbera, Australija
  •  
    Arboretum Greifsvald, Heidegarten, Nemačka
  •  
    Arboretum Robert
  •  
    Šetalište ruža u arboretumu Del Karambolo. Sevilja
  • Jedan od najstarijih arboretuma u svetu je Arboretum botaničke bašte u Tokiju. Smatra se da je ovaj arboretum osnovan pre oko 800 godina.
  • Najveća zbirka drvenastih vrsta umerenog pojasa nalazi se u sastavu botaničke bašte Kju gardens (Kew Gardens) pored Londona. Osnovana je 1848 godine.
  • Među najstarije arboretume u Evropi ubraja se Arboretum Trsteno kod Dubrovnika. Osnovala ga je početkom 16. veka dubrovačka porodica Gučetić-Goze. Poznat je po zbirci sredozemnih i egzotičnih biljaka. Kao spomenik prirode zaštićen je od 1948. godine.[7]

Arboretumi u Srbiji uredi

 
Alpinetum u arboretumu Šumarskog fakulteta u Beogradu.
  • Arboretum Šumarskog fakulteta u Beogradu u kome raste preko 300 drvenastih i žbunastih vrsta i unutarvrsnih taksona, predstavljenih sa preko 2.000 primeraka - 218 lišćarskih i 24 četinarske vrste. Od ovog broja 77 su domaće vrste drveća i žbunja, a 146 uvezene. Otvoren je za javnost. Zaštićen je zakonom kao Spomenik prirode III kategorije.[8]
  • Arboretum Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u Novom Sadu predstavlja zbirku isključivo autohtonih vrsta koje rastu na Fruškoj gori. Dizajniran je u slobodnom pejzažnom stilu vrtne umetnosti.[9]

Arboretumi na teritoriji bivše Jugoslavije uredi

 
Arboletum Volčji potok 1986.
 
Arboletum Volčji potok, rasadnik
 
Arboletum Trsteno, Neptunova fontana
  • Arboretum-botanička bašta u Grahovu (Nikšić) je podigao general Vojo Kovačević na svom imanju, na površini od 1 ha, introdukujući biljke sa svih kontinenata u uslove umereno-kontinentalne klime na nadmorskoj visini od 750 m; upisan je u Centralni registar zaštićenih objekata prirode CG 2000. godine[10]
  • „Volčji potok“ 20 km od Ljubljane ka Mariboru na preko 85 ha otvoren za javnost od 1952. godine kada je predat Univerzitetu u Ljubljani[11]
  • „Lisičine“, kod Lisičina, opština Voćin, zauzima 45 ha.[12] Nastao je u drugoj polovini 20. veka. Raspolaže najbogatijim živim zbirkama različitih taksona četinarskog i lišćarskog drveća.[13]
  • „Opeka“[12] u Marčanu, kod Varaždina, iz 19. veka.
  • „Slatina“ u Sarajevu zauzima površinu od 17,79 ha u okviru gradskog parka „Betanija“[14]
  • „Trsteno“, kod Dubrovnika, koji potiče s početka 16. veka[12]
  • „Trubarevo“ u skopskom selu Trubarevo osnovan 1953. godine od strane Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Skoplju na površini od 3 ha[15]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Mišić, Milan, ur. (2005). Enciklopedija Britanika. A-B. Beograd: Narodna knjiga : Politika. str. 65. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ a b Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb: Leksikografski zavod FNRJ 
  3. ^ Primarna interaktivna školska enciklopedija, 2, Beograd: Mono i Manjana, 2009 
  4. ^ „Arboretum Šumarskog fakulteta u Beogradu - funkcija i značaj”. Arhivirano iz originala 26. 11. 2015. g. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  5. ^ HRT & 16 05. 2015.
  6. ^ a b Idžojtić 2011, str. 199.
  7. ^ Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje
  8. ^ „Arboretum Šumarskog fakulteta u Beogradu”. Arhivirano iz originala 05. 06. 2020. g. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  9. ^ „Arboretum Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2015. g. Pristupljeno 25. 11. 2015. 
  10. ^ „Arboretum-botanička bašta Grahovo”. Arhivirano iz originala 07. 09. 2019. g. Pristupljeno 09. 08. 2020. 
  11. ^ Sajt Volčji potok
  12. ^ a b v Idžojtić 2011, str. 193.
  13. ^ Idžojtić 2011, str. 200.
  14. ^ Slatina na sajtu Ministarstva privrede Kantona Sarajevo
  15. ^ Makedonska enciklopedija

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Арборетум&oldid=27754601”