Argument iz neznanja

Argument iz neznanja (lat. Argumentum ad ignorantiam) je logička greška koja nastaje kada se tvrdi da je nešto tačno samo zato što nije dokazano da je netačno ili obrnuto. Drugim rečima, neko tvrdi da je u pravu zato što ne postoji objašnjenje u prilog suprotnom mišljenju ili čak zato što su sva predstavljana objašnjenja dokazano pogrešna. U pitanju je logička greška zato što validnost neke tvrdnje zavisi isključivo od dokaza koji se potrekljuju ili opovrgavaju, a ne zato što se ne može potvrditi suprotna ili kontradiktorna tvrdnja.

Argument iz neznanja se često svesno koristi kao opravdanje za određena verovanja ili želje koje nisu potvrđene empirijskim dokazima. Na primer, ljudi koji veruju u život posle smrti ponekad navode da veruju zato što nema dokaza za suprotno iako nema dokaza ni za njihovu tvrdnju. Greška se javlja i kada govornik odbija da iznese dokaze za svoju tvrdnju, već traži da njegov sagovornik iznese dokaze za suprotno. Ovaj oblik greške se naziva teret dokazivanja (lat. Onus probandi).

Primeri

• Ne znamo šta su ona svetla na nebu, te mora da su vanzemaljci.

Samo zato što ne znamo šta je izvor svetla ne znači da su vanzemaljci. To i jeste problem sa neindentifikovanim letećim objektom, jer čak i kada se ispostavi da je stvarno NLO, samo je uspostavljeno da se ne zna šta je.

• Ne znamo kako je nastao život na Zemlji, zato mislim da ga je Bog stvorio.

Opet samo zato što se ne zna kako je nastao život, ne znači da može biti bilo šta u pitanju. Ovakva tvrdnja da je Bog stvorio život, jer nauka nema dokaza se zove Bog praznina.

Literatura

• Stojadinović, Predrag (2014). 50 Logičkih grešaka za koje treba da znate. Smederevo: Heliks. str. 28—29. ISBN 978-86-86059-45-1.