Argument inkompatibilnih svojstava

Argument inkompatibilnih svojstava je ideja da nijedan opis Boga nije konzistentan s realnošću. Na primer, ako neko uzme da je definicija Boga potpuno opisana u Bibliji, onda tvrdnje o onde opisanim svojstvima Boga mogu poslužiti u raspravi koja vodi u kontradikciju.

Zlo nasuprot dobru i svemoć

Problem zla je argument koji tvrdi da je egzistencija zla inkompatibilna s konceptom svemogućeg i savršeno dobrog Boga.

Varijacija ne zavisi o egzistenciji zla. Istinski svemoguć Bog mogao bi stvoriti sve moguće svetove. "Dobar" Bog može stvoriti samo "dobre" svetove. Bog koji je stvorio sve moguće svetove ne bi imao nikakve moralne kvalitete i mogao bi se zameniti nasumičnim generatorom. Standardni odgovor je rasprava o razlici između "mogao bi stvoriti" i "stvorio bi". Drugim rečima, Bog "bi mogao" stvoriti sve moguće svetove, ali to jednostavno nije u Božjoj naravi. O tome su teolozi raspravljali vekovima. Ipak, rezultat je da je "dobar" Bog inkompatibilan s nekim mogućim svetovima i stoga nesposoban stvoriti ih bez da izgubi svojstvo da bude potpuno različit Bog.

Svrha nasuprot bezvremenosti

Jedan argument osnovan na inkompatibilnim svojstvima počiva na definiciji Boga koji uključuje volju, plan ili svrhu te egzistenciju izvan vremena. Reći da biće poseduje svrhu implicira sklonost ili tendenciju usmeravanja događaja ka nekom stanju koje još ne postoji. To zauzvrat implicira privilegovan smer koji možemo nazvati "vreme". Ono može biti jedan smer uzročnosti, smer povećanja entropije ili neko drugo proisteklo svojstvo sveta. Ona nisu identična, no jedno od njih mora egzistirati radi napredovanja ka cilju.

Uopšteno govoreći Božje vreme nema veze sa našim vremenom. Bog bi mogao delovati unutar našeg vremena bez da bude na to primoran. Ipak, Bog bi mogao iskoračiti iz ove igre u bilo koju svrhu. Stoga Božje vreme mora biti usklađeno s našim vremenom ako su ljudske aktivnosti relevantne za Božju svrhu. (U relativističkom svemiru ovo verojatno znači da se - u bilo kojoj tački u prostorvremenu - vreme meri od t=0 u času Velikog praska ili kraja inflacije.)

Bog koji postoji izvan ikoje vrste vremena ne bi mogao stvoriti ništa jer se stvaranjem jedna stvar zamenjuje drugom ili ničime. Stvaranje zahteva tvorca koji je postojao, po definiciji, pre stvaranja stvari.

Sveznanje nasuprot neodređenosti ili slobodnoj volji

Drugi par navodnih inkompatibilnih svojstava je sveznanje i neodređenost ili slobodna volja. Sveznanje koje se tiče prošlosti i sadašnjosti (ispravno definisanih u odnosu na Zemlju) nije problem, no neki ljudi tvrde da sveznanje koje se tiče budućnosti implicira da je ona određena što je moguće jedino u determinističkom svetu.

Jednostavnost nasuprot sveznanju

Treći par je jednostavnost i sveznanje. Božje pamćenje samo po sebi uveliko nadmašuje terabajtove u našim računarima, a bitovi (ili bajtovi) jesu temeljne matematičke jedinice informacija. Informacija nije "neiskaziva" i ne može biti redukovana na nešto jednostavnije. Štaviše, Bog mora živeti zauvek i stoga mora imati determinističku procesnu jedinicu ili mehanizme beskonačnog ispravljanja grešaka. Najjednostavnija implementacija je deterministička i prilično nesvesna, značajno inkompatibilna s inteligentnim bićem.