Arsenije Aleksandrijski
Patrijarh Arsenije († 4. jula 1010 , Egipat ) - papa aleksandrijski i patrijarh celog Egipta od 1000. do 1010. godine[1].
| Arsenije Aleksandrijski | |
|---|---|
 | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | X vek |
| Datum smrti | 1010. |
| Papa i Patrijarh velikog grada Aleksandrije, Libije, Pentapolja, Etiopije i sveg Egipta | |
| Godine | 1000 — 1010 |
| Prethodnik | Ilija II Aleksandrijski |
| Naslednik | Filotej I Aleksandrijski |
Biografija uredi
Bio je brat žene fatimidskog kalifa El-Aziza (975-996), što je umnogome doprinelo crkvenoj karijeri i samog Arsenija, koji je postao mitropolit Memfisa, i njegovog brata Oresta, koji je postao jerusalimski patrijarh 986. godine.
Posle smrti aleksandrijskog patrijarha, Ilije II, po direktnom naređenju kalifa al-Hakima (996-1021), sina i naslednika al-Aziza, 17. juna 1000. godine uzdignut na patrijaršijski tron Aleksandrije.
Iskoristivši naklonost vladajuće dinastije, braća Patrijarsi su stekla „primarni značaj“ među nemuslimanskim verama Egipta. Posle Orestove smrti 1005. godine, patrijarh Arsenije je preuzeo i upravu nad Jerusalimskom patrijaršijom i tako u svojim rukama koncentrisao vlast nad celokupnom pravoslavnom zajednicom Fatimidskog kalifata.
Ali sa početkom brutalnog progona hrišćana koji je preduzeo al-Hakim 1008. godine, patrijarh je izgubio sve svoje privilegije. Ozbiljnost kalifovih antihrišćanskih dekreta pogoršala je njegova duševna bolest, čija je posledica bila manična sumnjičavost i nemilosrdnost – kalif je ozbiljno počeo da iskorenjuje one drugih vera, koji su činili skoro polovinu njegovih podanika. Svaku godinu obeležili su masovni pogromi crkava i hrišćanskih naselja i skrnavljenje hrišćanskih groblja[2].
Predosećajući da ni on neće moći da izbegne represiju, postao je pobožan i podvižnik, provodeći dane u postu i molitvi. Dana 25. aprila 1010. Patrijaršijska rezidencija je uništena - manastir Al-Kusajra u blizini Kaira je sravnjen sa zemljom, monasi su proterani, a hrišćansko groblje oskrnavljeno. 4. jula iste godine, po nalogu kalifa, tajno je ubijen patrijarh Arsenije[3].
Izvori uredi
- ^ Walker, Paul E. (2011). „The Fatimid Caliph al-Aziz and His Daughter Sitt al-Mulk: A Case of Delayed but Eventual Succession to Rule by a Woman”. Journal of Persianate Studies. 4 (1): 30—44. ISSN 1874-7094. doi:10.1163/187471611X568276.
- ^ Trapp, Erich (2003-10-01). „Prosopographie der mittelbyzantinischen Zeit, Erste Abteilung (641–867). 6.Band: Abkürzungen, Addenda und Indices. Nach Vorarbeiten Friedhelm Winkelmanns erstellt von Ralph-Johannes Lilie / Claudia Ludwig / Thomas Pratsch / Ilse Rochow / Beate Zielke”. Byzantinische Zeitschrift. 96 (1): 301—302. ISSN 1868-9027. doi:10.1515/byzs.2003.301.
- ^ Halm, Heinz (2014), Erster Teil: Der Armenier: Badr al-Ğamālī und die Gründung des Sultanats (1074–1094), Verlag C.H.BECK oHG, str. 17—86, Pristupljeno 2024-02-02