Asirski zakonik
Asirski zakonik (tzv. Srednjoasirski zakonik; Komentar o pravima i dužnostima žena – prva grupa zakona) predstavlja zbirku zakona Srednjeg asirskog carstva, donet za vreme čuvenog vladara Tiglat-Palasara I, oko 1075 godine p. n. e. Potiče iz grada Asura u severnom Mesopotamiji, takođe pisan na akadskom jeziku. Čine ga 40 tablica, koje su u manjoj ili većoj meri očuvane kroz fragmente, te na osnovu toga, danas je sačuvano oko 79 članova zakonika, mada nije poznato koliko ih je zakonik tačno sadržao. Pronalazak Asirskog zakonika u 20. veku, (1903-1914. god.), pripisuje se Nemačkom orijentalnom društvu.
Danas se ostatak Asirskog zakonika čuva u Berlniskom muzeju drevnog Bliskog istoka.
Sadržaj Asirskog zakonika uredi
Početne norme Asirskog zakonika odnose se na bogohuljenje, kao i odredbe o krađi koju počini žena.
(Član 1): Ako žena, bilo da je čovekova supruga ili čovekova ćerka, uđe u hram i ukrade nešto iz svetilišta u hramu i bilo da je to nađeno kod nje ili su oni dokazali optužbe protiv nje i proglasi je krivom, (oni će se obratiti (?) proročištu (?), oni će saslušati božju reč, oni će se poneti prema njoj kako ih božanstvo uputi.
(Član 7): Ako žena digne ruku na muškarca i oni dokažu optužbu protiv nje, ona neka plati 1800 šekela olova, oni će joj udariti 20 udaraca šibom.
Sledeća grupa normi odnosi se na položaj žene i njen odnos prema mužu, ali o norme koje regulišu kako delo silovanja, tako i polnog morala (prevara), uz prisutnost božjeg suda kao iracionalnog dokaznog sredstva.
(Član 12): Ako čovekova supruga bude prolazila glavnim šetalištem i bude li je čovek napastvovao i bude li joj rekao: „Ja želim da te obljubim“ – ona da ne pristane, nego neka se brani; bude li je on silom nadjačao i silovao – bilo da su ga zatekli na ženi ili su svedoci kasnije potvrdili optužbe protiv njega da je silovao ženu – oni će ubiti čoveka; za ženu nema kazne.
Slede niz odredba koje govore o kažnjavanju žena u slučaju odlaska iz kuće (ukoliko žena prenoći tri ili četiri noći van kuće svog muža, on ima pravo da je „unakazi“ i ne prihvati nazad). Veći deo zakonika je posvećen bračnom pravu, te se susreću norme o mirazu (širkišu), koji žena nosi u kuću svoga muža, a koji pripada sinovima žene. Član 31. Asirskog zakonika govori o sororatu. Asirci su, po smrti svoje žene, mogli da se ožene svojom svastikom.
(Član 31): Ako je čovek doneo bračni poklon (zuballu) u kuću svoga tasta, i mada je njegova supruga umrla tu su ostale kćeri njegovog tasta, ako on tako želi, on že se oženiti sa ćerkom svog tasta namesto svoje preminule supruge. Ili, ako tako hoće, on će uzeti natrag srebro koje je dao; oni mu neće vratiti žito, ovce, ili ma šta jestivo; on će primiti samo srebro.
Asirski zakonik je dosta pažnje posvećivao i udovicama i njihovom položaju u društu, ali i u pravu. Udovica je retko nasleđivala imovinu svoga muža, ukoliko nije imala sinove, ili tasta koji će naslediti. U slučaju smrti muža, žena je imala potpuno pravo da ostane u jednoj od kuća njenih sinova, po njenom izboru, koji je dužan da je izdržava (hrani, oblači). Međutim, veću pažnju izaziva činjenica da je žena mogla, ukoliko joj je muž ratni zarobljenik, da po protoku od dve godine, slobodno se preuda, jer se tada smatrada udovicom. U slučaju, da joj se prethodni muž vrati, on je imao pravo da vrati nazad svoju ženu, ali on neće imati pravo na sinove koje je žena rodila drugom suprugu.
Predviđene su i norme kojima se zabranjuje bavljenje vradžbina, a žena koja bi to činila ili ukoliko bi se dokazale optužbe protiv nje, sledila je smrtna kazna.
Muškarci su u okviru Asirskog zakonika dobijali određena oblašćenja koja do tada nisu izričito imali, kao što je brutalno telesno kažnjavanje svoje žene.
(Član 59): Povrh kazni predviđenih za (čovekovu suprugu), koje su (navedene) u tablici, čovek može nekažnjeno da (bičuje) svoju suprugu, da joj čupa kosu, da joj unakazi uši ili da je udara.
Članom 59 prekida se niz rekonstuisanih članova, jer nedostaje polomljeni deo tablice, neutvrđene veličine.
Sankcije uredi
Sankcije u okviru Asirskog zakonika podrazumevale su pre svega kazne telesnog sakađenja, ali i u određenoj meri zastupljenost primitivnog kažnjavanja u vidu taliona (čak i za neka krivična dela, poput silovanja).
Literatura uredi
- Avramović S., Stanimirović V., Uporedna pravna tradicija, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. 2011. ISBN 978-86-7630-640-4.
- Stanimirović V., Hrestomatija za uporednu pravnu tradiciju, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. 2016. ISBN 978-86-7630-655-8.