Википедија

Asta Nilsen

Данска глумица (1881-1972)

Asta Nielsen (dan. Asta Nielsen; Vesterbro, 11. septembar 1881 — Frederiksberg, 24. maj 1972) je bila danska glumica, poznata je kao jedna od najvećih evropskih zvezdi nemog filma, odnosno kao jedna od prvih filmskih zvezda uopšte.[1] Posebnu popularnost je uživala u Nemačkoj gde se za nju koristio jednostavni nadimak Die Asta. Nesklonost Holivudu i zvučnom filmu su doveli do njenog povlačenja u privatni život 1930-ih.[1]

Asta Nielsen
Puno imeAsta Sofi Amali Nilsen
Druga imenaDi Asta
Datum rođenja(1881-09-11)11. septembar 1881.
Mesto rođenjaVesterbro, Danska
Datum smrti24. maj 1972.(1972-05-24) (90 god.)
Mesto smrtiFrederiksberg, Danska
DržavljanstvoDansko
Zanimanjeglumica
Aktivni period1902–1936
OrganizacijaKraljevsko dansko pozorište
Supružnik
  • Urban Gad (v. 1912 —  r. 1918)
  • Ferdinand Vingard (v. 1919 —  r. 1923)
  • Anders Kristijan Ted (v. 1970)
PartnerGregori Hmara (1923–1936)

Biografija uredi

Asta Sofie Amalie Nielsen (srp. Аста Ниелсен) se rodila u Vesterbrou kao dete kovača i pralje. Roditelji su joj zbog siromaštva i potrage za poslom često morali seliti. U dobi od 18 godina je primljena kao studentkinja uDanski kraljevski teatar. Godine 1901. je zatrudnela i rodila ćerku po imenu Jesta, kojoj nikada nije otkrila ime oca, i koju su odgajali njena majka i starija sestra. Diplomirala je 1902. i započela pozorišnu karijeru. Pažnju je privukla svojim neobičnim licem kojim su dominirale velike crne oči i dečačkim stasom; međutim, njen uspeh na pozornici je bio ograničen onime što deo biografa i istoričara smatra neprivlačnim, previše dubokim i neravnomernim glasom.

Nielsen je, s druge strane, te svoje kvalitete mogla daleko bolje koristiti u mediju nemog filma, a već u svom prvencuAmbis ili bezdanu Urbana Gada je razvila i novi, daleko realističniji glumački stil. Film je doživeo ogroman uspeh i Astu Nielsen učinio popularnom ne samo u domovini nego i u Rusiji i Nemačkoj. Nakon samo četiri filma joj je nemački filmski producent Paul Davidson pozvao nju i Gada (s kojim se venčala 1912. godine) da se priključi njegovoj kompaniji.[2] Tada je dobila novi studio.[3] Kompanija je držala evropska prava na sve Nilsenove filmove. Ona je postala „sjajna međunarodna filmska zvezda”, poznata jednostavno kao Die Asta (Asta), sa godišnjim honorarom od 85.000 marki samo 1914. godine.[4][5]

U Nemačkoj je ostala i radila na filmu sve dok se nisu počeli praviti zvučni film ovi. Nova tehnologija se pokazala nekompatibilnim njenom stilu, te je nakon samo jednog zvučnog filma Unmögliche Liebe odlučila da prestane da snima. Nakon dolaska na vlast nacisti su pokušali da je angažuju; ministar propagande Jozef Gebels joj je aranžirao audijenciju s Hitlerom koji joj je ponudio vlastiti filmski studio. Nielsen je to odbila i vratila se u domovinu 1936. Tamo se posvetila izradi kolaža i pisanju. Tokom Drugog svetskog rata je nastojala svoj ugled i popularnost iskoristiti kako bi finansijski i na drugi način pomogla progonjenim Jevrej ima;[6] među njima se našao i znameniti književnik Viktor Klemperer.

Odnosi i smrt uredi

Nilsen je imala četiri dugotrajne veze i bila je razvedena dva puta. Godine 1912, ona se udala za danskog filmskog režisera Urbana Gada nakon filma koji su zajedno snimili u Nemačkoj 1911. godine s ciljem formiranja filmskog stuja u njihovom vlasništvu.[7] Oni su se razveli 1919. godine, nakon čega se Nilsen udala za švedskog brodograditelja Fredija Vindgarda.[7] Taj brak je bio kratkotrajan i završio se razvodom sredinom 1920-ih. Nilsen se zaljubila u ruskog glumca Gregorija Hmara koga je upoznala putem zajedničkog prijatelja Georga Brandesa. Oni su otpočeli dugotrajni neformalni brak koji je trajao od 1923. godne do kasnih 1930-oh.[7] Nilsen je započela odnos sa danskim kolekcionarom umetničkih dela Kristijanom Tedom pri kraju 1960-ih, sa kojim se upoznala pri trgovini sopstevenim umetničkim delima. Godine 1970, u svojoj 88. godini života, Nilson se udala za 77-godišnjeg Teda.[7] Nilsen je umrla u svojoj 90. godini dana 25. maja 1972. godine.

Ostavština uredi

 
Spomen ploča za Astu Nilsen u Fasanenstrase 69, u Šarlotenburgu.

Belgijanac Pol van Ostajžen uključio je ekspresionističku pesmu „Asta Nilsen“, zahvalnicu Nilsenovoj senzualnosti, u svoju zbirku iz 1921. Bezette Stad (Okupirani grad).[8][9]

Joakim Ringelnac, koji je bio čest gost u Nilsenovom domu, napisao je pesme „Über Asta Nielsen“ (za svoju zbirku Reisebriefe eines Artisten)[10] i „Asta Nielsen weiht einen Pokal“ 1929.[11]

Igrani filmovi uredi

Reference uredi

  1. ^ a b Morris 1996.
  2. ^ Elsaesser: A second life: German cinema’s first decades; page 85
  3. ^ Jensen, Jytte (30. 6. 2010). Butler, Cornelia H., ur. Modern Women: Women Artists at the Museum of Modern Art. The Museum of Modern Art. str. 88-91. ISBN 978-0870707711. 
  4. ^ Bock, Hans-Michael; Bergfelder, Tim (2009). The Concise Cinegraph: Encyclopaedia of German Cinema. Berghahn books. str. 80. ISBN 978-1-57181-655-9. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  5. ^ Ingram, Susan; Sark, Katrina (2011). Berliner Chic: A Locational History of Berlin Fashion. Intellect books. str. 119. ISBN 978-1-84150-369-1. Pristupljeno 11. 2. 2012. 
  6. ^ Klemperer 2001.
  7. ^ a b v g Allen, Julia K. (25. 8. 2013). Icons of Danish modernity: Georg Brandes and Asta Nielsen. University of Washington Press. str. 127—227. ISBN 9780295804361. 
  8. ^ McKernan, Luke (14. 7. 2014). „Asta Nielsen”. Picturegoing. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  9. ^ Vaessens, Thomas (14. 3. 2001). A. Prins; B. Brandt; T. Stevens; T.F. Shannon, ur. 'The downtrodden Christ in each and every one of us' Modernity, Modernism & Metaphysical Aspirations: Paul van Ostaijen's poetry. The Low Countries and the New World(s). str. 187—198. ISBN 978-0-7618-1945-5. Arhivirano iz originala 12. 11. 2018. g. Pristupljeno 05. 02. 2023. 
  10. ^ Ringelnatz, Joachim (1928). „Über Asta Nielsen”. Reisebriefe eines Artisten (na jeziku: nemački). Berlin: Ernst Rowohlt Verlag. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  11. ^ Ringelnatz, Joachim (1929). Das Gesamtwerk in sieben Bänden. Band 1: Gedichte. Berlin: Ernst Rowohlt. 
  12. ^ Eric Rentschler. German Film & Literature. Routledge, 2013.
  13. ^ Hans-Michael Bock and Tim Bergfelder. The Concise Cinegraph: An Encyclopedia of German Cinema. Berghahn Books.
  14. ^ Kuhn, Annette; Radstone, Susannah, ur. (1990). The Women's Companion to International Film. University of California Press. ISBN 978-0-520-08879-5. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Asta Nilsen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аста_Нилсен&oldid=27673524”