Atalanta
Atalanta (grč. Αταλάντη, Atalante) je ime dve kraljevske kćeri iz Beotije i Arkadije.
Galerija Kandelabr, Vatikan
Luvr, Pariz
Mitologija uredi
U mitu o Atalanti su prvobitno bile dve osobe istog imena – Atalanta iz Arkadije i Atalanta iz Beotije, uz koje su vezane razne zgode i nezgode, kao npr. borba sa ftiskim kraljem Pelejem i sudelovanjem u pohodu Argonauta. Ti mitovi i osobine su ih potpuno izjednačili i sasvim ih spojili.
Prvi je to učinio, sredinom 2 veka pre nove ere, pesnik Apolodor, a neke elemente mita o Atalanti (lov na vepra) nalaze se i kod Homera. Najstariji pomen o Atalantinim takmičenjima sa proscima nalaze se u pesmi iz 7 veka pre nove ere koja se pripisuje Heziodu.
Prema antičkim izvorima, dramu Atalanta napisao je Eshil, a navodno i Sofokle. Od rimskih pesnika istoimenu dramu je napisao u 2 veku pre nove ere Pakuvije. Priča o Atalanti je raširena i poznata do današnjih dana po Ovidijevim Metamorfozama.
Legenda o Atalanti iz Beotije uredi
Atalanta je bila kćerka beotijskog kralja Šeneja i njegove žene Klimene.
Odmah nakon rođenja su je odneli u šumu jer je njen otac Šenej želeo samo sinove.
U šumi je Atalantu pronašla medvedica i spasla je. Odgojena u šumi i prepuštena samoj sebi, izrasla je u lepoticu i stekla neverovatnu okretnost i snagu da je u svemi mogla nadjačati mnoge muškarce. Zbog te svoje osobine je bilo razumljivo što je svaki muškarac želeo da mu Atlanta bude žena.
Atalanta je redom odbijala sve svoje prosce, a onoga koji je bio uporan u svojim nastojanjima da je isprosi sebi za ženu, Atalanta je pozivala da se sa njom takmiči u trčanju. I tako je, pobedivši svakoga, dugo čuvala svoju slobodu. Pobedio je jedino predivni Hipomen, kome je boginja Afrodita pritekla u pomoć.
Afrodita je Hipomenu dala tri zlatne jabuke i posavetovala ga da u toku trke, s vremena na vreme ispusti po jednu jabuku, i to u času kada ga Atalanta u trčanju sustigne.
Atalanta nije mogla odoleti ispuštenim zlatnim jabukama, i svaki put se sagnula da ih uzme, i tako je na cilj došla posle Hipomena. Hipomenova pobeda nije rastužila Atalantu i ona se, jer joj se on dopao, sa njim uputila u Onhest. Dok su čekali na venčanje, Atalanta je u šumskom hramu izjavila Hipomenu ljubav, a Zevs, za kaznu što su svojim ponašanjem oskrnavili mesto boravka bogova, pretvori ih oboje u šumske životinje.
Legenda o Atalanti iz Arkadije uredi
Atalanta je bila kćerka arkadskoga kralja Jasiona.
Atalanta iz Arkadije je imala sličnu sudbinu kao i Atalanta iz Beotije i nakon svih tih događanja je postala čuveni lovac i bila je pozvana, kao i svi junaci tog vremena u opasnom lovu na kalidonskog vepra, koji je organizovao Meleagar, sin kalidonskog kralja.
Atalanta je nadmašila sve junake i prva je, strelom pogodila velikog vepra, koga je zatim ubio Meleagar, a kožu veprovu je poklonio Atalanti. kako su i svi ostali učesnici lova želeli da imaju veprovu kožu, nastalo je veliko krvoproliće iz koga je Atalanta izašla kao pobednik.
Atalanta iz Arkadije se udala za junaka Melaniona i sa njim imala sina Partenopeja, koji je učestvovao u ratu sedmorica protiv Tebe , i u toj borbi poginuo.
O Atalanti uredi
- 1629. godine, Dubrovčanin Jurije Palmotić je napisao dramu Atalanta. U ovoj drami - pastirskoj igri sa elementima farse - Atalanta se u trčanju takmiči sa starcem Vukdragom.
- 1911. godine E. Ludvig je napisao dramu Atalanta.
- 1736. godina, G. F. Hendl je napisao operu Atalanta.
- 1635. godine P. P. Rubens je naslikao sliku Atalanta i Meleagar.
