Autograf
Autograf (lat. autogrăphus, grč. αὐτόγραφος) je izvorni, originalni rukopis.[1] Prema Dušanu Ivaniću čine ga: predradnje (građa, ili podsticaj za pisanje); izvodi iz postojećih izvora; nacrti (sadrže osnovne ideje, tematsko-sižejni okvir); koncepti (oblik blizak konačnoj redakciji); čistopis (čist prepis, mada su i u njemu moguće ispravke i varijante); autorska kopija (autorov prepis završenog dela); kvazimanuskript (prerada štampanog primerka); tiposkript (mašinopis ili kompjuterska kopija, bez jasnih naznaka autorizacije, sem eventualnog potpisa).[2]
Autograf van okvira knjižarstva uredi
Autograf prestavlja svojeručni rukopis, osobito istaknutih ličnosti. Autografi su sakupljani najpre u Francuskoj u 16. veku, a zatim i u drugim zemljama. Zbirke autografa čuvaju se u bibliotekama ili u arhivima. U literaturi od 16. do 18. veka autografima se često nazivaju knjige koje su štampane pod nadzorom samog autora.[3] Takođe, prema Milanu Vujakliji može imati značenje mašine za umnožavanje rukopisa.[4]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Stambolić, Miloš, ur. (1986). Rečnik književnih termina. Beograd: Nolit. str. 56—57. ISBN 86-19-00635-5.
- ^ Vraneš, Aleksandra,. Od rukopisa do biblioteke : pojmovnik. Marković, Ljiljana, (3. dopunjeno i izmenjeno izd.). Beograd. ISBN 9788661532214. OCLC 904942723.
- ^ Jokanović, Vladimir (1984). Bibliotekarski leksikon. Beograd: Nolit.
- ^ Vujaklija, Milan. „Laksikon stranih reči i izraza”. academia.edu.[mrtva veza]