Afera Špegelj
Afera Špegelj su audio i video-snimci razgovora Martina Špegelja i njegovih saradnika oktobra 1990. koji su tajno uzeti od strane Kontraobavještajne službe i pušteni u dokumentarni film Vojnofilmskog centra „Zastava”, koji je emitovan 25. januara 1991. na TV Beograd, većem delu jugoslovenske javnosti.[1][2]
Prethodnica uredi
Martin Špegelj je bio general-pukovnik JNA, koji je pretendovao čak i na mesto načelnika Generalštaba JNA. Voleo je lov i slobodno vreme je koristio za obilazak šumskih terena gde je JNA imala svoja lovišta. Jedno vreme je obavljao dužnost komandanta Teritorijalne Odbrane SR Hrvatske, a kasnije postaje i komandant 5. vojne oblasti JNA. Iako mnogi tvrde da je nezasluženo došao na te odgovorne funkcije. Znalo se za njega da je kao komandant gardijske divizije u Beogradu imao šovinističke ispade.
Dok je obavljao svoje dužnosti u odelu oficira JNA, bio je umešan u mnoge kriminalne radnje vezane za krađu društvene odnosno vojne imovine (980 kubika drveta iz šuma Gorskog Kotara), kao i lovno bogatstvo, i druge stvari. U Generalštabu JNA su ovakve stvari znali, ali nisu reagovali. Na kraju je general Špegelj umesto napredovanja i sankcionisanja, samo penzionisan.[3]
Akcija snimanja uredi
Ovu akciju snimanja Martina Špegelja vodili su najbolji operativci Kontraobaveštajne službe, jer je trebalo nabaviti dokaze za hapšenje dojučerašnjeg generala JNA koji nije smeo da posumnja u to da je na meti bezbednosnih službi JNA. Odlučeno je da se cela operacija uradi na vojnom poligonu ″Gakovo″, kraj Virovitice, oktobra 1990. godine. A najveći deo posla je odradio kapetan prve klase Vladimir Jagar, operativac KOS-a, porodični prijatelj Špegelja a ne rođak kako se često pogrešno navodi.
Cela prostorija gde je trebalo da boravi Martin Špegelj bila je opremljena sa posebnom opremom, koja je namenjena ovakvim radnjama. Cilj je bio da Martin Špegelj kaže naglas svoje planove vezano za ilegalno naoružavanje članova HOS, HDZ i rezervnog sastava MUP-a Hrvatske. Jer rukovodstvo SR Hrvatske sa Tuđmanom na čelu želelo je da se dobro naoružaju i krenu u otvoreni rat protiv Srba i pripadnika JNA, već na proleće 1991. godine. Sve kako je planirano, tako je i urađeno, tj. akcija snimanja je uspešno obavljena.[3]
„Što se tiče karaula… kad bude razoružavanje karaula, iće se na razoružavanje svih kojih ima. Ali ostaviti Albancima po pet metaka u pušci. A ove druge zatvoriti u podrum i davati hranu i vodu. Ako to bude trajalo par dana… A, ovo ako do nečega dođe onda samo daj direktivu svim svojima koje poznaješ – ubijati ekstreme. Na licu mjesta! Na ulici, usred kruga kasarne, bilo gde drugde, samo pištolj i u stomak… To neće biti rat, to će biti građanski rat u kome nema milosti ni prema kome. Ni prema ženi, ni prema djeci. U stan, jednostavno – bombe u porodični stan.”
— Martin Špegelj, 14.10.1990. u Gakovu
„A Knin ćemo rešiti na taj način što ćemo pokasapiti. U to imamo i međunarodno priznanje za to, onda ćemo ih pokasapiti. Pogotovo sad kad je i ova kurva pobedio u Srbiji, Milošević. Sad nam Amerikanci, drugi dan od kad je on pobedio, ponudili svu pomoć. A do tada su sve špekulisali… Bi, ne bi. Kažu sad ovako, hiljadu komada transportera oklopnih, ovakvih, onakvih automobila… Šta ja znam… Za sto tisuća vojnika kompletno naoružanje besplatno.”
— Martin Špegelj, 14.10.1990. u Gakovu
Prikaz snimka na televiziji uredi
25. januara 1991. godine na TV Beograd u večernjem terminu javno se objavljuju ovi kompromitujući snimci za ceo politički vrh Hrvatske. Ovaj dokumentarac je izazvao veliki šok ne samo u SR Srbiji, već u celoj SFRJ. Međutim, hrvatsko rukovodstvo, uključujući i glavne „glumce” brzo su odbacili kasete kao lažne, tvrdeći da su snimci sinhronizovani tj. namešteni. Njihovu autentičnost kasnije je potvrdio Stipe Mesić, jedan od prvih sa hrvatske strane koji je priznao verodostojnost snimaka KOS-a, iako je tvrdio da su neke rečenice izvađene iz konteksta.[2]
Posledice uredi
Rukovodstvo JNA je tražilo da se Špegelju sudi za izdaju. Ali do toga nikada nije došlo. Martin Špegelj je otišao nekoliko meseci u Austriju, a kasnije se vratio u Hrvatsku, i postao ministar odbrane Hrvatske. 2001. godine je penzionisan i u hrvatskoj vojsci. A za ove svoje planove i snimke, nikada nije odgovarao.
Rukovodstvo Hrvatske je uspelo ilegalno uvesti veliku količinu naoružanja preko Mađarske, Austrije, Italije i luka na Jadranu: Rijeka i Split. Tako su stvorene paravojne formacije na teritoriji SFRJ. Specijalne jedinice policije Hrvatske su već na proleće krenuli sa upadima u srpska mesta, a jula 1991. krenuli su i napadi na kasarne JNA.[3]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Crnobrnja 1996, str. 154.
- ^ a b „RTRS: Kako sam tajno snimio Špegelja”. Pristupljeno 5. 6. 2013.
- ^ a b v „Rat u Hrvatskoj iz pera obavještajca” (PDF). Pristupljeno 5. 6. 2013. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2013)
Literatura uredi
- Crnobrnja, Mihailo (1996). The Yugoslav Drama. McGill-Quenn's University Press. ISBN 978-0-7735-1429-4.
Spoljašnje veze uredi
- Radio-televizija Republike Srpske: Špegelja tajno snimio sin zatočenika iz Jasenovca, 2. 5. 2012. (jezik: srpski)
- „Rat u Hrvatskoj iz pera obaveštajca” (PDF). Pristupljeno 8. 6. 2013.
- „Tonski zapisi iz „Afere Špegelj””. Pristupljeno 8. 6. 2013.