Ahil

Za druge upotrebe, pogledajte Ahil (višeznačna odrednica).

Ahil, Ahilej ili Ahiles (antgrč. Ἀχιλλεύς [Akhilleús], lat. Achilles) u grčkoj mitologiji sin je tesalskog kralja Peleja i morske boginje Tetide, glavni junak Ilijade i, ujedno, najveći grčki junak uz Herakla.

Ahilej i Patrokle

Rođenje i odrastanje

Njegova majka, Tetida, je bila poznata po svojoj lepoti; naime, njoj su se udvarali Zevs i Posejdon. Međutim, nedugo potom je prorečeno da će Tetida roditi sina koji će nadjačati svoga oca. Bogovi su se povukli, a Tetidu su prisilno udali za običnog smrtnika, za kralja Peleja.

O Ahilovom rođenju i ranom detinjstvu poznato je nekoliko predanja. Njega je Tetida odnegovala u Pelejevoj kući, a vaspitavao ga je Fenik ili kentaur Hiron.

Već kao desetogodišnji dečak golim rukama je zadavio vepra i u trku dostigao jelena. Do pune zrelosti naučio je sve što je tadašnjem junaku trebalo u životu: da se ponaša kao muškarac, da vlada oružjem, vida rane, da svira liru i peva.

Da bi Ahila učinila besmrtnim, majka je Ahila danju mazala ambrozijom, a noću ga je kalila nad vatrom. Jedne noći Pelej je prekinuo ovaj čin i istrgao dete iz majčinih ruku. Tetida je tada napustila supruga i vratila se u dubine mora svojim sestrama Nereidama. Kasnije se pričalo da je Pelej ovo učinio iz straha za sinovljev život, jer je Tetida svojim činima za besmrtnost ubila sve šestoro dece koje je rodila pre Ahila. Neki kažu da je majka potapala Ahila u vodu Stige da bi ga učinila neranjivim, ali da je desna peta, za koju ga je držala, ostala nenakvašena i da je Ahil jedino na tom mestu bio ranjiv (Ahilova peta).

Posle Tetidinog odlaska, Pelej je odneo Ahila na Pelion, kentauru Hironu. Ovaj plemeniti kentaur najpre je zamenio Ahilu nožni zglob, koji mu je izgoreo dok ga je majka držala u vatri. Hiron je otkopao kosti džina Damisa, čuvenog po brzini, i umetnuo je odgovarajuću kost u Ahilovu nogu; zbog ovog postupka, Ahil je dobio nadimak Brzonogi. Ahila su na Pelionu hranile i negovale Hironova majka Filira i supruga Hariklo. Hiron ga je hranio samo utrobama lavova i divljih veprova da bi dobio snagu ovih životinja, kao i medom da bi postao blag i rečit. Mudri kentaur dao mu je ime Ahil umesto ranijeg Ligiron. Tek kad je odrastao, Ahil se vratio ocu u Ftiju.

Učešće u Trojanskom ratu

Glavni članak: Trojanski rat

Kada je Tetida saznala da ahejski kraljevi spremaju rat protiv Troje, sakrila je Ahila na ostrvu Skiru kod kralja Likomeda, gde je prerušen u ženske haljine živeo među kraljevim kćerima. Uz pomoć vrača Kalhanta kralj Agamemnon otkrio je njegovo skrovište i poslao po njega itačkog kralja Odiseja i argejskog kralja Diomeda. Prerušeni u trgovce Odisej i Diomed ušli su Likomedovu palatu i pred kraljevim kćerima rasprostrli svoju robu. Među skupocene tkanine, nakit i slične predmete, za koje se žene obično zanimaju, stavili su, kao slučajno, mač. Kad se na ugovoreni znak pred palatom začuo bojni poklič njihovih drugova i zveket oružja, sve su se devojke u strahu razbežale, ali jedna ruka je zgrabila mač. Ahil se tako otkrio i bez dugog nagovaranja obećao da će se pridružiti ahejskoj vojsci. Nije mogla da ga zaustavi ni Likomedova kći Dejdamija, koja je očekivala njegovo dete, ni izgledi na dugu i sretnu vladavinu u domovini. Ahil je izabrao kratak, ali slavan život.

U luku Aulidu, u kojoj su se skupili ahejski brodovi pred pohod na Troju, Ahil je doveo pet hiljada junaka, među kojima su bili hrabri Mirmidonci. Njegov otac Pelej, koji zbog starosti nije mogao da učestvuje u ratu, dao mu je svoj oklop, veliko koplje od tvrdog jasena i bojna kola s besmrtnim konjima. To su bili pokloni koje je kao svadbeni dar dobio od bogova kada se venčao sa Tetidom. Ahil je znao da ih iskoristi. Devet godina je ratovao na bojnom polju pod Trojom i osvojio dvadeset i tri grada u njenoj okolini. Samom svojom pojavom izazivao je u redovima Trojanaca jezu i strah. Ahejska vojska i sve vojskovođe cenili su ga kao najhrabrijeg i najuspešnijeg ratnika — osim vrhovnog zapovednika, Agamemnona. Agamemnon je, naime, na Ahila bio ljubomoran. Bio je, doduše, moćan kralj i sposoban ratnik, ali ne i tako velik čovek da bi oprostio podređenom koji ga nadvisuje zaslugama i popularnošću. Dugo je skrivao svoje neprijateljstvo, ali jednom prilikom nije uspeo da se savlada: izazvao je svađu koja je gotovo dovela do propasti ahejske vojske.

Bilo je to početkom desete godine rata, kad je u ahejskom taboru zavladalo duboko nezadovoljstvo zbog beskrajnog odugovlačenja rata. Vojnici su želeli da se vrate kućama, a vojskovođe su izgubile nadu da će osvajanjem Troje steći slavu i domoći se bogatog plena. Ahil je sa svojim Mirmidoncima krenuo u susedno kraljevtsvo da pribavi hranu i plen koji bi vojnicima podigao moral i razbio malodušnost. Među zarobljenicima doveo je i kćer Apolonovog sveštenika Hrisa, Hriseidu. Pri deobi plena devojka je pripala Agamemnonu. Ahil nije imao ništa protiv toga jer nije žudeo za njom. Voleo je lepu Briseidu, koju je zarobio u jednom od svojih prethodnih pohoda. Ali nedugo posle toga pojavio se u ahejskom taboru Hriseidin otac Hris i poželevši Ahejcima skoru pobedu, zamolio Agamemnona da mu vrati kćer, naravno uz veliku otkupninu. Ahejcima se dopala sveštenikova ponuda, ali je protiv toga ustao Agamemnon: da mu se, navodno, devojka sviđa, da je neće dati ni za šta na svetu i neka se Hris vrati odakle je i došao. Sveštenik je otišao, ali je zamolio Apolona da ga osveti. Uslišivši njegovu molbu, Apolon je sišao sa Olimpa i strelama iz svog srebrnog luka počeo da seje kugu po ahejskom taboru. Vojnici su umirali, ali Agamemnon nije preduzeo ništa da umiri gnevnog boga. Kad je stanje u vojsci postalo nepodnošljivo, Ahil je odlučio da stupi u akciju: sazvao je vojsku u skupštinu da se dogovore šta da rade. Agamemnon se osetio uvređenim zbog Ahilovog mešanja i naumio je da mu se osveti. Kad je vrač Kalhant objavio u skupštini da se Apolon može umiriti jedino vraćanjem Hrisove kćeri, naravno bez otkupnine i uz izvinjenje, Agamemnon se okomio na njega i pritom grubo napao i Ahila koji ga je branio. Posle nečuvenih uvreda, kojima je pred celom vojskom osramotio Ahilovu čast, izjavio je na kraju da će se u interesu vojske odreći Hriseide, ali da će kao naknadu za nju izabrati robinju jednog vojskovođe — i izabrao je Ahilovu miljenicu Briseidu.

Ahil se disciplinovano pokorio odluci vrhovnog zapovednika, ali se zakleo da neće ratovati sve dok ga Agamemnon za to ne zamoli i ne pruži mu zadovoljenje pred celom ahejskom vojskom. Uputio se na morsku obalu, pozvao iz morskih dubina svoju majku i zamolio je da se zauzme za njega kod najvišeg boga. Zevs neka pomogne Trojancima da potisnu ahejsku vojsku, kako bi Agamemnon shvatio da bez Ahila ne može da ratuje i došao kod njega sa izvinjenjem i molbom. Tetida je prenela sinovljevu molbu, i najviši bog joj je udovoljio. Zabranio je bogovima da učestvuju u borbi i podstakao Hektora, vođu Trojanaca, da iskoristi Ahilov izostanak iz borbe i potisne Ahejce sve do mora. U isto vreme Agamemnonu je poslao varljiv san da ga, uprkos slabljenju njegovih snaga, podstakne u napad. Iako su se Ahejci hrabro borili, morali su da odstupe. Trojanci se, posle nove bitke, čak nisu ni povukli iza gradskih bedema, nego su prenoćili na ravnici pred samim ahejskim taborom, kako bi ga sutradan uništili nezadrživim jurišem. Kad su se Ahejci našli u škripcu, Agamemnon je Ahilu poslao izaslanike s porukom da žali sto ga je uvredio, da mu vraća Briseidu i povrh toga daje još sedam drugih devojaka i bogate darove, samo da prestane da se ljuti i vrati se u borbu. Ali Ahil je u svojoj srdžbi prevršio meru. Odbio je Agamemnonov predlog i izjavio da neće ratovati sve dok Hektor ne napadne njegov tabor. Ali do toga neće doći jer će se on sa vojskom vratiti u rodnu Ftiju.

Katastrofa je izgledala neizbežna. Trojanci su u jutarnjem napadu potisnuli ahejski bojni red, srušili bedem koji je branio ahejski tabor, a Hektor se čak probio do lađa s namerom da ih zapali i tako onemogući Ahejcima da se spasu bekstvom. U tom času Ahilu je pristupio Patroklo, njegov najdraži prijatelj i zamolio ga da mu pozajmi svoj oklop i dozvoli da pomogne drugovima u času teškog iskušenja. Kad Trojanci ugledaju Ahilovo oružje, pomisliće da je protiv njih krenuo sam Ahil pa će se u strahu pred njim povući. Ahil se za trenutak kolebao, ali ugledavši vatru koju je Hektor bacio na jednu ahejsku lađu, odmah je ispunio Patroklovu molbu. Osim oklopa dao mu je i svu svoju vojsku. Patroklo se brzinom munje bacio na Trojance i lukavstvo je uspelo. Misleći da pred sobom imaju Ahila, Trojanci su počeli da se povlače u opštoj pometnji. Ugasivši vatru, Patroklo je udario na Trojance koji su se povlačili, goneći ih prema bedemima. Ali tada je neprijatelj uvideo da je prevaren jer se Patroklo nije usudio da u boj ponese Ahilovo teško koplje. Suprotstavili su se Patroklu, a kopljanik Euforb, uz pomoć boga Apolona, smrtno ga je ranio a Hektor zatim probo kopljem.

Doznavši da mu je poginuo najbolji prijatelj, Ahil je briznuo u bolno naricanje. Njegovi drugovi su mislili da će u očajanju zabiti sebi mač u grlo. Zaboravivši istog časa sve uvrede, hteo je da se baci u borbu i osveti Patrokla, ali njegov oklop je bio u rukama pobedničkog Hektora. Zato je Ahil zamolio majku Tetidu da mu nabavi drugi. Napravio mu ga je, na njenu molbu, sam oružar bogova Hefest za samo jednu noć. Nad Patroklovim mrtvim telom, koje su Ahejci posle strašnog krvoprolića oteli Trojancima, Ahil se zakleo da će se ljuto osvetiti Hektoru. Pomirio se s Agamemnonom, koji je pred celom vojskom priznao svoju krivicu i vratio mu Briseidu.

U prvoj bici posle Patroklove smrti ubio Hektora. Bila je to nemilosrdna borba. Ahil je tražio Hektora u bojnim redovima i tri puta ga našao, ali ga je svaki put spazio Apolon, veran braniocima Troje. Obuzet strašnim besom, Ahil je raspršio trojanski bojni red, uništio deo vojske, a ostatak prisilio da se skloni iza bedema. Kad su se zatvorila ogromna Skejska vrata, pred njima je čekao Hektor: izazvao je Ahila na dvoboj da bi spasio svoju čast i čast svoje vojske. Predložio je da pobednik ostavi telo palog svojim drugovima, kako bi mogli da ga dostojno sahrane. Ali Ahil je prihvatio samo izazov na dvoboj. Hektor je ukrstio svoje oružje s Ahilom u dvoboju na život i smrt, nad kojim su se užasnuli čak i bogovi, i pao proboden Ahilovim kopljem. Gnevan, vukao je neprijateljev leš oko zidova grada kroz prašinu i stišao se tek kada je pred njega došao stari kralj Prijam, otac Hektorov, da ga moli za telo svog sina. Ahilej se smilovao pred iznemoglim starcem, koji je potom sahranio sina uz obredne počasti. Ahil je obuzdao Ahejce od borbi, dajući vremena Trojancima da sahrane Hektora.

Smrt

Ahilu nije bilo suđeno da doživi pad Prijamovog grada, i sam je pao ubrzo nakon Hektora. Pobedio je još i ubio kraljicu Amazonki Pentezileju, koja je sa svojom ženskom vojskom pritekla u pomoć Troji, a ubio je u dvoboju i novog vrhovnog zapovednika trojanske vojske, kralja Memnona iz daleke Etiopije. Ali kad je posle njegove pogibije hteo da provali kroz otvorena Skejska vrata u grad, na put mu je stao sam bog Apolon. Ahil mu je doviknuo da mu se skloni s puta jer će ga inače probosti kopljem. Apolon ga je poslušao, ali samo da mu se osveti zbog nanete uvrede. Uspeo se na trojanske bedeme, potražio u bojnoj vrevi Prijamovog sina Parisa i pozvao ga da napne svoj luk i strelu nanišanivši na Ahila. Paris se nije dao dva puta nagovarati, i Apolon je uputio njegovu strelu pravo u Ahilovu petu koja nije bila zaštićena oklopom. Bojnu viku nadjačao je jedini krik užasa — Ahil je pao kao Sunce oboreno s nebeskog svoda i zemlja se pod njim zatresla da su popucali trojanski bedemi. Ali odmah nakon toga Ahil je ustao i istrgnuo strelu iz pete. Međutim, kuke na njenom vrhu iščupale su mu iz noge veliki komad mesa, rastrgle žile i iz rane je šiknuo jak mlaz krvi.

Kada je Ahil osetio da s krvlju gubi snagu, a s njom i život, kriknuo je očajno, strašnom kletvom prokleo Apolona i Troju i ispustio dušu. Za Ahilovo telo se razbuktala ogorčena bitka. Na kraju su ga Ahejci oteli iz trojanskih ruku i svečano sahranili na visokoj lomači koju je zapalio sam bog Hefest. Zatim su njegov pepeo pomešali s pepelom Patrokla i nad njihovim zajedničkim grobom podigli visok nadgrobni spomenik od gline da bi stalno podsećao svet na slavnu smrt dvojice junaka.

Vidi još

• Ahilova grobnica

Literatura

• Ileana Chirassi Colombo (1977), "Heroes Achilleus – Theos Apollon." In Il Mito Greco, edd. Bruno Gentili and Giuseppe Paione. Rome: Edizione dell'Ateneo e Bizzarri.
• Anthony Edwards (1985a), "Achilles in the Underworld: Iliad, Odyssey, and Æthiopis". Greek, Roman, and Byzantine Studies. 26: pp. 215–227.
• Anthony Edwards (1985b), "Achilles in the Odyssey: Ideologies of Heroism in the Homeric Epic". Beiträge zur klassischen Philologie. 171.
• Anthony Edwards (1988), "Kleos Aphthiton and Oral Theory," Classical Quarterly. 38: pp. 25–30.
• Hedreen, Guy (1991). „The Cult of Achilles in the Euxine”. Hesperia. American School of Classical Studies at Athens. 60 (3): 313—330. JSTOR 148068. doi:10.2307/148068. 
• Kerényi, Karl (1959). The Heroes of the Greeks. New York/London: Thames and Hudson. 
• Latacz, Joachim (2010). „Achilles”. Ur.: Grafton, Anthony; Most, Glenn; Settis, Salvatore. The Classical Tradition. Cambridge, MA: Harvard University Press. str. 3—5. ISBN 978-0-674-03572-0. 
• Hélène Monsacré (1984), Les larmes d'Achille. Le héros, la femme et la souffrance dans la poésie d'Homère, Paris: Albin Michel.
• Gregory Nagy (1984), The Name of Achilles: Questions of Etymology and 'Folk Etymology, Illinois Classical Studies. 19.
• Gregory Nagy (1999), The Best of The Acheans: Concepts of the Hero in Archaic Greek Poetry. Johns Hopkins University Press (revised edition, online Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. decembar 2018)).
• Sigel, Dorothea; Ley, Anne; Bleckmann, Bruno; et al. „Achilles”. Ur.: Cancik, Hubert. Brill's New Pauly. Brill Reference Online. doi:10.1163/1574-9347_bnp_e102220. 
• Dale S. Sinos (1991), The Entry of Achilles into Greek Epic, Ph. D. thesis, Johns Hopkins University. Ann Arbor, Michigan: University Microfilms International.
• Jonathan S. Burgess (2009), The Death and Afterlife of Achilles. Baltimore: Johns Hopkins University Press.

Spoljašnje veze

• Trojan War Resources
• Gallery of the Ancient Art: Achilles