Ašov

Ašov (mađ. ásó) poljoprivredno je i hortikulturno oruđe koje služi za ručnu osnovnu obradu zemljišta, trapljenje, rasađivanje, vađenje sadnica. Postoje ašovi riljači i ašovi za vađenje i rasađivanje sadnica.

Ašov (levo) sa T dodatkom na držalji

Ašovi sa D dodatkom na držalji

Ašov riljač

Ašov riljač služi za ručnu osnovnu obradu zemljišta (riljanje). Sastoje se od lista i držalje. List je od čelika sa donjom ivicom ravnom, zašiljenom, polukružnom ili lučno povijenom. Prednja površina lista je blago konkavna. Dimenzije lista su: dužina 24-27 (32) cm, širina 16-17,5 (23) cm, a držalja je obuhvaćena okovom koji je vezuje sa listom u dužini od 15 cm. Mase riljača su od 1.5 kg do 2,7 kg. Držalje su drvene (jasenovina) bez dodatka na kraju ili sa D,Y ili T dodatkom. Na tržištu se sreću i ašovi sa držaljama od lakih metalnih plastificiranih legura, a dodaci su često od plastičnih masa (polipropilen), ali i od mešavine ugljenikovih vlakana i čelika. Ukupna dužina ašova je 107-118 cm, a masa 1,8-2,2 kg.

Ašov za vađenje i rasađivanje sadnica

Ašovi za vađenje i rasađivanje sadnica su robusniji od ašova riljača i okov im dopire i do polovine drvene držalje zbog jačih opterećenja nego kod riljanja. Zbog toga držalje su od jačeg drveta (hrastovina), od punog čelika ili čelične cevi. List je nešto duži nego kod riljača (26-30 cm), a širina varira u zavisnosti od vrste i starosti sadnica koje se njima vade, kao i od tipa zemljišta. Masa im se kreće od 2.3 kg kod onih sa drvenom držaljom do 6,3 kg kod onih sa čeličnim.

Za vađenje četinarskih sadnica (koje se obično gaje na glinovitijim zemljištima i vade sa busenom) koriste se uži ašovi čiji prodor u zemljište manje rastresa busen. Za vađenje manjih sadnica (iz sejališta) i peskovitijih supstrata koriste se širi ašovi. Širina lista ašova za vađenje sadnica kreće se od 13,5-28 cm.

Preporučuje se da okov i gornja polovina lista sa obe strane budu premazani upadljivom uljanom bojom (crvenom, narandžastom ili žutom) ne samo zbog zaštite od rđe, već i zbog smanjenja mogućnosti gubljenja u lejama prekrivenim biljkama.

• 
  Ručna osnovna obrada zemljišta ašovom riljačem
• 
  List ašova sa zašiljenom i lučno povijenom donjom ivicom
• 
  Ašovi sa različitom površinom lista:manjom za glinovitija i većom za peskovitija zemljišta
• 
  Vađenje sadnice pačempresa ašovom od ugljeninčnih vlakana
• 
  Ašov sa podesivom dužinom držalje
• 
  Rasađivanje ožiljenice ukrasne kleke u odeljak za formiranje

Istorijat

Primitivni ašovi: metalni ašov (levo) i dva jednostrana (asimetrična) drvena ašova sa listom obloženim metalom.

Od kasnog Paleolita (40.000 god. p. n. e.) koriste se preteče ašova - koplja za riljanje (dijagonalno presečeno mamutovo rebro). Slične alatke od životinjse kosti su donedavno koristili Eskimi. Koplja za riljanje koja su bila obično visine čoveka, vremenom su dobijala poprečni deo za nogu čime se povećavao pritisak. Isti efekat dobijao se opterećivanjem koplja šupljim kamenjem. Koplja za riljanje bila su primenjivana na lakšim, peskovitim zemljištima, dok su alatke slične pijuku upotrebljavane za teža zemljišta. Veliki broj kultura služio se kopljima za riljanje od australijskih aboridžinela do južnoameričkih civilizacija.

Prosti ašovi sa radnim delom od trouglastog pločastog kamena pričvršćenog za držalju remenima i bitumenom sreću se u Mesopotamiji u 5. milenijumu p. n. e. Stari Grci su koriste metalne ašove (bronza, gvožđe), a opšti naziv alatki za obradu zemljišta skapeion (σκαπηειον) obuhvata i ašov.

Rimljani su koristili znatan broj alatki tipa ašova sa metalnim radnim delom. PALA je bio ašov sa širokim listom sličan današnjim lopatama. Plinije Stariji je ovu alatku preporučivao za obradu obraslih zemljišta. BIPALUM - modifikovana PALA za riljanje sa poprečnom šipkom iznad lista. Šipka je bila na različitim visinama u zavisnosti od dubine obrade.

Ašovi su izrađivani u znatnom broju oblika i veličina. Saksonci (oko 100. god. n.e.) su koristili jednostrane (asimetrične) ašove sa ravnim horizontalnim sečivom na koje se vršio pritisak nogom. Ašov je imao zakrivljenu držalju sa poprečnom drškom na vrhu (T ili Y oblik). Za Y-dršku korišćena je držalja od rakljastog drveta, ili je držalja procepljivana kroz centar.

Do srednjeg veka gvozdene alatke su kovane. Sa pojavom peći za topljenje metala (visokih peći) alatke su dobijane livenjem. Treba napomenuti da još dugo paralelno egzistirale i alatke od drvrta, kosti, one okovane metalom, pa čak i od kamena, jer su se nove tehnologije prvo primenjivale za izradu oružja.

Jedan od najstarijih proizvođača alatki je "Bulldog Tools Ltd.". Počeci proizvodnje vezani su za kovačnicu Kirkstall (današnji Clarington Forge Lancashire) koju su osnovali cistercinski monasi oko 1200. godine. Praktično sve promene tehnoloških postupaka za dobijanje alatki mogu se sagledati kroz istorijat ovog priozvođača. Do kraja 18. veka proizvodi se bez većih promena tehnologije. Tada dolazi do privremenog prekida, da bi kapitalom Elizabeth Beecroft i inovacijama Francis Parkesa firma preživela do danas. Krajem 18. veka Parkes uvodi metod kojim spaja gvožđe i čelik i dobija ašov male mase sa oštrom ivicom. Uspeh ove metode naveo ga je da poboljša vezu između lista i držalje i tom inovacijom postiže veliki komercijalni uspeh. Ipak za Parkesa izazov je u čeliku. Čistiji čelik je bio skup, a onaj manje čist - krt. Posle godina eksperimentisanja došao je do jeftinog čelika sa potrebnom čistoćom i elastičnošću. Vile za riljanje od ovog čelika prikazao je na Velikoj izložbi u Londonu 1851. godine.

Postupak brzog dobijanja čelika Besemera (Henry Bessemer) (patentiran 1855. godine) bio je novi podstrek za Parkesa pa uspeva da dobije ašov maksimalne čvrstine i trajnosti, ali upola lakši od dotadašnjih. Ovako usavršena alatka adekvatno je kaljena, ima potrebnu tvrdoću, „leži“ u ruci i precizno je izbalansirana. Od tada "Bulldog Tools Ltd." vlada svetskim tržištem kvalitetnih alatki, prilagođavajući se specifičnim zahtevima pojedinih tržišta novim tipovima.

Tokom 20. veka pored ručno kovanih ašova koji mogu da služe i u nekoliko generacija, na tržištu su i ašovi od debljih limova, često vareni na cevastom delu u koji ulazi držalja. Iako desetostruko jeftiniji ne preporučuju se jer nemaju potrebnu čvrstinu, a vareni delovi su mesta potencijalnih lomova. Proizvod ovog veka je i „automatski ašov“ koji iza mesta spoja lista i držalje ima zglobnu papučicu na koju se vrši pritisak nogom. Pri prevrtanju zemljišta ašov se povlači unazad bez povijanja leđa što je dobro za starije ili delimično hendikepirane korisnike. Malo je u upotrebi. Druga inovacija je ašov sa držaljom podesive visine što mu daje bolje ergonomske osobine.

Spoljašnje veze

• Bulldog Tools Ltd. ašovi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. januar 2012) (jezik: engleski)