Ajzenkov upitnik ličnosti
Ajzenkov upitnik ličnosti (engl. Eysenck Personality Questionnaire) je upitnik za procenu osobina ličnosti osobe. Osmislili su ga psiholozi Hans Jirgen Ajzenk i Sibil B. G. Ajzenk.[1]
Teorija Hansa Ajzenka zasniva se prvenstveno na fiziologiji i genetici. Iako je bio biheviorista koji je naučene navike smatrao od velike važnosti, verovao je da su razlike ličnosti određene genetskim nasleđem. Njega, dakle, prvenstveno zanima temperament. U osmišljavanju teorije zasnovane na temperamentu, Ajzenk nije isključio mogućnost da se neki aspekti ličnosti nauče, ali je prepustio razmatranje ovih drugih istraživača.
Dimenzije uredi
Ajzenk je u početku konceptualizovao ličnost kao dve biološki zasnovane nezavisne dimenzije temperamenta, E (Ekstraverzija) i N (Neuroticizam), merene na kontinuumu, ali je zatim teoriju proširio na treću, P (Psihoticizam).
Ekstraverzija uredi
Ekstraverta karakteriše to što je druželjubiv, pričljiv, sa visokim pozitivnim afektima (dobro se oseća) i potrebna mu je spoljna stimulacija. Prema Ajzenkovoj teoriji uzbuđenja kod ekstraverzije, postoji optimalan nivo kortikalnog uzbuđenja, a performanse se pogoršavaju kako osoba postaje više ili manje uzbuđena od ovog optimalnog nivoa. Uzbuđenje se može meriti provodljivošću kože, moždanim talasima ili znojenjem. Na veoma niskim i veoma visokim nivoima uzbuđenja, performanse su niske, ali na boljem srednjem nivou uzbuđenja, performanse su maksimizirane. Ekstraverti su, prema Ajzenkovoj teoriji, hronično nedovoljno uzbuđeni i dosadno im je i stoga im je potrebna spoljna stimulacija da bi ih dovela do optimalnog nivoa performansi. Oko 16 procenata stanovništva ima tendenciju da padne u ovaj raspon. Introverti, s druge strane, (takođe oko 16 procenata populacije) su hronično preuzbuđeni i nervozni i stoga im je potreban mir i tišina da bi ih svelo na optimalan nivo performansi. Većina ljudi (oko 68 procenata stanovništva) spada u srednji opseg kontinuuma ekstraverzije/introverzije, oblasti koja se naziva ambiverzija.[2]
Neuroticizam uredi
Neuroticizam ili emocionalnost karakterišu visoki nivoi negativnih afekta kao što su depresija i anksioznost. Neuroticizam, prema Ajzenkovoj teoriji, zasniva se na pragovima aktivacije u simpatičkom nervnom sistemu ili visceralnom mozgu. Ovo je deo mozga koji je odgovoran za odgovor „bori se ili beži“ u slučaju opasnosti. Aktivacija se može meriti pulsom, krvnim pritiskom, hladnim rukama, znojenjem i napetošću mišića (naročito na čelu). Neurotični ljudi — koji imaju nizak prag aktivacije i nisu u stanju da inhibiraju ili kontrolišu svoje emocionalne reakcije, doživljavaju negativan uticaj (bori se ili beži) suočeni sa veoma malim stresorima — lako su nervozni ili uznemireni. Emocionalno stabilni ljudi — koji imaju visoke pragove aktivacije i dobru emocionalnu kontrolu, doživljavaju negativan uticaj samo u slučaju veoma velikih stresora — mirni su i pribrani pod pritiskom.
Dve dimenzije ili ose, ekstraverzija-introverzija i emocionalna stabilnost-nestabilnost, definišu četiri kvadranta. One se sastoje od:
- Stabilni ekstraverti (sangviničke osobine kao što su druželjubivost, pričljivost, osetljivost, lagodnost, živahnost, bezbrižnost, vođstvo)
- Nestabilni ekstraverti (kolerične osobine kao što su osetljivost, nemirnost, uzbuđenost, promenljivost, impulsivnost, neodgovornost)
- Stabilni introverti (flegmatične osobine kao što su smirenost, ujednačenost, pouzdanost, kontrolisanost, miroljubivost, promišljenost, pažljivost, pasivnost)
- Nestabilni introverti (melanholični kvaliteti kao što su rezervisanost, pesimističnost, trezvenost, krutost, anksioznost, ćudljivost)[3]
Dalja istraživanja su pokazala potrebu za trećom kategorijom temperamenta:[4]
Psihoticizam uredi
Psihoticizam je povezan ne samo sa sklonošću do psihotične epizode (ili raskida sa stvarnošću), već i sa agresijom. Psihotično ponašanje je ukorenjeno u karakteristikama tvrdoglavosti, neprilagođenosti, bezobzirnosti, nepromišljenosti, neprijateljstva, besa i impulsivnosti. Fiziološka osnova koju je Ajzenk predložio za psihoticizam je testosteron, sa višim nivoima psihoticizma koji su povezani sa višim nivoima testosterona.
| Ekstraverzija | Neuroticizam | Psihoticizam |
|---|---|---|
| Socijabilnost | Anksioznost | Agresivnost |
| Neodgovornost | Depresivnost | Asertivnost |
| Dominantnost | Osećaj krivice | Egocentričnost |
| Nedostatak refleksije | Nisko samopouzdanje | Bezosećajnost |
| Traženje senzacija | Napetost | Manipulativnost |
| Impulsivnost | Promenljivost raspoloženja | Orijentisanost ka cilju |
| Preuzimanje rizika | Hipohondrija | Dogmatičnost |
| Ekspresivnost | Manjak autonomije | Maskulinost |
| Aktivnost | Opsesivnost | Tvrdoglavost |
Socijalno poželjni odgovori uredi
Iako su prve 3 skale bile predviđene na biološki zasnovanoj teoriji ličnosti, četvrta skala nije teorijski precizirana u istoj meri, ali se smatralo da je konceptualno jaka u meri u kojoj bi demonstrirala isti stepen sličnosti merenja među kulturama.[5]
Kritike uredi
Od ponovne evaluacije Ajzenkovog rada u 21. veku, usred otkrića o fabrikovanju podataka ili prevari koje je počinio Ajzenk, Ajzenkov upitnik ličnosti je i sam bio pod lupom kao potencijalno pristrasan, pogrešan ili zasnovan na pogrešnim podacima.[6]
Verzije uredi
Godine 1985. opisana je revidirana verzija EPK-a — EPK-R — sa publikacijom u časopisu Personality and Individual Differences.[7] Ova verzija ima 100 da/ne pitanja u svojoj punoj verziji i 48 da/ne pitanja u svojoj kratkoj verziji. Različiti pristup merenju ličnosti koji je razvio Ajzenk, koji pravi razliku između različitih aspekata ovih osobina, je Eysenck Personality Profiler.[8]
Reference uredi
- ^ Hans Jürgen Eysenck & Sybil B. G. Eysenck (1975). Manual of the Eysenck Personality Questionnaire. London: Hodder and Stoughton.
- ^ Bartol & Bartol (2008). Criminal Behavior: A Psychosocial Approach. Upper Saddle River, New Jersey: (8th Edition)
- ^ EYSENCK, S. B. G.; EYSENCK, H. J. (1968). „The Measurement of Psychoticism: a Study of Factor Stability and Reliability”. British Journal of Social and Clinical Psychology. 7 (4): 286—294. ISSN 0007-1293. doi:10.1111/j.2044-8260.1968.tb00571.x.
- ^ Sybil Eysenck (1968). "The measurement of psychoticism: a study of factor stability and reliability" (PDF). Brit. J. Soc. Clin. Psychol. This Weeks Citation Classics. 1: 286–294.
- ^ Barrett, P.T.; Petrides, K.V.; Eysenck, S.B.G.; Eysenck, H.J. (1998). „The Eysenck Personality Questionnaire: An examination of the factorial similarity of P, e, N, and L across 34 countries”. Personality and Individual Differences. 25 (5): 805—819. doi:10.1016/S0191-8869(98)00026-9..
- ^ Pelosi, Anthony J (2019). „Personality and fatal diseases: Revisiting a scientific scandal”. Journal of Health Psychology (na jeziku: engleski). 24 (4): 421—439. ISSN 1359-1053. doi:10.1177/1359105318822045.
- ^ Chamorro-Premuzic, Tomas (2010). Personality and Individual Differences. 49 (8): 1015. ISSN 0191-8869. doi:10.1016/j.paid.2010.07.027 http://dx.doi.org/10.1016/j.paid.2010.07.027. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć) - ^ Jackson, Chris J.; Furnham, Adrian; Forde, Liam; Cotter, Tim (2000). „The structure of the Eysenck Personality Profiler”. British Journal of Psychology. 91 (2): 223—239. ISSN 0007-1269. PMID 10832516. doi:10.1348/000712600161808.