Baba Jaga
Baba Jaga ili Jagbaba (rus. Баба-Яга, polj. Baba Jaga/Jędza) u slovenskoj mitologiji je veštica, baba-veštica.[1]
Poreklo naziva uredi
Različite su verzije porekla i nastanka imena Baba Jaga. Reč baba ima indoevropske korene. U slovenskim jezicima baba ili baka označava majčinu ili očevu majku, svaku staru ženu ili staricu, dok se u ruskom babom kolokvijalno označava i žensku osobu. Na staroruskom označava i babicu – na porođaju, čarobnicu ili gataru. U savremenom jeziku baba može biti i pogrdan naziv za mušku ili žensku osobu koja voli da tračari, odnosno priča o drugima (baba tračara). U različitim slovenskim jezicima, reč baba se koristi i u nazivima za druge pojmove,[2] kao što su toponimi (Babina glava, Babin zub, Babin nos, Babin kuk, Baba, Babinkal, Babinkalska reka, Tresibaba, Muči Baba, Galibabinac, Babište, Babin kladenac, Babina padina, Babino lešje, Babina bara, Babino). Ima tumačenja po kojima je Baba najčešće naziv za planine sa rudnicima, odnosno za mesta gde „ima života pod zemljom”.[3]
Reč baba se koristi za nazive ženskih demona, period nakon porođaja (babinje), bolesti (kao baba šarka, naziv za ospice u bugarskom jeziku), shvatanje vremena (Baba Marta), astronomski, meteorološki pojovi, botanička narodna terminologija (Babin zub, Babina duša, Babina svila, Babino uvo). Reč baba se dosta koristi u izrekama ili kolokvijalnim izrazima.[2]
Nije poznato odakle tačno dolazi ime Jaga. Postoji više verzija, po nekim autorima, potiče od srpsko-hrvatske reči jez, odnosno od slovenskog jeza, koji označava ljutnju ili od starogrčke jeze koja označava vešticu ili poljskog jęzda, koji označava takođe vešticu ili mongolske reči eka koja označava majku, što odgovara turskoj reči ekä, koja označava sestru ili strinu. U svakoj od tih verzija odnosni se na stariju i mudriju ženu.[4]
Pominjanje kod raznih autora uredi
Baba Jagu je prvi pomenuo Mihail Lomonosov u ruskoj gramatici, praveći tabelu poređenja između rimskih i ruskih, odnosno slovenskih božanstava, gde za Baba Jagu, kao slovensko božanstvo nije našao ekvivalent među rimskim.[5]
Lik Baba Jage je neosporno nastao iz mitologije, a ofromljen je u periodu od 18. do 20. veka u ruskim narodnim bajkama. U najranijim interpretacijama je predstavljana kao slovenska paganska božica.[6]
Mihail Čulkov je Baba Jagu pomenuo u svom rečniku ruskih praznoverja iz 1782. Mitolog i pisac Aleksandar Afanasjev, koji je sakupio jednu od najvećih zbirki ruskih priča[6] je Babu Jagu predstavio kao personifikacuju olujnog oblaka, dok je za Evela Gasparinija to bila mesečeva veštica. Vilkinson je Babu Jagu uporedio s Besmrtnim Košćejem, kao jedinog pravog i instinskog suparnika Baba Jagi.[5]
U severoistočnom Sibiru lovci su gradili labaze ili čamje, drvene kućice na visokim drvenim stubovima, koje su koristili za odlaganje hrane, alata i drugih potrepština. Labazi su slični kolibi na kokošijim nogama, u kojoj je živela Baba Jaga. Slične su kućice pravljene kao mesta za obavljanje rituala, u kojima su čitav prostor zauzimale lutkice, isto kao što i Baba Jaga svojim telom zauzima ceo prostor u kući. Jaga ili jaguška označava i krznenu odeću, koju nose žene u severoističnom Sibiru.[5] Arkadij Zelenin je razradio tezu da je Zlatna baba bila božnastvo severnosibirskih naroda, koji su se opirali pokrštavanju, da bi se kasnije legenda o Zlatnoj babi proširila na slovensku folklornu tradiciju.[7] Najpoznatiji prikaz Baba Jagine kolibe u literaturi je dao Aleksandar Puškin u svojoj epskoj bajci „Ruslan i Ljudmila” (1820). Baba Jagina koliba nema ni prozore, ni vrata, a kuća se kreće sama.[7]
Karakter uredi
Lik Baba Jage je jedan od najpopularnijih likova u ruskim bajkama („Baba Jaga”, „Vasilisa Prekrasna”, „Tri carstva, medeno, srebrno i zlatno”, „Do kolena u zlatu do lakata u srebru”, „Marija Morjevna”, „Žabica carevna”, „Guske-labudice”, „Ivan Medveđe Uvo”[8]), uz Koščeja Besmrtnog, Ivana Glupavka, Vasilisu Prekrasnu,[9] mada ona obično nije glavni, već sporedni lik.
U najstarijim narodnim pričama je opisana kao gnusna, mršava žena sa koščatim nogama. I mitski lik Baba Jage, opisuje se takođe kao „grozno čudovište”, „ružna žena strašnoga pogleda i odvratnog izgleda”.[10]
U ritama je, raščupane kose ili gologlava,[11] „kao skelet”.[10] Ona leti po šumi u džinovskom avanu (stupi), koja se kreće po njenoj komandi, dok brezovom metlom ili četkom zameće trag,[12] a tučkom proganja žrtve. Dok leti, izaziva strašnu oluju, nastaje jeziva tišina, kao da nema ničeg živog, vode prestaju da teku i sve joj se sklanja sa puta.[11] Živi u šumi, u kolibi koja stoji na kokošijim nogama, koje se stalno pomeraju, tako da može da se preseli, kad god poželi.[11]
Oko njenog staništa je ograda od ljudskih kostiju i lobanja. Umesto brave postavljene su vilice oštrih zuba koji škljocaju, umesto reze koristi se ljudskom nogom, a kao ključ služi ljudska ruka.[13][1] Neki smatraju da je njena kuća veza između dva sveta i da je ona veza između njih. Za pomoćnike ima životinje, guske, labudove, mačke, miševe, pse i druge životinje, kao i tri lebdeće preteće ruke, koje se pojavljuju na njen zahtev i obavljaju sve zadatke koje im ona zadaje. Njene sluge su Beli, Crveni i Crni konjanik, koje ona naziva svetlom zorom, crvenim suncem i mračnom ponoći, a koji kontrolišu tri različita doba dana.[11]
Poseduje razne moći koje koristi i za dobri i za zlo. Ona se brine o šumi i divljem životu u njoj.[14] Ona je moćna čarobnica i zna sve čini, beskrajno je mudra i sveznajuća.[14]
U većini slovenskih bajki ona je negativan lik, protivnik junaku bajke ili majka zmijama, koje su protivnice junaku. Ona grabi junake i proždire ljude, a u peći peče ukradenu decu.[13][1]
Ona čuva izvor vode života, beži od bakra, srebra i zlata. Njen štap može sve i svakoga da pretvori u kamen. Ima konje koji bljuju vatru, čizme duge sedam milja, magični ćilim, harfu koja svira sama i i samosekli nož.[11]
Najčešće je zamišljana kao ružna starica ogromnih grudi, slepa ili bolesnih očiju i ima jednu nogu koštanu nogu.[13][1] Uvek je prikazivana kao starica koja živi sama ili ponekad se javlja kao majka jedne ili čak četrdeset i jedne ćerke.[15]
Mada se većina likova u narodnim pričama uvek jednako ponaša prema glavnom junaku, kod Baba Jage to nije slučaj. Neki likovi u drugim pričama su tražili Baba Jagu zbog njene mudrosti, a ona bi ponekad ponudila savete izgubljenim dušama, kao darodavac i od pomoći junaku, [1] posebno deci i nevinim dušama čistog srca.[14] Ona iskušava hrabrost i sposobnost glavnog junaka, spremna je da mu pomogne ako se pokaže dovoljno vrednim. Ipak, ovakve priče su retke.[1] Iako ima natprirodne moći, ona nije nepobediva. Pozitivni likovi mogu da je pobede, zahvaljujući nekom pomagaču, čarobnom predmetu ili natprirodnim moćima.[8] Ona nije ni dobra ni zla, voli da spletkari. Jednako može da naudi junaku kao i da mu pomogne. Najviše stradaju oni koji je ne poštuju.[14] Baba Jaga je naglog i nepredvidivog karaktera. Neki istraživači je svrstavaju u slovenske veštice, a drugi u slovenska demonska ili mitološka bića.[4]
Mitologija uredi
U slovenskim mitologijama Baba predstavlja jedan od najstarijih mitoloških likova. Baba asocira na smrt, plodnost i obred inicijacije. Njeno poštovanje je veoma rašireno u južnoslovenskim krajevima. Prema srpskoj i slovenačkoj običajnoj praksi i folkloru, Baba je htonsko žensko božanstvo. Lik Babe pripada božanstvima iz takozvanog jesenjeg i zimskog mitološkog kruga. Postoji više izvedenica i derivacija ovoga lika, Jagbaba ili Baba Jaga jedna od njih.[3]
Baba Jaga je božica zime kod Rusa. Drugi autori ukazuju kako je jedan od nižih demona u ruskom folkloru Jagbaba.[3]
Najverovatnije je da se iza pojave Baba Jage u slovenskim bajkama krije boginja Mokoš. Činjenica koja govori u prilog ovoj tezi je njena sposobnost da predviđa sudbinu, kao i predenje. Zbog ljudskih kostiju i creva od kojih je sagrađena njena koliba, vezuje se za boginju smrti i regeneracije.[14]
Takođe se smatra da su veštice naslednice slovenske boginje Morane, koja je predstavljana sa rogom, letela na metli i plovila na ljusci od jajeta, uživala da nanosi patnju (moru) ljudima i životinjama, ulazila noću kroz ključaonice u kuće, da bi mučila ljude, a najradije decu. Iz njenog opisa mogle su proizaći Baba Roga, Baba Ruga, Baba Kozma i Baba Jaga.[16] Mada su mnogi naučnici pokušavali da Baba Jagu uporede sa sličnim likovima iz drugih kultura, kao u germanskoj (Frau Hole u nemačkim bajkama), grčkoj (Kalipso) i drugim mitologijama,[1] Baba Jaga je posebna po kombinaciji svojih osobina i funkcija. [7]
Neki naučnici smatraju da Baba Jaga simbolizuje zimu i njene oluje, kao i sredine i prirodne fenomene opasne po čoveka.[11]
U pričama o njoj se ogleda simbolika žrtvenog obreda, ali i obreda vezanih za sahranjivanje, među kojima je i kupanje žrtava.[14] Veza s divljim životinjama i s šumom, upućuje na to da bi se njen lik mogao izvesti iz drevnog lika domaćice zveri i sveta mrtvih, dok atributi, kao što je lopata, kojom decu baca u peć asocira na pagansku vešticu iz obreda inicijacije.[17]
Inspiracija uredi
Modest Petrovič Musorgski je Baba Jagi odao počast u sviti za klavir „Slike sa izložbe” (1874). Inspiracija za komponovanje je bila poseta izložbi slika njegovog prijatelja slikara i arhitekte Viktora Hartmana, osetivši da bi sadržaj nekih slika (njih deset) mogao biti izražen u muzičkoj umetnosti.[18]
Književnica Dubravka Ugrešić, nadahnuta likom Baba Jage je napisala roman „Baba Jaga je snela jaje” (2008). Roman se sastoji iz tri dela: autobiografski, putovanje tri starice na odmor i priručnik o Baba Jagi. U njenom romanu Baba Jaga je žrtva starosti i tužne senilnosti, te otvara pitanje savremenih mitova o ženi, muškarcu i kultu mladosti.[19]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v g d đ e Rečnik 2001, str. 13.
- ^ a b Komić 2013, str. 14.
- ^ a b v Petrović 1999, str. 218.
- ^ a b Komić 2013, str. 15.
- ^ a b v Komić 2013, str. 8.
- ^ a b Radonjić 2016, str. 8.
- ^ a b v Komić 2013, str. 9.
- ^ a b Radonjić 2016, str. 13.
- ^ Radonjić 2016, str. 7.
- ^ a b Petrović 1999, str. 219.
- ^ a b v g d đ Strugarević 2015, str. 3.
- ^ Radonjić 2016, str. 12.
- ^ a b v Cermanović-Kuzmanović & Srejović 1992.
- ^ a b v g d đ Strugarević 2015, str. 4.
- ^ Komić 2013, str. 30.
- ^ Jarčević 1998.
- ^ Komić 2013, str. 12.
- ^ Stojanović & Stojadinović 2016, str. 379.
- ^ Komić 2013, str. 2.
Literatura uredi
- Cermanović-Kuzmanović, Aleksandrina; Srejović, Dragoslav (1992). Religija i mitologija Starih Slovena. Beograd: Savremena administracija. Pristupljeno 4. 6. 2018.
- Tolstoj, Svetlana M.; Radenković, Ljubinko, ur. (2001). Slovenska mitologija - enciklopedijski rečnik (PDF). Beograd: Cepter book. Arhivirano iz originala (PDF) 15. 08. 2014. g. Pristupljeno 08. 06. 2018.
- Komić, Ines (2013). Baba Jaga u romanu Dubravke Ugrešić - diplomski rad. Osijek: Sveučilište JJ Štrosmajera. Pristupljeno 5. 6. 2018.
- Stojanović, Milena; Stojadinović, Aleksandar (2016). Denić, Sunčica, ur. „Instrumentalna kompozicija kao podsticaj na likovni izraz” (PDF). Godišnjak. Vranje: Pedagoški fakultet. VII. ISSN 2466-3905. Pristupljeno 5. 6. 2018.
- Popović, Sreten (1999). Srpska mitologija - Sistem srpske mitologije knjiga I (PDF). Niš: Prosveta. ISBN 978-86-7455-415-9. Pristupljeno 5. 6. 2018.
- Radonjić, Jelena (2016). Čitanje inačica Babe Jage u razrednoj nastavi - diplomski rad. Osijek: Fakultet za odgojne i obrazovne znanosti, Sveučilište Josipa Juraja. Pristupljeno 6. 6. 2018.
- Strugarević, Svetlana (2015). Arapska Salauva i slovenska Baba Jaga. Beograd: Filološki Fakultet Univerziteta u Beogradu. Pristupljeno 7. 6. 2018.
- Jarčević, Slobodan (1998). Kačarević, Slavoljub, ur. „Pantenon glavnih slovenskih bogova - Vitez sa sedam mačeva”. Srpsko nasleđe. IP Glas. 3. Arhivirano iz originala 12. 06. 2018. g. Pristupljeno 8. 6. 2018.
- Afanasyev, Alexander (1916). Magnus, Leonard A., ur. Russian Folk-Tales. Kegan Paul, Trench, Trubner & Co.
- Afanasyev, Alexander (1973) [1945]. Russian Fairy Tales
. Prevod: Guterman, Norbert. New York: Pantheon Books. ISBN 978-0-394-73090-5. - Henry, C. (2022). Ryan, L., ur. Into the Forest: Tales of the Baba Yaga. Black Spot Books. ISBN 978-1-64548-123-2.
- Johns, Andreas (1998). „Baba Yaga and the Russian Mother”. The Slavic and East European Journal. American Association of Teachers of Slavic and East European Languages. 42 (1): 21—36. JSTOR 310050. doi:10.2307/310050.
- Johns, Andreas (2004). Baba Yaga: The Ambiguous Mother and Witch of the Russian Folktale. New York: Peter Lang. ISBN 978-0-8204-6769-6.
- Hubbs, Joanna (1993). Mother Russia: The Feminine Myth in Russian culture (1st Midland Book izd.). Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20842-2. OCLC 29539185.
