Википедија

Banka

финансијска институција која прима депозите

Banka je poslovna organizacija, koja nudi finansijske usluge za profit.[1] Tradicionalne usluge banke uključuju primanje depozita novca, davanje novca iz depozita, procesovanje novčanih transakcija i usluge kreditiranja. Mnoge banke nude podršku finansijskih usluga preduzećima, industrijskim i drugim vrstama kompanija i korporacija, u cilju uvećavanja profita; npr., kreditiranje, paketi osiguranja, razna finansijska ulaganja, podršku u razmjeni tržišnih dobara.[2] U suštini, banka posreduje između finansijski suficitarnih trasaktora, stvarajući sopstvene obaveze prema njima, i finansijski deficitarnih trasaktora i sektora, stvarajući potraživanja od njih. Na obaveze banka daje pasivnu kamatna stopu, a na potraživanja aktivnu. Razlika između aktivne i pasivne kamatne stope predstavlja profit banke.

1970

Pojam Banka potiče od latinske reči banco, koja označava klupu (tezgu, u današnjem smislu šalter). Prva moderna banka, Banka Svetog Đorđa (Casa di Sant Giorgio) je osnovana 1407 god. u Đenovi u Italiji.[3]

Istorija uredi

Danas banke pružaju raznovrsne usluge, ali one zapravo imaju dva glavna zadatka. Prvi je zadatak primanje uloga od ljudi i čuvanje njihova novca dok im iznova ne zatreba; i drugi, da daju novac u zajam ljudima koji su im za to voljni platiti kamatu. Zbog toga je bankarstvo staro koliko i istorija. U starom Vavilonu, Egiptu i Grčkoj ljudi su se bavili bankarstvom. Hramovi su obično bili mesta gde se ulagao novac. U Rimu je 210. godine pre naše ere objavljena uredba kojom se na Forumu određuje mesto za menjače novca. Međutim, u srednjem veku uzimanje kamata se smatralo grehom, pa su neke zemlje zabranjivale svojim građanima da osnivaju banke. Naravno, neki su se ljudi i dalje time bavili. Tako su u srednjem veku menjači novca u Italiji obavljali svoj posao na ulici, na klupi; klupa se na italijanskom jeziku kaže banco, pa je otuda i došao naziv "banka". Savremeno bankarstvo prvi put se javilo u Veneciji 1587. godine, kada je osnovana Banco di Rialto. Ta je banka primala uloge i dozvoljavala ulagačima da pišu čekove na novac što su ga imali u banci. Godine 1619. Banco del giro preuzela je Banco di Rialto i davala priznanice na uloženo srebro i zlato; te su priznanice upotrebljavane kao novac. Amsterdamska banka, osnovana 1609, takođe je izdavala potvrde koje su upotrebljavane kao "bančin novac". U Engleskoj su zlatari istovremeno bili i bankari sve do 1694. godine, kada je utemeljena Engleska banka, koja je držala monopol na javno bankarstvo u Engleskoj sve do 1825. godine.[4] The most famous Italian bank was the Medici Bank, established by Giovanni Medici in 1397.[5] The oldest bank still in existence is Banca Monte dei Paschi di Siena, headquartered in Siena, Italy, which has been operating continuously since 1472.[6]

 
Obligacija iz 1852. godine na iznos od 1630 groša cesarskih sa definisanim pravima i obavezama izdavaoca i poverioca

Bankarstvo uredi

Glavni članak: Bankarstvo

Bankarstvo je sistem poslovanja, u čijoj osnovi se nalazi interes. Najvažniji posao banke kao osnovnog subjekta u sistemu bankarstva je interes na zajam - što znači da banka daje novac na zajam na određeno vreme a nakon isteka tog perioda dobija novac nazad uz uvećanu vrednost-kamatu ili interes. Postoji mnogo varijacija ali ovo je suština bankarstva. Banka obavlja i neke sporedne delatnosti (npr. investicione, sponzorske) ali sve one su u funkciji oplođenog novca - za bankara novac koji ne donosi dobit, nego stoji neoplođen, je novac koji gubi vrednost.

Bankarski poslovi uredi

Bankarski poslovi su poslovi koje banke obavljaju po tradiciji ili na osnovu zakonske reglulative. Ti poslovi banke, mogu se podeliti:

  • bilansnim kriterijumom
  • Funkcionalnim kriterijumom
  • po ročnosti

Prema bilansnom kriterijumu bankarski poslovi se dele na:

Po ročnosti bankarski poslovi se dele na:

  • Kratkoročne
  • Srednjoročne
  • Dugoročne

Prema funkcionalnom kriterijumu bankarski poslovi se dele na:

  • poslovi mobilizacije sredstava
  • kreditni poslovi
  • komisioni poslovi
  • sopstveni poslovi

Vrste Banaka uredi

Najstarije banke su bile univerzalnog karaktera, jer su za svoje komintete obavljale sve vrste poslova. Privredni razvoj, naručito trgovine i industrije, uslovio je specijalizaciju banaka. Tako da danas imamo:

Vidi još uredi

Globalizacija u bankarskoj industriji uredi

U modernom vremenu došlo je do ogromnih smanjenja prepreka globalnoj konkurenciji u bankarskoj industriji. Povećanje telekomunikacija i drugih finansijskih tehnologija, kao što je Blumberg, omogućilo je bankama da prošire svoj doseg širom sveta, jer više ne moraju biti bliski kupci kako bi upravljali svojim finansijama i svojim rizikom. Rast prekograničnih aktivnosti takođe je povećao potražnju za bankama koje mogu pružati različite usluge preko granica različitim nacionalnostima. Međutim, uprkos ovim smanjenjima barijera i rastu prekograničnih aktivnosti, bankarska industrija nije ni približno globalizovana kao neke druge industrije. U SAD, na primer, vrlo malo banaka se čak brine o Rigl-Nilovom zakonu, koji promoviše efikasnije međudržavno bankarstvo. U velikoj većini zemalja širom sveta, tržišno učešće banaka u stranom vlasništvu je trenutno manje od desetine svih tržišnih udela banaka u određenoj državi. Jedan od razloga što bankarska industrija nije u potpunosti globalizovana je da je pogodnije da lokalne banke daju kredite malim preduzećima i pojedincima. S druge strane, za velike korporacije nije važno u kojoj se državi nalazi banka, jer su finansijske informacije korporacije dostupne širom sveta.[7]

Reference uredi

  1. ^ „Bank of England”. Rulebook Glossary. 1. 1. 2014. Arhivirano iz originala 13. 07. 2018. g. Pristupljeno 13. 7. 2018. 
  2. ^ Đukić, Đorđe; Bjelica, Vojin; Ristić, Života (2003). Bankarstvo. Beograd: Ekonomski fakultet. ISBN 978-86-403-0535-8. 
  3. ^ Macesich, George (30. 6. 2000). „Central Banking: The Early Years: Other Early Banks”. Issues in Money and Banking. Westport, Connecticut: Praeger Publishers (Greenwood Publishing Group). str. 42. ISBN 978-0-275-96777-2. doi:10.1336/0275967778. Pristupljeno 12. 3. 2009. „The first state deposit bank was the Bank of St. George in Genoa, which was established in 1407.” 
  4. ^ Hoggson, N. F. (1926) Banking Through the Ages, New York, Dodd, Mead & Company.
  5. ^ Goldthwaite, R. A. Banks, Places and Entrepreneurs in Renaissance Florence, (1995)
  6. ^ Boland, Vincent (12. 6. 2009). „Modern dilemma for world's oldest bank”. Financial Times. Pristupljeno 23. 2. 2010. 
  7. ^ Berger, Allen N; Dai, Qinglei; Ongena, Steven; Smith, David C (1. 3. 2003). „To what extent will the banking industry be globalized? A study of bank nationality and reach in 20 European nations”. Journal of Banking & Finance. 27 (3): 383—415. doi:10.1016/S0378-4266(02)00386-2. Pristupljeno 28. 1. 2016 — preko Google Scholar. 

Literatura uredi

  • Macesich, George (30. 6. 2000). „Central Banking: The Early Years: Other Early Banks”. Issues in Money and Banking. Westport, Connecticut: Praeger Publishers (Greenwood Publishing Group). str. 42. ISBN 978-0-275-96777-2. doi:10.1336/0275967778. Pristupljeno 12. 3. 2009. „The first state deposit bank was the Bank of St. George in Genoa, which was established in 1407.” 
  • Đukić, Đorđe; Bjelica, Vojin; Ristić, Života (2003). Bankarstvo. Beograd: Ekonomski fakultet. ISBN 978-86-403-0535-8. 
  • Andreades, Andreas Michael. History of the Bank of England (Routledge, 2013)
  • Cameron, Rondo. Banking in the Early Stages of Industrialization: A Study in Comparative Economic History (1967)
  • Cameron, Rondo et al. International Banking 1870–1914 (1992)
  • Cassis, Youssef; Grossman, Richard S.; Schenk, Catherine R., ur. (2016). The Oxford Handbook of Banking and Financial History. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-965862-6. 
  • Feis, Herbert. Europe the World's Banker, 1870–1914 (1930) online
  • Ferguson, Niall. The Ascent of Money: A Financial History of the World (2008).
  • Ferguson, Niall. The House of Rothschild: Volume 2: The World's Banker: 1849-1999 (2000)
  • Grossman, Richard S. Unsettled Account: The Evolution of Banking in the Industrialized World Since 1800 (Princeton University Press; 2010) 384 pages. Considers how crises, bailouts, mergers, and regulations have shaped the history of banking in Western Europe, the United States, Canada, Japan, and Australia.
  • Hammond, Bray, Banks and Politics in America, from the Revolution to the Civil War (Princeton University Press, 1957)
  • Hudson, Peter James. "On the History and Historiography of Banking in the Caribbean." Small Axe 18.1 43 (2014): 22–37.
  • Jaffe, Steven H., and Jessica Lautin. Capital of Capital: Money, Banking, and Power in New York City (Columbia University Press, 2014)
  • Kindleberger, Charles P. – A Financial History of Western Europe ISBN 0415378672
  • Klebaner, Benjamin J. American commercial banking: A history (Twayne, 1990). online
  • Kobrak, Christopher, and Wilkins, Mira, eds. History and Financial Crisis: Lessons from the 20th Century (Routledge, 2014)
  • Komai, Alejandro, and Gary Richardson. "A history of financial regulation in the USA from the beginning until today: 1789 to 2011." in Handbook of Financial Data and Risk Information I (2014): 385+.
  • Lane, Nicholas. "The Fathers of English Banking." History Today (Mar 1953) 3#3 pp 190–199
  • Meltzer, Allan H. A History of the Federal Reserve (2 vol. U of Chicago Press, 2010) on U.S.
  • Michie, Ranald C. British Banking: Continuity and Change from 1694 to the Present (Oxford UP, 2016) 334 pp. online review
  • Murphy, Sharon Ann. Other People's Money: How Banking Worked in the Early American Republic (2017) online review
  • Neal, Larry. "How it all began: the monetary and financial architecture of Europe during the first global capital markets, 1648–1815." Financial History Review (2000) 7#2 pp: 117–140.
  • Rothbard, Murray N., History of Money and Banking in the United States. Full text (510 pages) in pdf format
  • Soyeda, Juichi. A history of banking in Japan
  • Berend, Ivan T. An Economic History of Nineteenth-Century Europe: Diversity and Industrialization (Cambridge University Press. 2012)
  • Berend, Ivan T. An Economic History of Twentieth-Century Europe: Economic Regimes from Laissez-Faire to Globalization (Cambridge University Press, 2006)
  • Bernstein, William J. A Splendid Exchange: How Trade Shaped the World (Atlantic Monthly Press, 2008)
  • Birmingham, David. Trade and Empire in the Atlantic, 1400–1600 (Routledge, 2000).
  • Bowden, Bradley. "Management history in the modern world: an overview." in The Palgrave Handbook of Management History (2020): 3-22.
  • Cipolla, Carlo M. The economic history of world population (1978). online
  • Coggan, Philip. More: A History of the World Economy from the Iron Age to the Information Age (Hachette UK, 2020).
  • Day, Clive. A History of Commerce. New York [etc.]: Longmans, Green, and Co, 1921. online
  • DeLong, J. Bradford. Slouching Towards Utopia: An Economic History of the Twentieth Century (2022) global history with stress on USA.
  • Harreld, Donald J. An Economic History of the World Since 1400 (2016) online 48 university lectures
  • Liss, Peggy K. Atlantic Empires: The Network of Trade and Revolution, 1713–1826 (Johns Hopkins University Press, 1983).
  • Neal, Larry, and Rondo Cameron. A Concise Economic History of the World: From Paleolithic Times to the Present (5th ed. 2015) 3003 edition online
  • North, Douglass C., and Robert Paul Thomas. The rise of the western world: A new economic history (Cambridge University Press, 1973). online
  • Northrup, Cynthia Clark, ed. Encyclopedia of World Trade. Volumes 1-4: From Ancient Times to the Present (Routledge, 2004). 1200pp online
  • Persson, Karl Gunnar, and Paul Sharp. An economic history of Europe (Cambridge University Press, 2015).
  • Pomeranz, Kenneth. The World That Trade Created: Society, Culture, And the World Economy, 1400 to the Present (3rd ed. 2012)
  • Vaidya, Ashish, ed. Globalization: Encyclopedia of Trade, Labor, and Politics (2 vol 2005)

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Банка&oldid=27711620”