Википедија

Baraminologija

Baraminologija je kreacionistički taksonomski sistem koji klasifikuje životinje u grupe pod nazivom „stvorene vrste“ ili „baramini“, prema navodima iz Knjige postanja i drugih delova Biblije. Cilj baraminologije je da pruži alternativu Lineovoj taksonomiji i reši problem biblijski literalista: kako je moguće staviti po dva pripadnika svih vrsta u Nojevu barku, pošto preko milion danas poznatih životinjskih vrtsa ne bi moglo stati ni preživeti na bilo kakvom brodu. Baraminologija zastupa stav da se ove vrste ne mogu ukrštati i da nemaju evolucione veze sa jedne sa drugima.[1] Baraminologija se razvila kao ogranak naučnog kreacionizma tokom 1990-ih godina od strane kreacionista kao što su Volter Rimajn i Karl Vajs.

Baraminologiju naučna zajednica smatra pseudonaukom[2][3][4][5], pošto je dokaz za zajedničke pretke svih vrsta živi bića opštenaučno prihvaćen. Sistem za predstavljanje biološke raznovrsnosti koji je široko primenjen u modernoj biologiji je zasnovan na evolucionim vezama koje su određene kladistitikom i drugim filogenetskim metodama.[6] Predložena filogenija organizama je hipoteza koje se objektivno može proveriti.[7]

Istorija uredi

Jedna bukvalna kreacionistička interpretacija Biblije je da je svaka vrsta nastala direktnim delovanjem Boga i da, kao posledica toga, svaka prvobitna životinja nema pretke, zajedničke ili bilo kakve. Baraminologija je nastala naporima mladozemljaša da stvore intrpretaciju koja bi bila naučno dopadljiva.[8] Ideja o baraminima je prvi predložio Frenk Marš 1941. godine, ali je ona kritikovana zbog nedostaka formalne definicije.[8] Godine 1990. Kurt Vajs i Volter Rimajn su uveli baraminologiju u potrazi za prihvatljivim kriterijuma za pripadnost u nekom baraminu.[8]

Rimajnov rad je naveo četiri grupisanja: holobaramini (sve osobine jedne vrste), monobaramini (neke osobine iste vrste), apobaramini (grupe vrsta) i polibaramini (bilo koje mešovito grupisanje vrsta).[9]

Kritike uredi

Baraminologija je žestoko kritikovana zbog nedostatka rigoroznog testiranje i post-studijskih odbacivanja podataka koji ne podržavaju željene rezultate. Univerzalno zajedničko poreklo, koje kaže da svi oblici života dele zajedničkog pretka, je dobro potvrđena i proverena, i naučno proverena činjenica. Međutim, baraminolozi ne prihvataju kladistiku, oblast biologije posvećenu klasifikaciju živih bića prema predačim vezama između njih, niti naučni konsenzus o prelaznim fosilima.[8]

Uprkos obimnim dokazima za evoluciju na nivou i iznad nivoa vrsta, baraminolozi odbacuje univerzalno zajedničko poreklo i pojave novih porodica i viših taksona.[9]

Baraminološko objašnjenje biološke raznovrsnosti uredi

Kreacionisti smatraju da baraminologija objašnjava današnju raznovrsnost života, uprkos navodnom masovnom izumiranju usled navodnog globalnog potopa. Ovo zahteva da nove vrsta nastaju od vrsta koje su bile smeštene na Nojevu barku. Kreacionista Tod Čarls Vud procenjuje, prema fosilnim nalazima i biblijskom tekstu, da je nekoliko miliona vrsta nastalo u samo tri do četiri veka posle potopa.[10] Ovo predstavlja značajan problem, jer su zagovornici baraminologije upravo isti ljudi koji najviše odbacuju evoluciju, tvrdeći da nove vrste ne mogu da nastanu tokom vremena. Nastanak novih vrsta bi u ovom slučaju zahtevao mnogo puta veću brzinu nastanka novih vrsta evolucijom.

Ako bi se genetske diferencijacije mogle odvijati dovoljno brzo da nekoliko hiljada bića, koliko kreacionisti drže da je moglo da stane na Nojevu barku, moglo da proizvede samo nekoliko desetina hiljada vrsta kičmenjaka, to bi onda bio jednostavan „dokaz“ o evoluciji koje kreacionisti često traže - da se jedna vrsta razvije u potpuno drugu u samo nekoliko generacija.

U velikoj meri uvećana stopa mutacija koje baraminologija zahteva da se to postigne takva diferecijacija bi izazvalo ozbiljne probleme. Mutacije potrebne za takve brze genetske promene ne bi ostaviti dovoljno održivih genoma za negativne mutacije da se odaberu iz genetskog bazena. Procenjuje se da postoje četiri štetne mutacije po zigotu (embrionu).[11] Normalno, ovo nije problem, jer skoro sve mutacije su recesivne, a prirodna selekcija može da odstrani ove maligne promene. Baraminologija bi zahtevala da se stopa mutacija ubrza i do 250.000 puta[12], i za očekivati bi bilo ogroman priliv mutacija koja bi se približavala cifri i do milion genetskih promena po oplodnji. Ovo bi za posledicu imalo nagli prestanak svog života na Zemlji. Pored toga, genetske mutacije su uzrok većine vrsta raka; pa bi povećanje mutacija od samo nekoliko stotina puta, daleko manje nego baraminologija zahteva, imalo ogromne i fatalne posledice po životinjski svet.

Baraminolozi nisu predstavili nikakve dokaze da se tako nešto desilo u prošlosti. Fosili dokazuju samo na relativno spor evolutivni proces. Čak i najbolji dokaz za brze evolutivne promene - kao što su Lenskijev eksperiment ili kambrijumska eksplozija - ne pokazuju da se evolucija dešava dovoljno brzo da bi takva brza genetska diferencijacija mogla biti moguća.

Reference uredi

  1. ^ Wood, Wise, Sanders, and Doran, A Refined Baramin Concept Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. februar 2006)
  2. ^ Academies, The National (1999). Science and Creationism: A View from the National Academy of Sciences, Second Edition. National Academy Press. ISBN 978-0-309-06406-4. PMID 25101403. doi:10.17226/6024. Pristupljeno 7. 12. 2008. „"creation science is in fact not science and should not be presented as such in science classes." (Note that baraminology is a type of creation science.)” 
  3. ^ "the NAS states unequivocally that creationism has no place in any science curriculum at any level." http://www.nationalacademies.org/evolution/
  4. ^ „Statements from Scientific and Scholarly Organizations.”. National Center for Science Education. Arhivirano iz originala 28. 3. 2008. g. Pristupljeno 1. 4. 2008. 
  5. ^ Williams, J. D. (2007). „Creationist Teaching in School Science: A UK Perspective”. Evolution: Education and Outreach. 1 (1): 87—88. S2CID 38865447. doi:10.1007/s12052-007-0006-7. 
  6. ^ O'hara, Robert (1993). „Systematic generalization, historical fate, and the species problem”. Systematic Biology. 42 (3): 231—246. doi:10.1093/sysbio/42.3.231. 
  7. ^ Natural History Collections: Cladistics
  8. ^ a b v g Wood, TC (2003). „A Refined Baramin Concept”. Occasional Papers of the Baraminology Study Group. 3: 1—14. 
  9. ^ a b Frair, Wayne (2000). „Baraminology—Classification of Created Organisms”. Creation Research Society Quarterly Journal. 37 (2): 82—91. Arhivirano iz originala 18. 6. 2003. g. 
  10. ^ Building a Community for Discovery (Pam Sheppard, Answers In Genesis, January 22, 2009)
  11. ^ Giannelli, Francesco; Green, Peter M. (2000). „The X Chromosome and the Rate of Deleterious Mutations in Humans”. The American Journal of Human Genetics. 67 (2): 515—517. PMC 1287212  . PMID 10882570. doi:10.1086/303010. 
  12. ^ The Creation Museum teaches super evolution
 
Baraminologija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бараминологија&oldid=26818498”