Barbara Celjska

Barbara Celjska
Barbara Celjska
	Car Žigmund i carica Barbara na ekumenskom saboru
Lični podaci
Datum rođenja	1392.
Mesto rođenja	Celje,
Datum smrti	11. jul 1451. (58/59 god.)
Mesto smrti	Melnik,
Porodica
Supružnik	Žigmund Luksemburški
Potomstvo	Elizabeta Luksemburška
Roditelji	Herman II Celjski; Ana od Šaunberga
Dinastija	Celjski grofovi
Prethodnik	Elizabeta Pomeranijska
Naslednik	Eleonora od Portugalije (carica Svetog rimskog carstva)

Barbara Celjska (1392-1451), carica Svetog rimskog carstva i kraljica Ugarske i Češke, bila je druga supruga Žigmunda Luksemburškog.

Barbara je bila ćerka grofa Hermana II Celjskog i grofice Ane od Šaunberga.

Biografija uredi

Već 1406. godine spominje se kao žena kralja Žigmunda Luksemburškog i ugarska kraljica, iako je njihov brak sklopljen tek kasnije u 1408. godini. Njihovo venčanje dalo je Žigmundu podlogu za zahtev da nastavi vladati kraljevstvima koja je dobio brakom sa svojom prvom ženom, Marijom Anžujskom, budući da je i Barbara držala jaka nasledna prava na ugarski tron. Iz istog razloga se Barbarina rođaka Ana udala za Vladislava Jagela, udovca Marijine sestre Jadvige. Žigmund je Barbaru uskoro uveo u državne poslove, pa ga je tako u vladanju zamenjivala kao regent za vreme njegovih odsustvovanja iz Ugarske u periodu između 1412. i 1414. godine, te 1416. i 1418. godine.

Barbara je Žigmundu rodila njegovo jedino dete, ćerku Elizabetu, koja se kasnije udala za Alberta II Habzburškog. Za nemačku kraljicu krunisana je 1414. godine. Već 1419. žestoko se sukobila sa Žigmundom, koji je nju i njihovu ćerku Elizabetu prognao na više od godinu dana. Nakon pomirenja, Barbara od 1420. nosi titulu češke kraljice, a 1437. je krunisana za češku kraljicu. Od 1433. godine, odnosno od izbora njenog muža za cara, Barabara je nosila titulu carice Svetog rimskog carstva.

Kako bi sebi osigurala vlast, odupirala se inicijativi da se prestolonaslednikom proglasi Albert II Habzburški, pa je još za života Žigmund naredio da se on zatvori. Novi kralj Albert je nju zatvorio u Bratislavi. Nakon svog oslobođenja i upkos prividnom pomirenju s kraljem, svojim zetom, Barbara je pobegla u Poljsku da kao protivkralja u Češkoj pomogne mladoga Kazimira Jagelovića. U Češku se vratila nakon Albertove smrti i nastanila u Melniku, gde je umrla od kuge 11. jula 1451. godine.

Barbarin savremenik, Eneja Silvije Pikolomini, (kasnije papa Pije II) opisao je njen život kao razuzdan i poročan, a istoričari su je opisivali kao osobu sklonu spletkarenju, ali je na političkom polju pokazivala oštroumnost i političko umeće.