Barticu
Barticu je borilački sport nastao u Ujedinjenom Kraljevstvu između 1898 i 1902. Jedna specifičnost sistema je upotreba štapova za špaciranje, danas bi rekli mačevanje sa drvenim štapovima. Široj javnosti je barticu postalo poznato u romanima Artur Konan Dojla, u kojima je njegov glavni protagonista Šerlok Holms praktikovao ovu borilačku veštinu.
Istorija uredi
Barticu je spoj imena Barton i džijudžicu, a osnovao ga je u Indiji rođeni britanski inženjer Edward William Barton-Wright. Barton je u Indiji i kasnije u Japanu vežbao borilačke veštine, najpre džijudžicu. Vrativši se u London osnovao je barticu sport klub gde su se vežbale džijudžicu i boks tehnike. Klubu pristupaju džudo majstori iz Japana Jukijo Tani i Sadakazu Ujeniši, te i savate i kan de komba majstor Pierre Vigny iz Švajcarske. Ovim nastaje klasični barticu kao spoj raznih tehnika iz džijudžicu/džudoa, savatea, boksa, švajcarskog narodnog rvanja i kan de komba. Za novi borilački sport brzo se pročulo u višim krugovima Londona, te je i britanski kralj Edvard VII počeo da trenira barticu.
Ipak, 1903 dolazi do nesporazuma između Bartona sa jedne i ostalih majstora sa druge strane, koji se nisu slagali sa Bartonovom politikom da se barticu promoviše među visokoj aristokratiji Londona i time zatvara za ostale krugove društva. Kao posledica rasprave ostali majstori napuštaju barticu klub i otvaraju svoje klubove, čime je Barton najzad bio primoran da zatvori barticu klub. Jukijo Tani i Sadakazu Ujeniši otvaraju svoje džijudžicu i džudo klubove koji važe za prve u Evropi. Naročito u vezi sa džudo i da se kroz barticu prvi put vežbao džudo u Evropi, barticu je našlo svoje mesto u istoriji borilačkih sportova. Kasnije, u naletu dalekoistočnih borilačkih sportova poput džudoa i karatea, Barton i njegov barticu pali su u zaborav, iako je Barton u 1950-ima dobio priznanje od strane vrhovnog britanskog džudo majstora Gunji Kojizumi da je uveo džudo u Veliku Britaniju. Tek početkom 2000-ima osnivaju se ponovo barticu klubovi i društva u Velikoj Britaniji, koji su srodni francuskim kan de komba, tj. težište stoji u mačevanju drvenim štapovima, uz elemenata iz barticu odnosno iz džudo i džijudžicu.