Beinit

Beinit (po engl. E. C. Bain) je prelazna mikrostruktura koja se pojavljuje tokom termičke obrade ugljeničnih čelika. Stvara se na temperaturama koje leže između temperatura stvaranja perlita i temparatura stvaranja martenzita.

Lična karta:
Ime: čelik Datum rođenja: početak 1. veka p. n. e. Godišnja proizvodnja: 1,13 milijardi tona (u 2005. godini)
Fizičko-hemijske osobine:
Specifična težina: 7850 kg/m³
Alotropske modifikacije železa:
α-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka) γ-železo (POVCK — Površinski centrirana kubna rešetka) δ-železo (PROSTCK — Prostorno centrirana kubna rešetka) ξ-železo (HGR — Haksagonalna gustosložena rešetka)
Mikrokonstituenti u čeliku i gvožđu:
Austenit Beinit Martenzit Cementit (Fe-karbid; Fe3C) Ledeburit (eutektička faza sa 4,3% ugljenika karakteristična samo za gvožđe) Ferit Perlit

Faze legura gvožđa
Austenit (γ-gvožđe; čvrsto) Bainit Martenzit Cementit (Fe - karbid; Fe3C) Ledeburit (ferit - eutektički cementit, 4,3% ugljenika) Ferit (α-gvožđe; meko) Perlit (88% ferit, 12% cementit) Sferoidit
Vrste čelika
Ugljenični čelik (do 2,1% ugljenika) Nerđajući čelik (legura sa hromom) HSLA čelik (visoko čvrsti niskolegirani čelik) Alatni čelik (vrlo tvrd; termički obrađen)
Ostali materijali na bazi gvožđa
Liveno gvožđe (>2,1% ugljenika) Prerađeno gvožđe (skoro bez ugljenika) Duktilno gvožđe

Fazni dijagram Fe-C, pokazuje eutektoidnu temperaturu i sastav pri kojima se formira beinit

Struktura i osobine

Stavranje perlita je čisto difuzioni proces (rekonstruktivni proces), dok se stvaranje martenzita odvija bezdifuziono (smicajni proces). Kao je već pomenuto beinit je prelazno stanje stvaranje, odnosno kombinacija difuzionih i bezdifuzionih faznih promena. Konačan izgled mikrostrukture beinita zavisi u najvećoj meri od brzine hlađenja, masenog udela ugljenika, odnosno masenog udela ostalih legirajućih elemenata. Beinit se, kao i perlit, sastoji iz ferita i cementita (Fe₃C). Razlikuje se od klasičnog ferita po obliku zrna tzv. „beinitnog ferita“, kao i po obliku, raspodeli i veličini cementita istaloženog u feritnoj osnovi. U osnovi beinit se deli na dve podgrupe: tzv. gronji beinit (grubi beinit) i donji beinit (fini beinit). Kao u slučaju martenzita i beinit zbog svoje prirode nastanka, koja uključuje difuzione i nedifuzione (u ovom slučaju smicajne) procese, nije prisutan na faznom dijagramu Fe₃C. U tu svrhu se koriste izotermalni, odnosno tzv. TTT dijagrami (engl. Time-Temperature-Transformation).

Pogledaj

• Martenzit

Spoljašnje veze

• Izuzetana stranica posvećena beinitu (više stotina naučnih radova na temu bainit). (jezik: engleski)
• TTT diagram(jezik: engleski)
• The Alloying Elements in Steel, by Edgar C. Bain (jezik: engleski)

Literatura:

• H. Schuman, H. Oettel, "Metallografie", WILEY-VCH Verlag GmbH & Co. KGaA, Weinheim, 2005