Бели олеандер (knjiga)
Beli oleander, roman iz 1999. godine američke autorke Dženet Fič. To je priča o odrastanju deteta (Astrid) koje se odvojilo od majke (Ingrid) i smešteno u niz hraniteljskih porodica. Bavi se temom majčinstva. Knjiga je diskutovana u Oprinom knjiškom klubu (engl. „Oprah's Book Club”) u maju 1999.godine, nakon čega postaje nacionalni bestseler.Film pod imenom Beli oleander izašao je 2002. godine.
| Beli oleander | |
|---|---|
 Lagunino izdanje iz 2003. | |
| Nastanak i sadržaj | |
| Orig. naslov | White oleander |
| Autor | Dženet Fič |
| Zemlja |  SAD |
| Jezik | engleski |
| Žanr / vrsta dela | roman |
| Izdavanje | |
| Izdavač | Laguna |
| Datum | 1999 |
| Broj stranica | 386 |
| Tip medija | meki povez |
| Prevod | |
| Prevodilac | Goran Kapetanović |
| Datum izdavanja | 2003 |
| Klasifikacija | |
| ISBN ? | 86-7436-090-4 |
| ISBN ? orig. | 0-316-28526-9 |
Sažetak radnje uredi
Astrid Magnusen je dvanaestogodišnja devojčica koja živi u Los Anđelesu u Kaliforniji sa svojom majkom Ingrid Magnusen, pesnicom koja je samocentrična i ekscentrična. Astridin otac Klaus Anders otišao je pre nego što je Astrid bila dovoljno stara da ga se seća.
Ingrid započinje vezu sa čovekom po imenu Bari. Na kraju, Ingrid otkrije da je Bari vara sa malđim ženama gde je nakon tog saznanja provalila u Barijevu kuću i otrovala ga mešavinom DMSO i oleandrovog soka. Bari umire, a Ingrid biva optužena za njegovo ubistvo. Osuđena na doživotni zatvor, obećava svojoj ćerki da će se vratiti.
Astrid se godinama premešta iz jednog hraniteljskog doma u drugi. Prvo je poslata da živi sa Star, bivšom striptizetom, koja se oporavlja od narkotika i alkohola. Star ima dvoje svoje dece, kao i dvoje usvojene dece.
Astrid (koja ima 14 godina u tom trenutku) ima predatorsku seksualnu vezu sa Starovim dečkom, Rejem. Kako se njegovo interesovanje za Star smanjuje, Star se vraća na stare loše navike. Jedne noći, nakon što se suočila sa Rejem zbog njegove veze s Astrid (iz ljubomore i bez brige), Star upuca Astrid sa .38 kalibrom. Astrid je hospitalizovana na nekoliko nedelja, a tada počinje da zloupotrebljava lek koji joj je prepisan Demerol.
Nakon oporavka Astrid je poslata da živi sa Edom i Marvel Turlok i njihovo dvoje male dece, u osnovi kao neplaćena bebisiterka. Astrid ne voli bračni par, delimično zbog kuće koja joj se ne sviđa, a delom i zbog Marveline sklonosti da daje rasističke izjave o manjinama, naročitno njihovoj komšinici, prelepoj afroameričkoj prostitutki po imenu Olivija Džonston sa kojom se Astrid sprijatelji. Astrid se divi lepoti, bogastvu i hedonističkom načinu života Olivije. Turloci su izbacili Astrid iz kuće kada su saznali da se druži sa Olivijom.
Zatim je Astrid poslata u dom hipsanoamerikanke po imenu Amelia Ramos. Uprkos svom bogatstvu, Amelia izgladnjuje svoju usvojenu decu te je Astrid primorana da jede hranu iz smeća u školi. Astrid na kraju dobija novu socijalnu radnicu koja joj pronalazi novi smeštaj.
Bivša glumica, Kler Ričards i njen suprug Ron su Astridini novi hranitelji. Kler osigurava Astridinu udobnost. Astrid se poboljšava u školi i bavi se umetnošću. Astrid nastavlja kontakt sa Ingrid u zatvoru, ali postaje sve ogorčenija prema svojoj majci. U međuvremenu, Kler sumnja da Ron ima aferu. Kler emotivno uznemirena izvršava samoubistvo predoziranjem.
Astrid, koja sada ima 17 godina, smeštena je u dečiji centar Maklaren (poznatiji kao „Mek”) gde upoznaje dečka umetnika po imenu Paul Trout. Vežu se jedno za drugo, ali Astrid je poslata u novi dom.
Poslednji dom Astrid je sa ruskinjom Renom Grušenka. Astrid, još maloletna ima seksualni odnos sa Reneinim dečkom Sergejem. Jednog dana, nakon konzumiranja narkotika, Astrid dobija sećanja na ženu po imenu Eni.
U međuvremenu, Ingrid i njen advokat započinju postupak kako bi Ingrid bila puštena iz zatvora. Međutim, njihov slučaj zavisi od Astrid. Ako ona svedoči da Ingrid nije ubila Barija, Ingrid verovatno neće biti osuđena. Astrid shvata da je u položaju moći nad majkom i pita Ingrid ko je Eni. Ingrid otkriva da je Eni bila bebisiterka sa kojom je Ingrid napustila Astrid više od godinu dana. Astrid je uznemirena i daje Ingrid izbor, da svedoči ili da ponovo vidi u svojoj ćerki osobu koju je ona poznavala. Ingrid odlučuje da ne traži od Astrid da laže za nju.
Dve godine kasnije, Astrid ima 20 godina i živi sa Paulom u zapuštenom stanu u Berlinu, Nemačka. Astrid provodi vreme kupujući kofere i pretvarajući ih u pojedinačne umetiničke komade koji predstavljaju njene različite hraniteljske domove. Ingrid je puštena iz zatvora nakon što je na suđenju oslobođena optužnice. Astrid shvata da će, ako se vrati u Kaliforniju kako bi se ponovo spojila sa svojom majkom Ingrid, morati da napusti Pola. Odlučila je da ostane uz njega, ali čezne za povratkom u Kaliforniju.
Glavni likovi uredi
Astrid Magnusen: glavna junakinja, na početku romana ima dvanaest godina. Umetnica, stridljiva i pod uticajem svoje manipulativne majke. U romanu je prikazan njen gubitak naivnosti, seksualni počeci i pokušaji samoopredeljenja.
Ingrid Mafnusen: Astridina manipulativna majka je na početku romana uhapšena zbog ubistva svog ljubavnika Barija. Kada je sa Astrid, ona često zaboravlja da ima ćerku i fokusira se na svoju umetnost. Kasnije, pokušava da kontroliše Astrid iz zatvora.
Star: Astridina prva hraniteljska majka, ona je bivša striptizeta i iznurena Hrišćanka. Oporavlja se od alkoholizma i narkotika i živi u prikolici sa decom. Prvo pokazuje ljubaznost prema Astrid, ali kasnije postaje ljubomorna na Astridinu vezu sa Rejem.
„Čika” Rej: Dečko od Star, čija deca ga zovu „čika Rej”. Naizgled ljubazan mehaničar, on započinje seksualni odnos sa Astrid koja je tada imala 14 godina.
Olivija Džonson: Afroamerička prostitutka sa kojom se Astrid sprijatelji dok živi sa svojom drugom hraniteljskom porodicom, Turlok. Olivija uvodi Astrid u luksuzni, hedonistički i neodgovorni način života.
Kler Ričards: Astridina četvrta hraniteljska majka, primećuje Astridin umetnički talenat i podstiče je da krene u školu. Kler ima krizu u braku, loše samopouzdanje i izvršava samoubistvo nakon ohrabrenja Ingrid.
Paul Trout: Dečak umetnik koji upoznaje Astrid tokom boravka u Maklaren dečijem centru (poznatijem kao „Mek”), ustanovi za usvojenu decu koja ne mogu naći smeštaj. Kasnije, Astrid razvija romansu sa Paulom.
Rena Grušenka: Poslednja Astridina hraniteljska majka, žilava, poslovna Ruskinja. Ona je drska ali ohrabruje Astrid da donosi dobre finansijske odluke i postane dobar pregovarač.
Teme romana uredi
Majčinstvo je glavna tema romana. Astrid pokušava da definiše svoje stavove uprkos biološkoj majci i različitim hraniteljicama, dok je još uvek u potrazi za ljubavlju i prihvatanjem koje njena majka ne može da joj pruži iz zatvora.[1] Umetnički komadi koje Astrid stvara na kraju romana su metafore za različite majke i domove.[2]
Ostale teme uključuju prirodu umetnosti; samorefleksije i stvaranja; opstanak najsposobnijih; i savršenstvo nasuprot nesavršenosti.[3]
Recepcija romana uredi
Roman je dobio dobre kritike i imao je tipičnu publikaciju za debitantski roman. Hakon što je 1999.godine diskutovana u Oprinom knjiškom klubu, popularnost knjige je skočila.[4] Postao je nacionalni bestseler. Trenutno, ima ocenu 3.95 od 5 zvezdica na Gudridsu.[5]
Adaptacije uredi
Fič je izvorno napisala roman kao kratku priču, koja je proglašena za najbolju kratku američku priču, 1994.godine.
Roman je adaptiran u film, Beli oleander, objavljen 2002.godine u kojem igraju Mišel Fajfer i Rene Zelveger.[6]
Reference uredi
- ^ "White oleander": Mother's in Jail, But Her Daughter Is the Prisoner, 30. april 1999. godine The New York Times. Pristupljeno, 16. maj 2020.
- ^ „A NOVEL DEBUT” 14. jul 1999. godine, David L. Ulin Chicago Tribune. Pristupljeno, 16. maj 2020.
- ^ „Introduction/About the Author” Sophia Schoepfer, University of Warwick - warwick.ac.uk. Pristupljeno 16. maj 2020.
- ^ „White Oleander” - Oprah's Book Club 6. maj 1999. Pristupljeno 16. maj 2020.
- ^ „White Oleander - GoodReads”. Pristupljeno 16. maj 2020.
- ^ „White Oleander” IMDb
Literatura uredi
- Fič, Dženet; Fitch, Janet (2003). Beli oleander. Laguna. ISBN 86-7436-090-4.
Spoljašnje veze uredi
- Janet Fitch - Biography - IMDb
- An interview with Janet Fitch (jezik: engleski)
- Miller, Laura (1. jul 1999) „White Oleander: Making a Monster” (jezik: engleski)