Beneš-Mraz Be-150 Beta-Junior
Beneš-Mraz Be-150 Beta-Junior je bio laki sportski i trenažni avion projektovan i proizveden u Čehoslovačkoj u drugoj polovini 1930 -ih. Avion proizvođača Beneš--Mraz, Fabrika aviona iz Hocenja prvobitno je bio namenjen za prelaznu obuku u vojnom vazduhoplovstvu, ali je zapravo korišćen u civilnom vazduhoplovstvu kao trenažni, sportski avion . [1]
| Beneš-Mraz Be-150 Beta-Junior | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | sportski avion | |
| Posada | 2 | |
| Poreklo |  Čehoslovačka
| |
| Proizvođač | Beneš-Mraz | |
| Probni let | 5.01.1937. | |
| Uveden u upotrebu | 1937. | |
| Povučen iz upotrebe | 1945. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Čehoslovačka CLS
| |
| Broj primeraka | 5 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 7,55 m | |
| Visina | 1,80 m | |
| Raspon krila | 10,66 m | |
| Površina krila | 14,00 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 500 kg | |
| Normalna poletna | 790 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1 x Walter Junior 4-cil. | |
| Snaga KEM-a | 1 x 77,2-88,2 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 1 x 105-120 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 215 km/h | |
| Ekonomska brzina | 185 km/h | |
| Dolet | 750 km | |
| Plafon leta | 5.500 m | |
| Brzina penjanja | 166 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Projektovanje i razvoj
uredi.png)
Posle uspeha tipa Be-50 Beta-Minor, Pavel Beneš je pristupio, na zahtev Ministarstva narodne odbrane (MNO), konstruisanju smanjene akrobatske varijante aviona sa povećanim performansama. To se dogodilo na zahtev MNO iz oktobra 1936. koji je u svojim skladištima imao pet motora Walter Junior 4-I (1932-4). [2] [3] Želeo je da iskoristi ove neiskorišćene motore i tako stigne do Be-50 ( Valter Minor 4 ) zahvaljujući snažnijem motoru i, nakon modifikacije strukture, poboljšanju dinamičkih svojstava, posebno maksimalne brzine i performansi tokom vertikalnih manevara. [2] [3]
Inž. Pavel Beneš je koristio modifikovani, kraći trup i krilo manjeg razmaha, koje je razvijeno 1936. specijalno za avion tip Be-52 . [4] Na ovaj način je smanjena i nosiva površina krila. Tandemski kokpit dvočlane posade ostao je otvoren, a tip je zadržao fiksni stajni trap sa aerodinamično pokrivenim glavnim nogama istog dizajna kao Be-50 Beta-Minor. [3] Nakon postavljanja svojevrsnog pokrivača preko đačkog pilotskog sedišta, trebalo je da se koristi u čehoslovačkom vazduhoplovstvu za obuku u instrumentalnom letenju bez spoljne vidljivosti . [1]
Prvi proizvedeni avion registrovan je tek 13. juna 1938. godine (OK-IPV), a istovremeno su registrovani i proizvedeni avioni broj 2 i 3 (OK-MOS i OK-SLI). Pet dana kasnije, avion proizvodi broj 5 (OK-AZU) je upisana u registar vazduhoplovstva. Prvi registrovan avion je proizvodni broj 4 OK-HAL, što se dogodilo 12. maja 1938. [5]
Razvoj ovog aviona je nastavljen sa tipom Beneš-Mraz Be-250 Beta-Major, koji je u suštini bio identičnih dimenzija, ali je koristio još snažniji motor iz Walterove game, Walter Majpr 4 od 120 KS (88,3 kW). 2100 o/min. [6]
.jpg)
Tehnički opis
urediBio je to niskokrilni samonoseći konvencionalni monoplan za poletanje i sletanje ( CTOL ) sa fiksnim stajnim trapom sa nogavicama za „pantalone” i zadnjim mamzom. Drveni okvir trupa bio je obložen šperpločom, a pokretni deo repnih površina platnom . [7]
Avion dvosed sa otvorenim kokpitima u tandemskom rasporedu, opremljen je pogonskom jedinicom koja se sastoji od motora Walter Junior 4-I i dvokrake drvene elise fiksnog koraka. Poklopci motora su napravljeni od legure aluminijuma . Rezervoari za gorivo su imali zapreminu goriva od 135 l [8] (min. 68 oktanski avionski benzin ). [9]
Operativno korišćenje
urediPrototip, kojim je pilotirao fabrički pilot Jozef Koukal, [2] je prvi put poleteo 5. januara 1937, ali tip nije u potpunosti ispunjavao uslove MNO, kao što je utvrđeno tokom letnih testova na VTLU. Komentari su se uglavnom ticali ugradnje motora i dizajnastajnog trapa. [7] Proizvedene, serijske letelice je na kraju uzelo Ministarstvo javnih radova (MVP) [2] [3] za potrebe aero klubova .
Proizvedeno je i letelo ukupno 5 aviona ovog tipa sa registracijama OK-AZU, -HAL, -IPV, -MOS i -SLI.. [10] Svi avioni (proizvodni br. 1-5) leteli su u Aeroklubu Republike Čehoslovačke (ARČs Prag, Moravski aeroklub Brno, Slovački aeroklub Bratislava, Zapadnočeški aeroklub Hradec Kralove i Zapadnočeški aeroklub Pilsen). [5]
Tri mašine su učestvovale u poslednjoj vazdušnoj trci država Male Antante na prelazu avgusta i septembra 1938. godine, gde su zauzele treće (OK-SLI, Julius Lukašovič-Hugo Hofer), peto (OK-MOS, František Kotiba- Gustav Parizek) i šesto mesto (OK-AZU, Miloslav Petr-Jiri Janour). [2] U ovoj 1. godini trke turističkih aviona na relaciji Prag – Zlin – Bukurešt – Beograd – Arad – Prag učestvovalo je 5 tipova aviona fabrike Beneš-Mraz. [11] Osim Be-150, to su bili Be-50, Be-51, Be-550 i nova mašina Be-555 (sve sa Walter motorima). Na ovom takmičenju učestvovao je ukupno 21 tip aviona od kojih je 9 bilo opremljeno sa 5 tipova Valter motora ( NZR 120, Junior, Mikron II, Minor 4 i Major 4 ). [12]
Tokom mobilizacije u septembru 1938. godine, avione je preuzelo čehoslovačko vazduhoplovstvo i služili su u kurirskim eskadrilama. Avioni nisu bili naoružani. U novembru 1938. jedan avion je bio u sastavu 6. avijacionog puka, a preostala četiri su bila uskladištena. Posle 15. marta 1939. Luftvafe je preuzeo 3 aviona i koristio ih za obuku. [7] Jedan od njih je leteo sa registracijom GA-AE. [13]
Posle početka Drugog svetskog rata u Slovačkoj su delovala dva ova aviona . [14] Bio je to originalni OK-IPV preimenovan u OK-TPV za firmu Mraz iz Nitra i OK-SLI koji je koristilo vojno vazduhoplovstvo . [2] Luftvafe je preuzeo tri aviona, sa jednom letećom registracijom GA-AE. [13]
Korisnici
uredi
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b „Letadla Be továrny ing. P. Beneš - ing. J. Mráz v Chocni”. XVII. (1937) (5–6). 30. 05. 1937. str. 245—248.
- ^ a b v g d đ Československá letadla 1 (1928-1945) (III izd.). Naše vojsko. str. 197, 262—263, 272—273, 296, 303—304, 309, 316, 318.
- ^ a b v g Vzduch je naše moře: Čs. letectví 1918-1939. Naše vojsko. ISBN 80-206-0221-6.
- ^ „Beneš-Mráz Be-150 "Beta Junior"”. geocities.ws.
- ^ a b „Civil Aircraft Register - Czechoslovakia”. airhistory.org.uk.
- ^ „Beneš-Mráz, Be 250 Beta Major”. 2017 (6). 2017-11-15. str. 44—51.
- ^ a b v Letadla zrazeného nebe - Československá vojenská letadla v roce 1938 (I izd.). Naše vojsko. str. 160—139, 223. ISBN 978-80-206-1576-3.
- ^ „Beneš-Mráz Be-150 Beta-Junior”. Občanské sdružení valka.cz. 2004-02-09.
- ^ „Walter Junior 4”. 1934 (4). 1934-04-15. str. 1—8.
- ^ „Imatrikulace letadel Be-150”. Československé letectví - web o historii letectví u nás.
- ^ „Závod turistických letadel Kolem Malé dohody”. XVIII. (1938) (9). 9. 09. 1938. str. 336—339, 342—343.
- ^ „Letadla v soutěži stály Malé dohody”. XVIII. (1938) (9). 9. 09. 1938. str. 345—348.
- ^ a b „Be-150 Beta Junior (German Service)”. conmowo.com. Arhivirano iz originala 27. 03. 2020. g. Pristupljeno 03. 02. 2023.
- ^ Sportovní a cvičná letadla (I izd.). CPress v Albatros Media. str. 47—48. ISBN 978-80-264-1146-8.
Literatura
uredi- NĚMEČEK, Václav. Československá letadla. 1. vyd. Praha: Naše vojsko, 1958. str. 197.
- Vzduch je naše moře. Naše vojsko. ISBN 80-206-0221-6.
- MARJÁNEK Pavel: Beneš-Mráz Be-150 Beta Junior, Letectví a kosmonautika, 1979, č. 13
Spoljašnje veze
uredi
- (jezik: engleski)/(jezik: češki) Beneš-Mráz Be-150 Beta-Junior na www.valka.cz
- (jezik: slovački) Beneš-Mráz Be-150 "Beta Junior" na www.geocities.ws
- (rusky) Beneš-Mráz Be.150 Beta-Junior na www.airwar.ru (Ugolok neba)
- Inž. P. Beneš a inž. J. Mráz, továrna na letadla Choceň na www.vrtulnik.cz
- Unikát v povětří aneb slavná kapitola československého letectví na idnes.cz