Википедија

Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major

Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major je bio čehoslovački akrobatski i trenažni jednosed niskokrilni avion iz 1930-ih, napravljen 1936. godine . Bio je isti kao avion Beneš-Mraz Be-52 Beta-Major, od kojeg se razlikovao samo zato što je imao jedno sedište, bio je jednosed. Avion koji je projektovao inž. Pavel Beneš proizvela ga je fabrika Beneš - Mraz iz Hocenja. Te 1936.godine firma Beneš-Mraz je ponudila tržištu još šest aviona: Be-150 Beta-Junior, Be-250 Beta-Major, Be-52 Beta-Major, Be-501 Bibi, Be-502 Bibi i Be-550 Bibi. [1]

Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major

Avion Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major u letu
Avion Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major u letu

Opšti podaci
Namena sportski avion
Posada 1
Poreklo  Čehoslovačka
Proizvođač Beneš-Mraz
Probni let 1936.
Uveden u upotrebu 1936.
Povučen iz upotrebe 1938-39.
Status neaktivan
Prvi operater  Čehoslovačka CLS
Broj primeraka 1
Dimenzije
Dužina 7,61 m
Visina 2,10 m
Raspon krila 10,66 m
Površina krila 14,00 m²
Masa
Prazan 530 kg
Normalna poletna 710 kg
Pogon
Broj motora 1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 1 x Walter Major 4-cil.
Snaga KEM-a 1 x 88,3-95,6 kW
Snaga KEM-a u ks 1 x 120-130 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 240 km/h
Ekonomska brzina 210 km/h
Dolet 680 km
Plafon leta 6.600 m
Brzina penjanja 289 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj uredi

 
Projektant aviona Be-56 Beta-Major inž.Pavel Beneš
 
Crtež aviona Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major u 3 projekcije
 
Valter Major 4 i Be-56 Beta Major
 
Motor Walter Major 4 koji se koristi u avionu Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major
 
Avionu Beneš-Mraz Be-52 Beta-Major

Bio je to još jedan model u nizu uspešnih predratnih aviona ove kompanije, koji je proizveden za sportske i školske svrhe. Napravljen je samo jedan prototip koji je registrovan kao OK-BEG. [2]

Niskokrilni monoplan Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major zasnovan je na dva druga, prethodna tipa akrobatskih aviona, dvoseda Be-50 i Be-52 . Oba ova aviona su bila opremljena četvorocilindričnim motorima sa visećim cilindrima Walter, Walter Minor 4 (Be-50) i Walter Major 4 (Be-52). U poređenju sa Be-52, Be-56 je bio znatno lakši i, kao avion sa jednim sedištem, bio je agilniji i upravljiviji te pogodniji za akrobatiku. Pored fabričkih ispitivanja, avion je temeljno opitovan u Vojnotehničkom vazduhoplovnom institutu (VTLU). [3] Odlukom Ministarstva javnih radova prema Izveštaju br. 59/1936, na osnovu zadovoljavajućih ispitivanja, avion je odobren za upotrebu na međunarodnim letovima. [4]

Avion je sa pilotom inž. Josef Koukal prikazan potencijalnim zainteresovanim stranama u inostranstvu, u Belgiji, Rumuniji i Bugarskoj, ali bez uspeha. Avion je učestvovao na Praškom nacionalnom aeromitingu, koji je održan od 12. juna do 6. jula 1937. godine [5] . Krajem septembra 1937. godine održana je dobro posećena III. nacionalni kup RČS i II. nacionalno takmičenje u vazdušnoj akrobaciji povezano sa danom avijacije u Kbelom. Nakon ovoga, Fabrika više nije registrovala avion Be-56 za svoje potrebe.

Opis aviona uredi

Trup: Ovaj otvoreni jednosed po obliku je ličio na svog „blizanca“ Beneš-Mraz Be-52 Beta-Major, sa kojom se poklapao u nizu osnovnih dimenzija. Pravougaoni poprečni presek trupa sa kupolastim gornjim delom odgovarao je korišćenom linijskom motoru. Na prednjoj strani, mpotorni deo se završavao sa protivpožarnim zidom, na koju je bio pričvršćen nosač motora. Jedan rezervoar za benzin nalazio se u trupu ispred pilotske kabine. U trupu je bilo mesta samo za pilota, a komande koje su se nalazile u njemu bile su iste, kao kod Be-52. Sam prostor u kokpitu je dovoljno prostran za smeštaj i korišćenje padobrana. Kokpit je bio opremljen svim potrebnim instrumentima za upravljanje avionom, uključujući instrumente za let po magli ili smanjenoj vidljivosti.

Pogonska grupa: Avion je pokretao Walter Major 4 vazdušno hlađeni, klipni, linijski četvorocilindrični motor sa visećim cilindrima snage 88,3-95,6 kW (120-130 KS). Na vratilu je bila drvena dvokraka elisa sa fiksnim korakom. Motor Walter Major 4 je preko elastičnih gumenih elemenata bio postavljen na nosač motora koji je bio napravljen od zavarenih čeličnih cevi. Kapotaža motora se lako otvarala i omogućavala lak pristup motoru sa obe strane. [6]

Krila su bila identična sa Be-52, ali su pokazala veći faktor sigurnosti (16) [3] pri manjoj ukupnoj težini aviona. Srednji deo krila izveden je izjedna sa trupom, (centroplan) s tim što su oba spoljna dela krila bila kačena na ojačane okove pomoću specijalnih klinova. Furnirana krila su se naglo sužavala prema kraju.

Repne površine: Konstrukcija vertikalnog stabilizatora je bila sastavni deo konstrukcije trupa. Horizontalni stabilizatori su bili samonoseći, sjedinjeni sa trupom. Svi fiksni delovi repnih površina su bili obloženi drvenom lepenkom. Pokretne repne površine (kormila) bile su prekrivene platnom, kormilima se upravljalo sajlama.

Stajni trap je imao dve nezavisne noge sa značajnim razmakom između točkova i aerodinamičnim poklopcima točkova. Svaka noga je bila pričvršćena za prednju ramenjaču sa 4 zavrtnja.

Operativno korišćenje uredi

Vlasnik aviona bila je fabrika Beneš-Mraz. Korišćen je za demonstracione letove i za učešće na aeromitinzima. O njemu se pisalo da ima odličan uspon i doseg, da se može bezbedno koristiti za obrušavajuće letove, što je pokazano na opitovanju u VTLU. [7]

Letelica je „glumila” u češkom špijunskom filmu Vazdušni Torpedo 48 (1936). U dramatičnoj zračnoj borbi, pilot Irena Vengerova ( Mila Reimondova ) u ovom avionu sa registracijom OK-BEG (u filmu nazvanom CK-Ikarus) bila je prinuđena da sleti, na šta ju je natjerao Petr Nor ( Antonin Novotnы ) na leteći borbeni dvokrilac Avia B-534 . Autor scenarija je Karel Hašler, koji je glumio i u filmu snimljenom kod AB Barandova (dr. Marvan). Snimljeno uz učešće stručnjaka Ministarstva narodne odbrane. [8]

Ovaj jedini Be-56 kasnije je koristilo slovačko vazduhoplovstvo nakon nemačke okupacije Čehoslovačke 1939. godine. Tokom Drugog svetskog rata registrovan je u Slovačkoj (sa promenjenom registracijom OK-MAB) [2] i koristio ga je slovačko ratno vazduhoplovstvo za obuku pilota. [9]

Vidi još uredi

Korisnici uredi

Reference uredi

  1. ^ Československá letadla 1918-1945 (III izd.). Naše vojsko. str. 200, 262—263. 
  2. ^ a b „Be-56 (OK-BEG)”. Československé letectví - web o historii letectví u nás. 
  3. ^ a b „Letadla BE továrny ing. P. Beneš - ing. J. Mráz v Chocni”. XVII. (1937) (5–6). 1. 05. 1937. str. 245—248. 
  4. ^ „Z leteckých zpráv Ministerstva veřejných prací (Ročník V - 1936)”. XVI. (1936) (7). 1. 05. 1936. str. 278. 
  5. ^ „Naše sportovní letectví na letecké výstavě”. XVII. (1937) (7). 1. 05. 1937. str. 301—302. 
  6. ^ „Dva nové typy konstrukce inž. P. Beneše: BE 52 a BE 56”. XVI. (1936) (4). 1. 04. 1936. str. 126—127. 
  7. ^ „Letadla "Be" na Celostátní letecké výstavě v Praze”. 11. (1937) (25). 18. 6. 1937. str. 17. 
  8. ^ „Vzdušné torpédo 48”. POMO Media Group. 
  9. ^ „Stavy aeroplánov na Slovensku 1939 - 1945”. www.gonzoaviation.com. 6. 2. 2013. Arhivirano iz originala 26. 10. 2020. g. Pristupljeno 04. 02. 2023. 

Literatura uredi

  • PAVLŮSEK, Alois. Sportovní a cvičná letadla, 1. vydání, Brno, CPress. 2016. ISBN 978-80-264-1146-8. str. 128.
  • Monografie Be-56 Major, Modelář, č. 12, 1977
  • (jezik: engleski) TAYLOR, Michael J. H., Jane's Encyclopedia of Aviation, 1989, Studio Editions, London, S.152
  • (jezik: engleski) World Aircraft Information Files, Bright Star Publishing, London, S. 890, 25 s.
  • GREEN, William. Aircraft of the Third Reich, Aerospace Publishing Limited, I.,105 s. (на en). 2010. ISBN 978-1-900732-06-2. 

Spoljašnje veze uredi

 
Beneš-Mraz Be-56 Beta-Major na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенеш-Мраз_Be-56_Бета-Мајор&oldid=27678429”