Википедија

Beneš-Mraz Be-60 Bestiola

Beneš-Mraz Be-60 Bestiola je bio laki sportski, turistički i višenamenski avion proizveden u Čehoslovačkoj 1930-ih i namenjen za aero klubove i škole letenja. Bio je to prvi projekat od 1. aprila 1935. godine novoosnovane fabrike Beneš-Mraz, Fabrika aviona Hocenja. [1]

Beneš-Mraz Be-60 Bestiola

Avion Beneš-Mraz Be-60 Bestiola
Avion Beneš-Mraz Be-60 Bestiola

Opšti podaci
Namena sportski avion
Posada 2
Poreklo  Čehoslovačka
Proizvođač Beneš-Mraz
Probni let 10.07.1935.
Uveden u upotrebu 1936.
Povučen iz upotrebe 1945.
Status neaktivan
Prvi operater  Čehoslovačka CLS
Broj primeraka 23
Dimenzije
Dužina 6,25 m
Visina 1,81 m
Raspon krila 11,25 m
Površina krila 15,33 m²
Masa
Prazan 300 kg
Normalna poletna 525 kg
Pogon
Broj motora 1
Fizičke osobine
Klipnoelisni motor 1 x Walter Mikron 4-II 4-cil.
Snaga KEM-a 1 x 44,2-47,8 kW
Snaga KEM-a u ks 1 x 60-65 ks
Performanse
Maks. brzina na Hopt. 150 km/h
Ekonomska brzina 125 km/h
Dolet 470 km
Plafon leta 3.400 m
Brzina penjanja 158 m/min
 Portal Vazduhoplovstvo

Projektovanje i razvoj uredi

 
Projektant aviona Be-60 Bestiola inž.Pavel Beneš
 
Crtež aviona Beneš-Mraz Be-60 Bestiola, u tri projekcije
 
Beneš-Mraz Be-60 Bestiola, prototip sa motoromWalter Mikron I (1935)
 
Beneš-Mraz Be-60 Bestiola, prototip sa motorom Walter Mikron I (pozadi)
 
Beneš-Mraz Be-60 Bestiola na nacionalnom kupu RČ. (Vazduhoplovstvo, septembar 1935
 
Replika Be-60 sa preklopljenim krilima, izložba u Muzeju vazduhoplovstva Metodija Vlaha u Mladoj Boleslavi
 
Replika aviona Beneš-Mraz Be-60 Bestiola

Avion Be-60 Bestiola je nastao kao prvi projekt novoosnovane fabrike aviona Beneš-Mraz iz Hocenja . [2] Inž. Pavel Beneš je prešao iz fabrike Praga početkom 1935. (pre toga je bio projektant u Aviji) i zajedno sa inž. Jaroslavom Mraz, koji se bavio popravkom parnih lokomotiva i proizvodnjom rashladne opreme, u aprilu 1935. godine osnovao je novo preduzeće u Hocenju, čiji je glavna orjentacija bila proizvodnja sportskih aviona . Pavelu Benešu su došli inženjeri iz Avije. Zdenek Rublič i Jan Krišpin. Zajedno su počeli da pripremaju konstrukciju aviona koji je projektovao inž. Pavel Beneš, a nadeli su mu ime Beneš-Mraz Be-60 Bestiola. [3]

Prvi prototip je prvi put poleteo 10. jula 1935. kojim je pilotirao fabrički probni pilot Josef Koukal [2] Probni letovi su otkrili manje nedostatke. Avion je imao lošu brzinu penjanja i bio je nestabilan. Modifikovani prototip sa produženim trupom i širim razmahom krila ponovo je poleteo 13. avgusta 1935 . Modifikovani avion je 29. avgusta 1935. uspešno prošao službeni ispit Ministarstva javnih radova (MVP) i 13. septembra 1935. [4] upisan je u registar vazduhoplovstva sa registracijom OK-BEA. [1] Drugi prototip (OK-BEC), je završen 3. oktobra 1935., a registrovan 9. oktobra 1935. [5] On je već u potpunosti odgovarao serijskim avionima proizvedenim kasnije. Avion je prošao ispitivanja u Vojnotehničkom i opitnom zavodu ( VTLU ), a na osnovu tih ispitivanja predložena je zamena stranih instrumenata domaćim. Ministarstvo narodne odbrane (MNO) naručilo je prvu seriju od 20 aviona.

MVP je 1935. preuzeo prva 3 proizvedena aviona (proizvodni brojevi 1-3) a MNO od jula do septembra 1936. primio preostalih 19 aviona (p.br. 4-22). Avioni koje je preuzeo MNO leteli su sa registracijama izdatim od jula do decembra 1936. godine. Svi avioni su predati čehoslovačkim aeroklubovima (9 u Češkoj, 6 u Moravskoj i 3 u Slovačkoj) i ograncima Masarikove vazduhoplovne lige (Košice, Užgorod) za obuku pilota . Poslednji proizvedeni avion, sa registracijom OK-BEM je korišćen u fabrici Beneš-Mraz . [6]

Ukupno su proizvedena 23 aviona Be-60. [7]

Ovaj tip aviona je trebalo da prate planirane verzije Be-62 sa motorom Walter Minor 4, i Be-64 sa motorom Pobjoy R, [2] ali do njihove izgradnje nije došlo, s obzirom da je prioritet dat razvoju niskokrilnih aviona, koji je pokrenuo Be-50 Beta-Minor . [3]

Opis aviona uredi

Bio je to potpuno drveni, malo „buckasti“, jednomotorni visokokrilac (osim delova krila obloženih platnom i kormila ) [2] sa zatvorenim prostorom za posadu, za dvoje ljudi koji su sedeli jedan pored drugog.

Trup: Drvena rešetkasta konstrukcija četvorougaonog trupa bila je u prednjem delu obložena aluminijumskim ( duralnim ) limovima, a ostatak trupa bio je obložen šperpločom. Dizajn ventilisane kabine sa podesivim naslonima sedišta i dvostrukim upravljanjem (sa jednom račvastom upravljačkom polugom - palicom i zajedničkom kontrolnom tablom) omogućio je da oba člana posade mogu da upravljaju avionom. Članovi posade imaju dovoljan pogled napred (kroz prednji vetrobran) i na obe strane kroz providni deo oba vrata. Nakon otvaranja prozora, omogućen je pogled nazad i dole ispod aviona. [8]

Pogonska grupa: kod prototipova je predstavljao četvorocilindrični motor Walter Mikron I sa visećim cilindrima snage 45-50 KS (33-37 kW ). [2] U serijskoj proizvodnji korišćena je snažnija verzija motora Walter Mikron 4-II snage 60-65 KS (44-48 kW) sa povećanim cilindrima i stepenom kompresije. [2] Svi avioni ovog tipa su imali drvene dvokrake elise fiksnog koraka. Poklopac motora je napravljen od duraluminijumskog lima, čiji su zglobni delovi omogućavali lak pristup komponentama motora. Rezervoar za gorivo zapremine 46 litara benzina nalazio se u trupu iza protivpožarnog zida. Ispod motora na prednjoj pregradi trupa nalazio se rezervoar za ulje zapremine 5 l. Potrošnja benzina je bila 7 kg/100 km. [9]

Krila: Preklopna krila [2] su bila ojačana čeličnim upornicama koja su se oslanjala na noseću konstrukciju trupa. Drveno krilo je bilo sačinjeno od ramenjača i rešetkastih rebara delimično obloženih platnom, a delom obloženih furnirom . Krilca (eleroni) su upravljana čeličnim sajlama. Zahvaljujući ojačanju podupiračima napravljenih od , profilisanih čeličnih cevi, krilo je bilo sklopivo prema vertikalnoj osi trupa aviona zahvaljujući šarkama koje su se nalazile na krilima i podupiračma. [10] Krila se skalpaju na gornju stranu trupa. Nakon sklapanja krila, za samo 1 minut, širina aviona se smanjuje na 3,2 m.

Stajni trap: Robusni stajni trap sa tragom točkova od 1,9 m projektovan je tako da omogući avionu bezbedno sletanje a u slučaju udesa, trup ostane neoštećen . Drljača je bila rotirajuća oko vertikalne ose. [10]

Repne površine: Konstrukcija vertikalnog stabilizatora je bila sastavni deo konstrukcije trupa. Horizontalni stabilizatori su bili samonoseći, sjedinjeni sa trupom. [9] Svi fiksni delovi repnih površina su bili obloženi drvenom lepenkom. Pokretne repne površine (kormila) bile su prekrivene platnom, kormilima se upravljalo sajlama.

Operativno korišćenje uredi

Već septembra 1935. prvi proizvedeni avion OK-BEA učestvovao je u nacionalnom kupu Čehoslovačke Republike, a posada F. Kladeka – dr. Ruckl, se plasirala na šesto mesto. Pilot F. Kladek iz Aerokluba RČs. za svoj nastup dobio je nematerijalnu nagradu, stakleni pehar grada Bratislave i nematerijalnu nagradu firme Walter za najbolje avijatičare sa Walter-ovim motorom. [11]

Dana 11. oktobra 1935. godine, Bestiola je poleteo na promotivni let za Jugoslaviju, ali uprkos tome što nije imao ni najmanjih problema tokom leta i uprkos uspešnom toku demonstracija, nije ga bilo moguće ostvariti. [2] U proleće 1936. godine, avion je bio izložen zajedno sa drugim čehoslovačkim tipovima na prolećnom sajmu u orgaizaciji Aerokluba RČs., koji je održan od 8. do 15. marta u Pragu u izložbenom centru, a izložbu je posetilo preko 90.000 ljudi, među kojima je bio i predsednik republike dr. Edvard Beneš sa suprugom. [12]

Avion Be-60 Bestiola imao je izuzetne performanse, što ga svrstava među najuspešnije visokokrilne monoplane sa slabijim motorom. Dostigao je brzinu od 145-150 km na sat, imao je relativno kratko poletanje i sletanje. Njegove karakteristike u letu su ocenjene kao veoma povoljne, pa je bio veoma popularan u pojedinim aero-klubovima. [13]

Tokom delimične mobilizacije u maju i pune mobilizacije u septembru 1938. godine, 18 aviona je preuzelo Čehoslovačko ratno vazduhoplovstvo i avioni su raspoređeni u kurirske eskadrile. Avioni nisu bili naoružani. Nakon raspada Čehoslovačke 15. marta 1939. u Slovačkoj su ostala 3 aviona [14], a 15 je koristila Luftvafe za obuku u vazduhoplovnim školama. [1]

Inž. Piter Taksa je napravio 2016. godine leteću repliku ovog aviona sa Suzuki motorom. Avion leti sa originalnom registracijom OK-BEC i stalno je izložen u Muzeju vazduhoplovstva Metodija Vlaha u Mladoj Boleslavi. [15]

Vidi još uredi

Korisnici uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v Letadla zrazeného nebe - Československá vojenská letadla v roce 1938 (I izd.). Naše vojsko. str. 143—145, 224. ISBN 978-80-206-1576-3. 
  2. ^ a b v g d đ e ž Československá letadla 1 (1918-1945) (III izd.). Naše vojsko. str. 193—195, 264—265, 272—273, 295—298, 302, 304—305, 307—309, 311, 313—314. 
  3. ^ a b Sportovní a cvičná letadla (I izd.). CPress v Albatros Media. str. 46. ISBN 978-80-264-1146-8. 
  4. ^ „Imatrikulace Be-60 - OK-BEA”. Československé letectví - web o historii letectví u nás. 2020-03-26. 
  5. ^ „Imatrikulace Be-60 - OK-BEC”. Československé letectví - web o historii letectví u nás. 2020-03-26. 
  6. ^ „Civil Aircraft Register - Czechoslovakia”. airhistory.org.uk. 
  7. ^ Vzduch je naše moře: Československé letectví 1918-1939. (I izd.). Naše vojsko. str. 117—187. ISBN 80-206-0221-6. 
  8. ^ „Nová sportovní letadla konstrukce ing. P. Beneše”. 15. (1935) (8). 6. 07. 1935. str. 289—290. 
  9. ^ a b „Sportovní kabinové letadlo Be 60. s motorem Walter Mikron o 50 k. s.”. 15. (1935) (9). 9. 09. 1935. str. 339—341. 
  10. ^ a b „Sportovní a turistické typy továrny inž. Beneše a inž. Mráze”. XVI. (1936) (2). 2. 02. 1936. str. 60—61. 
  11. ^ „Národní let Republiky Československé”. 15. (1935) (9). 9. 09. 1935. str. 327—332, 352. 
  12. ^ „Úspěch výstavy sportovního letectví při jarním veletrhu”. XVI. (1936) (3). 8. 03. 1936. str. 86—87. 
  13. ^ „Letadla Be továrny ing. P. Beneš - ing. J. Mráz v Chocni”. XVII. (1937) (5–6). 30. 05. 1937. str. 245—248. 
  14. ^ „Stavy aeroplánov na Slovensku 1939 - 1945”. gonzoaviation.com. 2013-02-06. Arhivirano iz originala 26. 10. 2020. g. Pristupljeno 03. 02. 2023. 
  15. ^ „Nový život malé zelené bestie”. letistecr.cz. 2016-09-11. Arhivirano iz originala 21. 07. 2019. g. Pristupljeno 03. 02. 2023. 

Literatura uredi

  • Jane's all the world's aircraft (na jeziku: anglicky). Jane's Information Group. 1992. 
  • Československá letadla (1918-1945) (III izd.). Naše vojsko. str. 193—205. 
  • Vzduch je naše moře: Československé letectví 1918-1939 (1 izd.). Naše vojsko. str. 117—187. ISBN 80-206-0221-6. 
  • MARJÁNEK, P.: Beneš-Mráz Be-60 Bestiola, Letectví a kosmonautika, roč. 1976, č. 12, s. 27-29

Spoljašnje veze uredi

 
Beneš-Mraz Be-60 Bestiola na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бенеш-Мраз_Be-60_Бестиола&oldid=27831683”