Beogradski maraton

Beogradski maraton je najveća i najmasovnija sportska manifestacija u Srbiji. Počeo je kao ideja grupe entuzijasta da se obnovi trka koja se još davne 1912. trčala od Obrenovca do Beograda. Prvi maraton je održan 8. maja 1988. godine na inicijativu Đoka Vještice, novinara radio-stanice „Studio B” i atletskog radnika Brane Radovića, brata Duška Radovića i prvog urednika „Studija B“, u organizaciji grada Beograda, a dužina staze je iznosila 23. km sa nekoliko prolaznih ciljeva. U prvoj trci su učestvovali samo domaći takmičari.

Beogradski maraton 2006.

Start trke, 23. Beogradski maraton 2010.

Staza Drugog maratona iznosila je 46,7 km, sa startom i ciljem ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije. Te godine se po prvi put prijavilo nekoliko maratonaca iz drugih država.

Smatrajući da je maraton jedna od prepoznatljivosti velikih svetskih metropola, Jugoslovensko sportsko društvo „Partizan“ 1990. godine preuzima organizaciju maratona uz pomoć Grada Beograda i njegovih službi, komunalnih preduzeća i izvršnih organa, Jugoslovenske narodne armije, MUP-a Srbije, i brojnih sponzora.

Skupština grada Beograda septembra 2003. donosi odluku kojim se Beogradski maraton proglašava događajem od posebnog značaja za Grad Beograd.

Beogradski maraton je prilagođen svim uzrastima i zato se održava nekoliko trka:

• Dečji maraton, trka namenjena najmlađima
• Trka zadovoljstva, događaj sa najvećim brojem učesnika
• Polumaraton, urađen je po svim svetskim standardima, a namenjen je ozbiljnijoj trkačkoj populaciji
• Maraton, glavna trka manifestacije, namenjen najspremnijim trkačima.

Trasa

Iako se start i cilj nalaze u centru Beograda, veći deo trase maratona i polumaratona nalazi se u Novom Beogradu, zbog čega se najveći deo maratona trči po ravnom terenu. Start svih trka je u Bulevaru kralja Aleksandra; maraton i polumaraton počinju ispred Doma Narodne skupštine. Trasa ide Bulevarom kralja Aleksandra, zatim ulicama Branka Krsmanovića, Žičkom, kralja Nikolaja II i Makenzijevom (u kojoj se nalazi najviša tačka trase) do Trga Slavija. Trasa Trke zadovoljstva se tu odvaja od ostalih i ide Ulicom kralja Milana, do Terazija, gde je cilj te trke.

Dalje, trasa ide Nemanjinom, Balkanskom i Ulicom Gavrila Principa i preko Brankovog mosta u Novi Beograd gde se, sledeća tri kilometra, nastavlja Bulevarom Nikole Tesle. Nakon prolaska Ulicom 22. oktobra, trasa polumaratona ide levo, Ulicom Aleksandra Dubčeka, Bulevarima Mihajla Pupina, umetnosti, Zorana Đinđića i Milutina Milankovića, dok trasa maratona ide pravo, Vrtlarskom i Ivićevom, te Tošinim bunarom i Zemunskom ulicom – sledećih pet kilometara. Potom, maratonci kroz Nehruovu ulicu, te 4,5 km na istok Ulicom Jurija Gagarina. Trase maratona i polumaratona se ponovo susreću na raskrsnici Bulevara Milutina Milankovića i Ulice Milentija Popovića i, kilometar kasnije, skreću desno, u Bulevar Mihajla Pupina. Polumaraton se nastavlja preko Brankovog mosta, Ulicama kraljice Natalije, kneza Miloša i kralja Milana, do cilja na Terazijama, a trasa maratona se odvaja levo u Bulevar Nikole Tesle i pravi još jedan, identičan krug, nakon čega ide preko Brankovog mosta i, istim putem kao i trasa polumaratona, do cilja na Terazijama.

Beogradski maraton po godinama

Poštanska markica "Beogradski maraton" (2017)

Beogradski maraton 1988.

Deonica na prvom Beogradskom maratonu bila je duga 23 km, a učestvovali su samo domaći takmičari. U muškoj konkurenciji pobedio je Rifat Zilkić sa vremenom 1:09,02, a u konkurenciji žena Radislavka Račić.

Beogradski maraton 1989.

Sledeći maraton je bio dvostruko duži, tako da je staza iznosila 46,7 km, a prvi put učestvovalo je i nekoliko takmičara iz inostranstva. 1989. U muškoj konkurenciji pobedio je Dragan Isailović sa vremenom 2:34,48, a u konkurenciji žena Suzana Ćirić sa vremenom 3:03,21.

Beogradski maraton 1990.

Beogradski maraton je 1990. godine održan 5. maja. Ovo je bio treći po redu Beogradski maraton, a prvi na kome je staza imala pravu maratonsku dužinu od 42 km i 195 metara. Organizaciju maratona preuzima JSD Partizan i poverava je poslovnoj jedinici u okviru Agencije Partizan. U januaru u Beograd dolazi Fred Libou, predsednik AIMSa, direktor Njujorškog maratona i predsednik Njujorškog trkačkog kluba (NYRRC) i daje značajan doprinos prve prave maratonske trke Beogradskog maratona. Trasirana je i izmerena nova (današnja) staza za koju je dobijen sertifikat. Tada je Beogradski maraton postao član AIMSa. Na maratonu su učestvovali takmičari iz petnaestak zemalja. Pobednici su bili takmičar iz Kenije Džozef Nzau sa vremenom od dva sata 19 minuta i 32 sekunde i Jugoslovenka Suzana Ćirić sa vremenom od dva sata 45 minuta i 9 sekundi. Tada su uz maratonsku trku u program uvršteni i polumaraton i „Trka zadovoljstva“ na 5.000 metara.

Beogradski maraton 1991.

Četvrti po redu Beogradski maraton je 1991. godine održan 4. maja. Na maratonu je učestvovalo oko 200 stranih takmičara. Pobednik i novi rekord staze u muškoj konkurenciji bio je Tanzanijac Agapijus Masong koji je stazu pretrčao za dva sata 16 minuta i 23 sekunde. Pobednica ženskog maratona je bila Karla Malisova iz Čehoslovačke sa vremenom od dva sata 47 minuta i 10 sekundi. Te godine je iz SAD, kao promoter trke, došao svetski rekorder u skoku udalj Bob Bimon.

Beogradski maraton 1992.

Peti po redu Beogradski maraton je 1992. godine održan 25. aprila u teškim uslovima zbog ratnog okruženja. Pobednik i novi rekorder staze u muškoj konkurenciji bio je Nikolas Niengerai iz Zimbabvea koji je pretrčao maraton za dva sata 16 minuta i 7 sekundi. U ženskoj konkurenciji pobednica je bila Garifa Blaizanova iz Kazahstana sa vremenom od dva sata 45 minuta i 12 sekundi. Te godine je ostvarena dobra saradnja sa Skupštinom Grada Beograda kao pokroviteljem manifestacije. Uspeh maratona je te godine doveo do formiranja preduzeća Beogradski maraton d. o. o.

Beogradski maraton 1993.

Šesti po redu Beogradski maraton je 1993. godine održan 24. aprila. Ove godine je po prvi put održan Dečji maraton na Terazijama u centru Beograda. Učesnici maratonske trke su, zbog sankcija i blokade zemlje, dočekivani na aerodromima u susednim zemljama i dovoženi u Beograd. Podršku Beogradskom maratonu je pružio ceo maratonski pokret a njegov osnivač Fred Libou je i sam došao je u Beograd i pretrčao polumaraton iako je nekoliko meseci ranije imao tešku operaciju. Pobednik u muškoj konkurenciji bio je Kenijac Jakob Ngunzu sa vremenom od dva sata 16 minuta i 9 sekundi, dok je u ženskoj konkurenciji pobedila Suzana Ćirić koja je popravila sopstveni rekord staze na dva sata 40 minuta i 27 sekundi.

Pobednici 29. Beogradskog maratona (2016)

Rop Abel Kibet (u plavom dresu, Kenija)

Stela Đeptenegič (Etiopija)

Pobednici 30. Beogradskog maratona (2017)

Stiven Kipngetič Katam (Kenija)

Olivera Jevtić (Srbija)

Beogradski maraton 1994.

Sedmi po redu Beogradski maraton je 1994. godine održan 23. aprila. Ove godine je potpisan desetogodišnji ugovor o naslovnom sponzorstvu sa „Soko Štarkom” i sedmi maraton je održan pod nazivom „Beogradski Soko Štark maraton”. Rekorde staze postavili su Ukrajinac Vladimir Buhanov sa vremenom od dva sata 12 minuta i 17 sekundi i Rumunka Kristina Pomaku sa dva sata 33 minuta i 7 sekundi. Drugu godinu uzastopno učesnici trke prevoženi su sa aerodroma u Budimpešti, Temišvaru, Bukureštu i Sofiji putničkim kolima i kombijima u Beograd zbog sankcija. Krajem godine na Kongresu AIMS-a u Makau, direktor Beogradskog maratona Dejan Nikolić je izabran u Bord direktora AIMS-a.

Beogradski maraton 1995.

Osmi po redu Beogradski maraton je 1995. godine održan 22. aprila. Ove godine su po prvi put pobednicima maratona u muškoj i ženskoj konkurenciji dodeljeni trofeji „Fred Libou”. Osvojili su ih Belorus Vladimir Kotov sa vremenom od dva sata i 14 minuta u muškoj konkurenciji i Poljakinja Izabela Zatorska sa vremenom od dva sata 40 minuta i 27 sekundi. Uprkos medijskoj i ekonomskoj blokadi „Beogradski maraton” je zaključio prvi međunarodni sponzorski ugovor sa japanskom kompanijom ASICS. Dečji maraton se preselio u Beogradski zoološki vrt, a u kvalifikacijama je trčalo preko 20.000 mališana. Uspeh maratona potvrđen je osvajanjem „Turističkog cveta” Turističke organizacije Srbije. Sa RTS-om i Vojskom Jugoslavije realizovan je prvi i jedini direktan TV prenos jedne maratonske trke u SRJ.

Beogradski maraton 1996.

Deveti po redu Beogradski maraton je 1996. godine održan 20. aprila. Ove godine je sklopljen višegodišnji ugovor sa Kompanijom Najke. U muškoj konkurenciji pobeđuje Ahmed Salah iz Džibutija sa vremenom od dva sata 14 minuta i 15 sekundi. U ženskoj konkurenciji ponovo je pobedila Poljakinja Izabela Zatorska sa vremenom od dva sata 36 minuta i 51 sekundu. Na devetom Beogradskom maratonu je humanitarnim akcijama prikupljeno robe i sredstava vrednih oko 50.000 dolara za UNICEF Jugoslavija. Na jesen je organizovana prva „Beogradska trka kroz istoriju”, a osvojena je povelja „Budi dobar i pokaži to drugima” Poslovne škole za javne odnose.

Beogradski maraton 1997.

Deseti po redu Beogradski maraton je 1997. godine održan 19. aprila. Pošto je naslovni sponzor promenio naziv, ime trke je prvi put bilo „Beogradski Štark maraton”. Pobednici su bili Irina Bogačeva iz Kirgizije sa vremenom od dva sata 34 minuta i 51 sekundu i Kenijac Džosfat Ndeti koji je stazu pretrčao za dva sata 13 minuta i 38 sekundi.

Beogradski maraton 1998.

Jedanaesti po redu Beogradski maraton je 1998. godine održan 25. aprila. Rekord staze u ženskoj konkurenciji je postavila Irina Bogačeva sa vremenom od dva sata 32 minuta i 7 sekundi, a u muškoj konkurenciji pobedio je Kenijac Ruben Čebotič. Promoter maratona je bio Italijan Đelindo Bordin. Ove godine je po drugi put osvojena povelja „Budi dobar i pokaži to drugima” Poslovne škole za javne odnose. U saradnji sa Skupštinom grada Beograda organizovan je veliki koncert ser Boba Geldofa.

Beogradski maraton 1999.

Dvanaesti po redu Beogradski maraton je 1999. godine održan 17. aprila. Maraton je održan pod sloganom „Zaustavite rat – trčite svetom”. To je bio prvi maraton na svetu u uslovima ratnog stanja, iako se zbog bombardovanja odustalo svih programa. Bez poziva u Beograd su došli trkači iz sedam zemalja, kao i mnogobrojni prijatelji ove manifestacije iz inostranstva pa je održana manifestaciona maratonska trka u kojoj je 39 maratonaca složno pretrčalo celu stazu za 3 sata i 17 minuta ušavši zajedno u cilj visoko podignutih ruku. To je bio prvi i jedini maraton u kom su svi učesnici bili pobednici. U „Trci zadovoljstva” učestvovalo je oko 15.000 ljudi, a polumaraton nije održan. Istog dana u 21 ruskom gradu održani su lokalni „Beogradski Štark maratoni” u znak solidarnosti sa beogradskim maratoncima.

Beogradski maraton 2000.

Trinaesti po redu Beogradski maraton je 2000. godine održan 22. aprila. Maraton je ponovo bio takmičarski. Novi pobednik u muškoj konkurenciji je bio Tabiso Mokali iz Lesotoa koji je stazu pretrčao za 2 sata 15 minuta i 8 sekundi. U ženskoj konkurenciji pobedila je Rumunka Kristina Pomaku sa vremenom od 2 sata 36 minuta i 54 sekundi.

Beogradski maraton 2001.

Četrnaesti po redu Beogradski maraton je 2001. godine održan 21. aprila. Rumunka Kristina Pomaku postavila je novi rekord staze spustivši ga ispod granice od dva i po sata sa vremenom od 2 sata 29 minuta i 44 sekundi. U muškoj konkurenciji pobedio je Mluleki Nobanda iz Južnoafričke Republike sa vremenom od 2 sata 15 minuta i 11 sekundi. Veliki uspeh zabeležen je humanitarnom akcijom „Trčim za decu” u kojoj je zarađeno 450.000 DEM, koje su uplaćene Ministarstvu za socijalna pitanja Republike Srbije. Žute majice sa pomenutim sloganom su postale zaštitni znak „Trke zadovoljstva” i celog maratona. Potpisan je protokol o saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda.

Beogradski maraton 2002.

Petnaesti po redu Beogradski maraton je 2002. godine održan 20. aprila. Organizaciju priredbe koja je dobila naziv „Maraton nad Beogradom” (ugovor sa „Štarkom” je suspendovan) preuzela je Skupština Grada Beograda, a Beogradski maraton d. o. o. bio je samo tehnički organizator (oko 80% celokupne organizacije). Staza maratonske trke je delimično promenjena. Pobednik u muškoj konkurenciji je bio Kenijac Džefri Kinjua sa vremenom od 2 sata 18 minuta i 48 sekundi. U ženskoj konkurenciji pobednik je bila Rodika Čirita iz Rumunije koja je stazu pretrčala za 2 sata 40 minuta i 55 sekundi.

Beogradski maraton 2003.

Šesnaesti po redu Beogradski maraton je 2003. godine održan 18. oktobra. Maraton je pomeren iz aprila za oktobar i održan je zajedno sa uličnom trkom „Velika nagrada Beograda” u organizaciji Skupštine grada Beograda, bez učešća preduzeća Beogradski maraton d. o. o. Polumaraton je dobio novu stazu. Pobednici su bili Kenijac Benson Ogato sa vremenom od 2 sata 14 minuta i 48 sekundi i Ruskinja Žana Malkova sa vremenom od 2 sata 40 minuta i 24 sekunde.

Beogradski maraton 2004.

Sedamnaesti po redu Beogradski maraton je 2004. godine održan 24. aprila. Maraton je opet održan u aprilu, ali po drugi put na izmenjenoj stazi. Pobednik u muškoj konkurenciji je bio Kristofer Njungunda iz Tanzanije sa vremenom od 2 sata 12 minuta i 53 sekunde. U ženskoj konkurenciji je pobedila Rouz Njangača iz Kenije.

Beogradski maraton 2005.

Osamnaesti po redu Beogradski maraton je 2005. godine održan 23. aprila. Preduzeće Beogradski maraton d. o. o. je, na osnovu ugovora sa Skupštinom grada Beograda ponovo preuzelo organizaciju maratona. Sklopljen je ugovor o naslovnom sponzorstvu sa „Delta sportom” a maraton je dobio ime „Beogradski Delta sport maraton”. Obnovljena je saradnja sa „Štarkom”, ovog puta u organizaciji dečjeg maratona koji će se ubuduće zvati „Dečji Smoki maraton”, po proizvodu ove kompanije. Takođe je i započet proces povratka u AIMS, a maraton i polumaraton su vraćeni na stare staze. Pobednici su bili Medeksa Derba Badade iz Etiopije sa vremenom od 2 sata 12 minuta i 10 sekundi i Inge Abitova iz Rusije sa vremenom od dva sata 38 minuta i 20 sekundi.

Pobedničko postolje 2006.

Beogradski maraton 2006.

Devetnaesti po redu Beogradski maraton je 2006. godine održan 22. aprila. Karl Luis je bio promoter ovog maratona. Maraton ima novog naslovnog sponzora i dobija ime „Beogradski Banka Inteza maraton”. Prvi put koristiće se čipovi za merenje rezultata, nagrade i bonusi su povećani, a Beogradski maraton je punopravni član AIMSa. „Dečji Smoki Maraton” dobio je trajnu akciju „Počnimo sa sportom”. Pobednik u muškoj konkurenciji je bio Jafet Kosgei iz Kenije koji je stazu pretrčao za 2 sata 10 minuta i 54 sekunde i koji je postavio nov rekord staze. U ženskoj konkurenciji je pobedila Galina Karnacevič iz Belorusije sa vremenom od 2 sata 34 minuta i 35 sekundi.

Beogradski maraton 2007.

Beogradski maraton je 2007. godine održan 21. aprila. Glavni sponzor maratona je bila banka Inteza i maraton je održan pod nazivom „Banka Inteza maraton“. Ovo je bio 20 po redu Beogradski maraton. Promoter maratona je bio svetski rekorder u skoku u dalj Majk Pauel.

U muškoj maratonskoj trci učestvovalo je 111 atletičara iz Srbije i 99 iz inostranstva. Prva tri mesta su osvojili takmičari iz Kenije. Prvo mesto je osvojio kenijski atletičar Džon Maluni sa vremenom od dva sata, 11 minuta i 53 sekunde. Za osvojeno 1. mesto Maluni je dobio 9.000 evra. Drugo mesto zauzeo je Kenijac, Nikolas Čelimo sa vremenom od dva sata, 11 minuta i 50 sekundi, dok je treći bio Džon Kjoko, koji je stazu pretrčao za dva sata, 13 minuta i 30 sekundi.

Olivera Jevtić

U ženskoj maratonskoj trci učestvovalo je deset takmičarki iz Srbije i 14 iz inostranstva. Prvo mesto je osvojila srpska atletičarka Olivera Jevtić koja je dobila nagradu od 5.000 evra pošto je 42 km i 195 metara pretrčala za dva sata, 35 minuta i 46 sekundi. Takođe Olivera je dobila i premiju od 2.500 evra „Delta generali osiguranja” za najbolji domaći rezultat u istoriji beogradskog maratona i 140.000 dinara za titulu prvaka Srbije. Drugo mesto je zauzela Ruskinja Oksana Kuzminčeva, koja je pretrčala stazu za dva sata, 37 minuta i 41 sekundu, dok je treća bila Ruskinja Jelena Koževnikova, sa vremenom dva sata, 38 minuta i 14 sekundi.

Nagrada za pobedu u polumaratonskoj trci je iznosila 1.000 evra. Prvo mesto na muškom polumaratonu osvojio je srpski atletičar iz Republike Srpske Đuro Kodžo koji je stazu istrčao za jedan sat, šest minuta i 37 sekundi. Drugo mesto osvojio je srpski atletičar Dragan Pandurević sa vremenom od jedan sat, 14 minuta i 53 sekundi, dok je treće mesto zauzeo srpski atletičar Siniša Marčetić iz Republika Srpska, koji je stazu pretrčao za jedan sat, 15 minuta i 26 sekundi.

U ženskom polumaratonu učestvovalo je 90 takmičarki iz Srbije i 24 iz inostranstva. Prvo mesto je osvojila kenijska atletičarka Oala Kimajo koja je stazu istrčala za jedan sat, 15 minuta i 26 sekundi. Drugo mesto osvojila je pobednica iz 2006. godine, srpska atletičarka Ana Subotić sa vremenom od jedan sat, 16 minuta i 5 sekundi, dok je treće mesto osvojila Slovenka Matejka Šuštaršič, koja je na cilj stigla za jedan sat, 23 minuta i 58 sekundi.

U Trci zadovoljstva učestvovalo je oko 25.000 ljudi.

Startni znak za početak trke dali su Majk Pauel, Bob Bimon i zamenica gradonačelnika Beograda Radmila Hrustanović.

Beogradski maraton 2008.

Beogradski maraton je 2008. godine održan 19. aprila. Glavni sponzor maratona je bila banka Inteza i maraton je održan pod nazivom „Banka Inteza maraton“. Ovo je bio 21. po redu Beogradski maraton. Ove godine oboreni su rekordi staze u muškom i ženskom polumaratonu. Pobednici u muškoj i ženskoj konkurenciji su dobili po 5.000 evra. Promotor maratona bio je svetski rekorder na 800 metara i trostruki svetski prvak Vilson Kipketer. Na 21. Beogradski maraton je donet maratonski plamen. Ovo je prvi put u Evropi da se maratonski plamen pojavio van granica Grčke, a drugi put u Svetu (pre Beograda pojavio se samo u kineskom gradu Ksijamenu, 4. januara)

Pobednik u muškoj maratonskoj trci je bio Vilijam Kvambaji Kipčumba koji je istrčao stazu za dva sata, 14 minuta i tri sekunde. Drugi je bio Džonaton Kipsanija sa vremenom od 2 sata, 16 minuta i 14 sekundi, a treći Viktor Mangušo Robert sa vremenom 2 sata 16 minuta 47 sekundi. Sva trojica su iz Kenije.

U ženskoj maratonskoj trci pobedila je Natalija Čatkina iz Belorusije koja je stazu pretrčala za 2 sata 46 minuta i 24 sekunde. Drugo mesto je osvojila Dželimo Mersi Tu, sa vremenom od dva sata 57 minuta i 24 sekunde, dok je treća bila Džejn Džesang Kosgei sa vremenom od dva sata, 57 minuta i 46 sekundi. Drugoplasirana i trećeplasirana takmičarka su iz Kenije.

U muškoj polumaratonskoj trci pobedio je Vili Kariku Mvangi iz Kenije. On je stazu istrčao za jedan sat, dva minuta i 51 sekundu i time je oborio rekord staze. Drugo i treće mesto su takođe osvojili Kenijci. Drugi je bio Mutinola Moris Mustioki sa vremenom 1:04,17, dok je treći bio, David Moilu sa vremenom 1:05,37, Peti je bio Đuro Kodžo iz Republike Srpske sa vremenom 1:07,23, Šesto mesto je osvojio Predrag Mladenović iz Srbije pretrčavši stazu sa vremenom 1:08,14 i tako postavio rekord Beogradskog polumaratona za atletičare iz Srbije.

U ženskom polumaratonu pobedila Olivera Jevtić iz Srbije koja je stazu pretrčala za jedan sat, 11 minuta i 41 sekundu. Ovim rezultatom oborila je prethodni rekord staze. Drugo mesto je osvojila Lucija Kimani iz Bosne i Hercegovine sa vremenom 1 sat, 14 minuta i 38 sekundi, dok je treća mesto osvojila Danijela Barać iz Srbije sa vremenom od 1 sat, 34 minuta i 5 sekundi.

Beogradski maraton 2009.

Kenijac Viktor Kiplagat Kigen je slavio na Beogradskom maratonu 2009. On je maraton istrčao za dva sata, 13 minuta i 28 sekundi. Drugo mesto zauzeo je njegov zemljak Sisvester Čebi Kipjego u vremenu 2:14,25, a treće takođe Kenijac Džulijus Korir Kiplgejt rezultatom 2:14,28. U ženskoj konkurenciji Ana Džemkeboj Kosgei je istrčala maraton za dva sata, 34 minuta i 51 sekundu. Drugo mesto zauzela je Litvanka Raza Drazdauskaite u vremenu 2:34,59 h, dok je treća kroz cilj prošla atletičarka iz Španije Marija Ruis posle 2:49,32 časa.

Beogradski maraton 2010.

Pobednik maratona 2010. Kenijac Džonston Kibet Majo.

Beogradski maraton je 2010. godine održan 18. aprila. Kenijski atletičar Džonston Kibet Majo je bio pobednik u muškoj konkurenciji. On je maratonsku stazu istrčao za dva sata, 16 minuta i 23 sekundi. Kenijski atletičari su potvrdili svoju dominaciju osvojivši pet prvih mesta. Drugo mesto osvojio je Feni Kipkorir Kibet sa 2:18,15, dok je treći kroz cilj poršao Pol Lomon Lopio sa 2:18,19. Četvrto mesto osvojio je Semi Kibet Rodih sa 2:19,29, a peto Viktor Kiprono Kimeli sa 2:20.25.

I u ženskoj konkurenciji opet trijumf Kenije. Atletičarka iz Kenije Helen Vanjiku Mugo trijumfovala je u vremenu od dva sata, 41 minuta i 19 sekundi. Drugo mesto osvojila je Beloruskinja Volha Reckaja sa 2:53,57, a treća je bila Neža Mravlje iz Slovenije sa 2:59,30.

Belorus Stepan Rahovcov pobedio je u polumaratonu u muškoj konkurenciji sa vremenom 1:05:24. Drugi je bio Kenijac Mengis Nikson Kiphofgej sa 1:07:50, a trećeplasirani je Srbin Miroslav Komarčević sa vremenom 1:10:24.

U ženskom polumaratonu na 23. Beogradskom maratonu, pobedila je Olivera Jevtić iz Srbije koja je stazu pretrčala za jedan sat, 13 minuta i 13 sekundi. Ovo je Oliveri bila sedma pobeda od ukupno osam učešća na maratonu.

Ove godine, posle duže pauze, vraćene su medalje za polumaratonce, a po prvi put su bili organizovani i pejsmejkeri (markeri ili zečevi) za rekreativne trkače. Još jedna novina na 23. Beogradskom maratonu bile su i okrepne stanice sa voćem i šećerom, za razliku od prošlih godina kada su trkači i trkačice mogli da se okrepe isključivo vodom.

Beogradski maraton 2020.

Maraton je odložen zbog pandemije kovida 19 pa je na jesen održan "virtuelni maraton".

Pobednici

Datum	Ime trkača	Država	Pobedničko vreme
23. april 2023.	Lahgar Čakib	Španija	2:14:28
15. maj 2022.	Mulgta Birhanu Fejisa	Etiopija	2:12:57
6. jun 2021.	Silviju Stoika	Rumunija	2:34:43
2020.	odloženo zbog pandemije
14. april 2019.	Isak Kiprop	Kenija	2:16:54
21. april 2018.	Kristijan Stošić	Srbija	2:45:23
22. april 2017.	Stiven Kipngetič Katam	Kenija	2:21:12
3. maj 2016.	Rop Abel Kibet	Kenija	2:23:58
18. april 2015.	Silac Kipngetih Sang	Kenija	2:14:41
27. april 2014.	Kipkorir Talam Benard	Kenija	2:14:35
21. april 2013.	Edvin Kiplagat Kitum	Kenija	2:19:34
22. april 2012.	Džejms Kiptum Barmasai	Kenija	2:16:01
10. maj 2011.	Reda Gebreselasije Cegaje	Etiopija	2:14:41
18. april 2010.	Džonston Kibet Majo	Kenija	2:16:23
18. april 2009.	Viktor Kiplagat Kigen	Kenija	2:13:28
19. april 2008.	Vilijam Kvambaji Kipčumba	Kenija	2:14:03
21. april 2007.	Džon Maluni	Kenija	2:11:53
22. april 2006.	Jafet Kosgei	Kenija	2:10:54
23. april 2005.	Medeksa Derba Badade	Etiopija	2:12:10
24. april 2004.	Kristofer Izegve	Tanzanija	2:12:53
18. oktobar 2003.	Benson Ogato	Kenija	2:14:48
20. april 2002.	Džefri Kinjua	Kenija	2:18:48
21. april 2001.	Mluleki Nobanda	Južna Afrika	2:15:11
22. april 2000.	Tabiso Mogali	Lesoto	2:15:08
17. april 1999	Trka otkazana zbog NATO bombardovanja
25. april 1998.	Reuben Čebutič	Kenija	2:12:51
19. april 1997.	Josefat Ndeti	Kenija	2:13:38
20. april 1996.	Ahmed Salah	Džibuti	2:14:15
22. april 1995.	Vladimir Kotov	Belorusija	2:14:00
23. april 1994.	Vladimir Bukanov	Ukrajina	2:12:28
24. april 1993.	Jakob Ngunzu	Kenija	2:16:09
25. april 1992.	Nikolas Njengerai	Zimbabve	2:16:07
4. maj 1991.	Agapijus Masong	Tanzanija	2:16:23
5. maj 1990.	Jozef Nzau	Kenija	2:19:32

Pobednice

Godina	Ime trkačice	Država	Pobedničko vreme
23. april 2023.	Gameda Fejne Gudeto	Etiopija	2:30:30
15. maj 2022.	Tsedal Čekole	Etiopija	2:34:00
6. jun 2021.	Nevena Jovanović	Srbija	3:12:27
2020.	odloženo zbog pandemije
14. april 2019.	Džudit Đeptum	Kenija	2:45:04
21. april 2018.	Nora Trklja	Srbija	3:08:45
22. april 2017.	Olivera Jevtić	Srbija	2:37:59
24. april 2010.	Helen Vanjiku Mugo	Kenija	2:41:19
24. april 2009.	Ana Džemkeboj Kosgei	Kenija	2:34:51
19. april 2008.	Natalija Čatkina	Belorusija	2:46:24
21. april 2007.	Olivera Jevtić	Srbija	2:37:41
22. april 2006.	Galina Karnacevič	Belorusija	2:34:35
23. april 2005.	Inga Abitova	Rusija	2:38:20
24. april 2004.	Rouz Njangača	Kenija	2:35:55
18. oktobar 2003.	Žana Malkova	Rusija	2:40:24
20. april 2002.	Rodika Čirita	Rumunija	2:40:55
21. april 2001.	Kristina Pomaku	Rumunija	2:29:44
22. april 2000.	Kristina Pomaku	Rumunija	2:36:54
17. april 1999.	Trka otkazana zbog NATO agresije	–	–
25. april 1998.	Irina Bogačeva	Kirgistan	2:32:07
19. april 1997.	Irina Bogačeva	Kirgistan	2:34:57
20. april 1996.	Izabela Zatorska	Poljska	2:36:51
22. april 1995.	Izabela Zatorska	Poljska	2:40:27
23. april 1994.	Kristina Pomaku	Rumunija	2:33:08
24. april 1993.	Suzana Ćirić	SR Jugoslavija	2:40:27
25. april 1992.	Garifa Blaizanova	Kazahstan	2:45:12
4. maj 1991.	Karla Malisova	Češka	2:47:10
5. maj 1990.	Suzana Ćirić	Jugoslavija	2:45:09

Rekorderi staze

Muški maraton

Godina	Ime trkača	Država	Pobedničko vreme
1990.	Jozef Nzau	Kenija	2:19:32
1991.	Agapijus Masong	Tanzanija	2:16:20
1992.	Nikolas Njengerai	Zimbabve	2:16:07
1994.	Vladimir Bukanov	Ukrajina	2:12:27
2005.	Medeksa Derba Badade	Etiopija	2:12:10
2006.	Jafet Kosgei	Kenija	2:10:54

Ženski maraton

Godina	Ime trkačice	Država	Pobedničko vreme
1990.	Suzana Ćirić	Jugoslavija	2:45:09
1993.	Suzana Ćirić	SR Jugoslavija	2:40:27
1994.	Kristina Pomaku	Rumunija	2:33:08
1998.	Irina Bogačeva	Kirgistan	2:32:07
2001.	Kristina Pomaku	Rumunija	2:29:44

Muški polumaraton

Godina	Ime trkača	Država	Pobedničko vreme
2000.	Dragoslav Prpa	SR Jugoslavija	1:08:47
2001.	Jaroslav Mušinski	Moldavija	1:07:01
2002.	Jaroslav Mušinski	Moldavija	1:06:05
2005.	Sami Karanja	Kenija	1:03:28
2008.	Vili Kariku Mvangi	Kenija	1:02:51

Ženski polumaraton

Godina	Ime trkačice	Država	Pobedničko vreme
2000.	Olivera Jevtić	SR Jugoslavija	1:12:36
2008.	Olivera Jevtić	Srbija	1:11:41

Vidi još

• Berlinski maraton
• Bostonski maraton
• Grenmas maraton (Dalut (engl. Duluth), Minesota, nazvan po Grenmas restoranu, najvećem sponzoru)
• Eurasija maraton
• Kelnski maraton
• Londondki maraton
• Maraton du Medok (franc. Marathon du Médoc) (Francuska)
• Maraton marinaca
• Midnajt San maraton
• Njujorški maraton
• San Francisko Kronikl maraton
• Stokholmski maraton
• Tvin Sitis maraton
• Tokijski maraton
• Honolulu maraton
• Čikaški maraton

Spoljašnje veze

• www.bgdmarathon.org - Zvanična prezentacija Beogradskog maratona Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. april 2016) (jezik: srpski)
• Uprkos kiši oboren rekord po broju trkača („Politika“, 18. april 2015)