Berijev A-50

Berijev A-50
	Avion Berijev A-50
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje	1980.
Uveden u upotrebu	1984.
Povučen iz upotrebe	aktivan
Status	aktivan
Prvi korisnik	Sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka	40
Dužina	49,59
Razmah krila	50,50
Visina	14,76
Površina krila	300,00
Prazan	75.000
Normalna poletna	170.000
Turbo-mlazni motor	4 h Solovjev D-30KP/PS-90A-76
Potisak TMM	4 h 117,68 kN
Maks. brzina na Hopt	900 km/h
Dolet	6.400 km
Plafon leta	12.000 m

Beriev A-50 (NATO šifra "Mainstay") je sovjetski, ili ruski avion za rano upozoravanje AVAKS (AWACS) zasnovan na trupu teškog transportnog aviona Iljušin Il-76. Razvijen je kao zamena za avione Tupoljev Tu-126 „Moss“ i prvi put je poleteo 1978. U službu je uveden 1984.

Projektovanje i razvoj

Crtež aviona Berijev A-50 u tri projekcije

Avion Berijev A-50 na paradi 2020.

Avion Berijev A-50 indijskog vazduhoplovstva

Avion Berijev A-50U na aerodromu

Avion Berijev A-50 u pretnji lovaca

Konstruktorski biro (OKB Berijev) na čelu sa A.K. Konstantinovim (u fabrici Berijev ) je 1973. godine dobio zadatak da projektuje avion A-50 koji je trebao da zameni zastareli Tupoljev Tu-126.

Iako je projekt aviona bio zasnovan na modifikaciji aviona Il-76 koji se u to vreme uveliko testirao, bilo je potrebno izvršiti veliki broj prilagođavanja kako bi se ovaj avion priveo novoj specifičnoj nameni. Za to je bilo potrebno 5 godina projektantskog i prototipskog rada uz koordinaciju sa ostalim isporučiocima ostale opreme. Prvi prototip A-50 poleteo je 19. decembra 1978. godine a let je obavljen bez radarskog sistema. Državna ispitivanja radarski opremljenog A-50 počela su 16. avgusta 1979. Serijska proizvodnja aviona počela je u decembru 1984. i trajala je do 1992. Probne operacije A-50 su započete 1985. i nastavljene su naredne četiri godine. Avioni su zvanično ušli u upotrebu 1989. godine^[1]^[2].

Tehnički opis

Tehnički opis je napravljen na osnovu izvora^[1]^[3]^[4]

Trup je potpuno metalne konstrukcije, visokokrilac nosivosti od 50 do 60 tona. Na repnom delu se nalaze vrata sa rampom a prtljažni prostor je širine 3,45 a visine 3,4 m, dok je dužina prtljažnog prostora 24,5 m. U ovaj prostor je smeštena kompletna elektronska oprema i posada koja broji 15 osoba. Prostor za odmor posade, toalet i kuhinja su takođe uključeni u trup s obzirom da posada može na letu da provede i više sati. Iznad trupa se nalazi kupola osmatračkog radara Liana sa svojom rotirajućom antenom prečnika 9 metara^[5]. Domet detekcije je 650 kilometara za vazdušne ciljeve, 300 kilometara za kopnene ciljeve i 400 km za objekte na moru^[6]. Trup ima uređaj za napajanje gorivom u letu

Pogonska grupa se sastoji od četiri mlazna motora Solovjev D-30KP/PS-90A-76 potiska 118/146 kN koji su postavljeni na gondolama ispod krila. Motori su opremljeni uređajima za kontra potisak (reverzibilni zalistak-kašika) koji se koriste pri kočenju aviona na pisti.

Krilo se sastoji od središnjeg dela i dva konzolna dela krila, dva polu-krila. Po obliku krilo je strelasto, trapezastog oblika sa dve ramenjače, popuno metalne izrade i osnovne (noseće) konstrukcije i obloge. Ispod krila se nalaze gondole za smeštaj motora. Krila su opremljena zakrilacima koji se nalaze duž celog raspona krila, spojlerima i eleronima.

Repne površine: sastoje se od horizontalnog i vertikalnog stabilizatora. Rep aviona je u obliku slova T. Horizontalna repna površina je podesiva u letu i sastoji se od stabilizatora i kormila dubine. Vertikalni rep se sastoji od vertikalnog stabilizatora i kormila pravca. Na kormilu pravca je ugrađen trimer-servo kompenzator.

Stajni trap Avion ima stajni trap sistema tricikl, prednja nosna noga ima četiri točka sa gumama niskog pritiska a zadnje noge koje predstavljaju i osnovne, se nalaze ispod trupa aviona i svaka ima po 8 točkova sa niskopritisnim gumama. Avion ima ukupno 20 točkova koji mu omogućavaju bezbedno sletanje i na loše pripremljenim pistama.

Radarski sistem Radar "Vega-M" je projektovao MNIIP, Moskva, a proizveo NPO Vega. „Vega-M” može istovremeno da prati do 150 ciljeva u radijusu od 230 kilometara.

Verzije

A-50 - Prva serijska varijanta.
A-50I - Zajednička rusko-izraelska modifikacija A-50, namenjena Vazduhoplovstvu NR Kine. Da bi se to postiglo, jedan od serijskih A-50 je pretvoren u TANTK, uz naknadnu rekonstrukciju RTK-a u Izraelu. Iz raznih razloga projekat nije realizovan, a letelica bez RTK je predata Kini, gde je samostalno završena. Dobio oznaku KJ-2000.
A-50EI - Izvozna verzija AK AVACS za indijsko vazduhoplovstvo. Izgrađen je opremanjem aviona Il-76TD, na koji su ugrađeni motori PS-90A-76 i RTK sa multifunkcionalnim pulsno-doplerovim radarom EL/V-2090 izraelske kompanije Elta.
A-50U - najnovija varijanta aviona A-50. Instaliran je novi radio-tehnički kompleks sa poboljšanim parametrima.

Operativno korišćenje

Glavni (AWACS) radarski sistem A-50U vazdušni radarski sistem upozorenja i navođenja je Šmel-M koji proizvodi Vega.

Sadrži:

radarski sistem
sistem za selekciju podataka
ispitivač-odgovarač i sistem za prenos signala
digitalni računarski sistem
oprema za identifikaciju prijatelja ili neprijatelja (IFF).
komandna radio veza za vođenje lovaca
sistem za zaštitu komunikacija
radio komunikaciona oprema
telemetrijska / kodna oprema
oprema za registraciju.

Radarski i sistemi za navođenje imaju kapacitet da prate 50 do 60 ciljeva istovremeno i da istovremeno vode deset do 12 borbenih aviona^[7]

Avion Berijev A-50 se koristi u 5 zemalja ovo su stalni korisnici. Privremeno su ovi avioni stacionirani u Siriji i Belorusiji.

Zemlje koje su koristile avion

SSSR
Rusija
Kina
Indija
Iran
Irak

Vidi još

Reference

Литература

Yefim Gordon, Dmitriy Kommisarov: Flight Craft 6: Il'yushin/Beriyev A-50. Pen & Sword Books Ltd, 2015. ISBN 978-1-4738-2391-4.
Yefim Gordon, Dmitriy Komissarov, Sergey Komissarov: OBB Ilyushin: A History of the Design Bureau and Its Aircraft. ISBN 978-1-8578-0187-3.

Spoljašnje veze

[airwar-1] ttp://www.airwar.ru/enc/spy/a50.html

[2] ttps://www.militaryfactory.com/aircraft/detail.php?aircraft_id=1797

[3] ttp://www.military-today.com/aircraft/a50.htm

[4] ttps://thaimilitaryandasianregion.wordpress.com/2015/12/24/beriev-a-50-airborne-early-warning-and-control-aircraft-aewc-russia/

[5] ttps://www.globalsecurity.org/military/world/russia/a-50.htm

[6] ttps://web.archive.org/web/20170312032911/http://www.airrecognition.com/index.php/archive-world-worldwide-news-air-force-aviation-aerospace-air-military-defence-industry/global-defense-security-news/global-news-2017/march/3337-russian-air-force-takes-delivery-of-fourth-upgraded-a-50u-aew-c-aircraft.html

[7] ttps://www.airforce-technology.com/projects/a50/

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]