Бескрајна прича (film)

Beskrajna priča
Beskrajna priča
	Filmski poster
Izvorni naslov	Die unendliche Geschichte
Žanr	fantazija; dečji; porodični
Režija	Volfgang Petersen
Scenario	Volfgang Petersen; Herman Vajgel
Producent	Bernd Ajhinger; Diter Gajsler
Temelji se na	Beskrajna priča; (Mihael Ende)
Glavne uloge	Noa Hatavej; Baret Oliver; Tami Stronah; Patriša Hejz; Sidni Bromli; Džerald Makrejni; Mozes Gan
Muzika	Klaus Doldinger; Đorđo Moroder
Direktor; fotografije	Jost Vakano
Montaža	Džejn Zajc
Producentska; kuća	Neue Constantin Film; Bavaria Film; Producers Sales Organization
Distributer	Warner Bros.
Godina	1984.
Trajanje	94 minuta
Zemlja	Zapadna Nemačka; SAD
Jezik	engleski
Budžet	60 miliona maraka
Zarada	100 miliona dolara
Sledeći	Beskrajna priča 2: Sledeće poglavlje
	IMDb veza

Beskrajna priča (nem. Die unendliche Geschichte) je fantastični film iz 1984. godine, režisera i ko-scenariste Volfganga Petersena (kome je ovo bio prvi film na engleskom jeziku), zasnovan na istoimenom romanu koji je napisao Mihael Ende. Producirali su ga Bernd Ajhinger i Diter Gajsler, a glavne uloge tumače Noa Hatavej, Baret Oliver, Tami Stronah, Patriša Hejz, Sidni Bromli, Džerald Makrejni i Mozes Gan, dok Alan Openhajmer pozajmljuje glas pojedinim likovima. Film prati dečaka koji pronalazi magičnu knjigu koja govori o mladom ratniku koji dobija zadatak da spreči Ništavilo, mračnu silu, da proguta čudesni svet Fantazije.

U vreme objavljivanja, ovo je bio najskuplji film proizveden izvan Sjedinjenih Država ili Sovjetskog Saveza. Prvi je film u istoimenom serijalu^[3] i adaptira samo prvu polovinu knjige, a samim tim ne prenosi naslovnu poruku onako kako je prikazana u romanu. Druga polovina knjige je kasnije iskorišćena kao gruba osnova za drugi film, Beskrajna priča 2: Sledeće poglavlje (1990). Treći film, Beskrajna priča 3 (1994), ima originalnu radnju koja nije zasnovana na knjizi.

Radnja

Desetogodišnji Bastijan Buks je stidljivi dečak koji živi sa ocem udovcem. Jednog dana na putu do škole, Bastijana napadaju nasilnici, te se on sakriva u jednoj knjižari, nervirajući knjižara, gospodina Koreandera. Bastijanovo interesovanje za knjige navodi ga da pita za onu koju Koreander čita, ali mu ovaj savetuje da je ne čita, govoreći da to nije „bezbedna” priča kao obične knjige. Sa svojom radoznalošću, Bastijan potajno uzima knjigu pod nazivom Beskrajna priča, ostavljajući poruku u kojoj obećava da će je vratiti, i skriva se na tavanu škole da bi je pročitao.

Knjiga opisuje fantastični svet Fantazije koji polako proždire zlonamerna sila poznata kao „Ništavilo”. Dečja Carica, koja vlada Fantazijom, se razbolela, a mladi ratnik Atrej dobija zadatak da pronađe lek, verujući da, kada carica ozdravi, Ništavilo više neće predstavljati pretnju. Atrej dobija medaljon poznat kao Aurin koji će ga voditi i štiti u potrazi. Kako Atrej kreće, Ništavilo priziva opako i veoma inteligentno stvorenje nalik vuku po imenu Gmork i šalje ga da ubije Atreja.

Atrejeva potraga ga upućuje na džinovskog savetnika nalik na kornjaču, Drevnu Morlu, u Močvarama tuge. Iako Aurin štiti Atreja, njegov voljeni konj Artaks je izgubljen u močvari, i on nastavlja sam. Morla ne želi da pomogne Atreju zbog alergija i apatije, već ga upućuje u Južno Proročište, deset hiljada milja udaljeno pre nego što se vrati u večni san. Gmork se približava dok Atrej podleže iscrpljenosti pokušavajući da pobegne iz močvara, ali ga za dlaku spasava zmaj sreće Falkor. Falkor ga vodi u dom dva gnoma koji žive blizu kapija Južnog Proročišta. Atrej prelazi prvu kapiju, ali je zbunjen kada druga kapija — ogledalo koje pokazuje gledaočevo pravo lice — otkriva dečaka kojeg Bastijan prepoznaje kao sebe. Atrej na kraju upoznaje Južno Proročište, koje mu kaže da je jedini način da spase caricu da pronađe ljudsko dete koje živi izvan granica Fantazije, koje će joj dati novo ime. Atrej i Falkor beže, pošto Ništavilo proždire Južno Proročište.

U vazduhu, Ništavilo obara Atreja sa Falkorovih leđa u More mogućnosti, pri čemu on gubi Aurin. Budi se na obali nekih napuštenih ruševina, gde pronalazi nekoliko murala koji prikazuju njegovu avanturu, uključujući i Gmorka. Gmork se zatim otkriva i objašnjava da Fantazija predstavlja maštu čovečanstva i stoga je bezgranična, dok je Ništavilo manifestacija gubitka nade i snova. Atrej se bori sa Gmorkom i ubija ga, dok Ništavilo počinje da guta ruševine.

Falkor uspeva da povrati Aurin i spasi Atreja. Njih dvojica se nalaze u praznini sa samo malim fragmentima Fantazije koji su ostali, plašeći se da su propali, sve dok među fragmentima ne uoče caričinu kulu od slonovače. Unutra, Atrej se izvinjava što je izneverio caricu, ali ga ona uverava da je uspeo da joj dovede ljudsko dete koje je pratilo njegovu potragu – Bastijana. Ona dalje objašnjava da, baš kao što Bastijan prati Atrejevu priču, „drugi” prate Bastijanovu, čineći ovo delom Beskrajne priče. Dok Ništavilo počinje da proždire kulu, carica objašnjava da Bastijan mora uzviknuti njeno novo ime da bi spasio Fantaziju. Ne verujući da je uključen u priču, on poriče da se sve ovo zaista dešava. Popušta nakon što ga ona direktno preklinje da kaže njeno novo ime, trčeći do prozora na tavanu da vikne „Mesečevo Dete”.

Bastijan se budi sa caricom, koja mu daje zrnce peska – jedini ostatak Fantazije. Carica kaže Bastijanu da ima moć da svojom maštom obnovi Fantaziju. Bastijan ponovo stvara Fantaziju i leti na Falkorovim leđima da vidi kako su zemlja i njeni stanovnici obnovljeni, uključujući Atreja i Artaksa. Kada Falkor pita šta će mu biti sledeća želja, Bastijan dovodi Falkora u stvarni svet da pojuri školske nasilnike. Film pripoveda da je Bastijan imao još mnogo želja i avantura, „Ali da to je druga priča”.

Uloge

Glumac	Uloga
Baret Oliver	Bastijan Baltazar Buks
Noa Hatavej	Atrej
Tami Stronah	Dečja Carica
Patriša Hejz	Urgl
Sidni Bromli	Engivuk
Džerald Makrejni	Barni Buks
Mozes Gan	Kairon
Alan Openhajmer	Falkor Gmork Grizač Kamena narator
Tomas Hil	Karl Konrad Koreander
Dip Roj	Tini Vini
Robert Iston	Morla

Reference

^ ^a ^b Haase, Christine (2007). When Heimat Meets Hollywood: German Filmmakers and America, 1985-2005. Studies in German Literature Linguistics and Culture. 14. Camden House Publishing. str. 80. ISBN 9781571132796. „DM 60 million, about $27 million at the time”
^ Bentley, Logan (27. 8. 1984). „An Irate Michael Ende Blasts the 'Disgusting' Film Made from His Best-Seller, The Neverending Story”. People. „it cost a whopping $25 million to make—the most expensive German production in history” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
^ „The Neverending Story Review”. Variety. 31. 12. 1983. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

Beskrajna priča na sajtu IMDb (jezik: engleski)

[Haase-1] Haase, Christine (2007). When Heimat Meets Hollywood: German Filmmakers and America, 1985-2005. Studies in German Literature Linguistics and Culture. 14. Camden House Publishing. str. 80. ISBN 9781571132796. „DM 60 million, about $27 million at the time”

[People-2] Bentley, Logan (27. 8. 1984). „An Irate Michael Ende Blasts the 'Disgusting' Film Made from His Best-Seller, The Neverending Story”. People. „it cost a whopping $25 million to make—the most expensive German production in history” CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[Variety-3] „The Neverending Story Review”. Variety. 31. 12. 1983. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

[1]

[2]

[3]