Bedža
Bedža je narod naseljen u severoistočnoj Africi između Nila i Crvenog mora, u Sudanu, Egiptu i Eritreji. Za Bedže se kaže da su potomci Noinog unuka Kuša, sina Hamovog, i klasifikuju se u Kušite. U ovom kraju naseljeni su već 4.000 godina. Za sve to vreme mešali su se sa arapskim plemenima, prihvatajući islamsku veru. Prema procenama etnologa govornika bedžskog jezika ima oko 3.364.000.[1] Deo Bedža govori pretežno ili isključivo arapskim jezikom, dok u Eritreji i jugoistočnom Sudanu mnoge Bedže iz plemena Beni-Amer govore tigre jezikom.
Način života uredi
Bedže kao nomadski stočarski narod stalno su sa svojim stadima goveda i kamila u potrazi za boljim pašnjacima. Klima područja u kojima žive je suptropska i pod jakim uticajem suvog vazduha i vrućine iz Sahare i Arapske pustinje. Kiše ima najviše na jugu Eritreje, oko 100 mm godišnje. Bedže kao nomadi žive u šatorima, podižu ih i izrađuju žene. Crne su ili sive boje, tkani od kozje dlake. Mleko kamile i govedina, te nešto zeleniša, glavna im je hrana. Tradicionalna odeća je bila od životinjskih koža, danas je manufakturnog porekla.
Bedže su podeljeni po klanovima, imenuju se po precima, nasleđe je po muškoj liniji. Svaki klan ima svoje pašnjake i pojilišta. Klan zna brojati između jedne i 12 porodica.
Bedže su gostoljubivi ljudi, što iskazuju prema drugim klanovima, ali ne i nužno prema strancima. Poligamija je prisutna, međutim dostupna je samo najbogatijim članovima.
Jezik uredi
Bedžski jezik pripada kušitskoj grani afroazijske (semitsko-hamitske) porodice jezika i jedini je jezik koji pripada severno kušitskoj podgrupi. Bedžski jezik odlikuje jedan broj jezičkih inovacija po kojim je jedinstven, slično ostalim podgrupama kušitskih jezika.[2] Zbog čega prema Hecronu bedžski jezik možda predstavlja posebnu granu afroazijske porodice jezika.[3] Međutim ovaj stav većina lingvista odbacuje, a odlike koje su specifične za bedžski jezik po kojim se on razlikuje od ostalih kušitskih jezika oni predstavljaju kao normalne varijacije koje postoje između različitih podgrupa.[2]
Većina Bedža govori bedžskim jezikom, ali neka plemena i potplemena govore drugim jezicima. Na primer Beni-Amer Tigre govore tigre jezikom, dok većina Halenga govori mešavinom bedžskog i arapskog.[4]
Plemena uredi
- Ababda
- Amarar
- Bišarin
- Beni-Amer
- Beni-Amer Bedža (ili Pravi Beni-Amer ili Nabtab)
- Beni-Amer Tigre (semitizirani)
- Hadendoa
- Hedareb
- Babail Ukhra (sva ostala manja plemena, Halenga, Hamran i druga)
Bedže u Eritreji uredi
Bedže u Eritreji sastoje se od dva plemena: Ababda i Beni Amer, rašireni su na nekih 50 hiljada kilometara kvadratnih u najsevernijim krajevima zemlje. Tokom sukoba Etiopije i Eritreje mnogi su migrirali u Sudan.
Reference uredi
- ^ „Bedawiyet”. Ethnologue. Pristupljeno 24. 3. 2019.
- ^ a b Zaborski, Andrzej (1988). Fucus - "Remarks on the Verb in Beja". John Benjamins Publishing. str. 491. ISBN 978-90-272-3552-7. Pristupljeno 30. 9. 2017.
- ^ Frawley (ed.), William (2003). International Encyclopedia of Linguistics: AAVE-Esperanto. Vol. 1. Oxford University Press. str. 405. ISBN 978-0-19-513977-8. Pristupljeno 30. 9. 2017.
- ^ Martine Vanhove, The Beja Language Today in Sudan: The State of the Art in Linguistics 2006.
Literatura uredi
- Frawley (ed.), William (2003). International Encyclopedia of Linguistics: AAVE-Esperanto. Vol. 1. Oxford University Press. str. 405. ISBN 978-0-19-513977-8. Pristupljeno 30. 9. 2017.
- Zaborski, Andrzej (1988). Fucus - "Remarks on the Verb in Beja". John Benjamins Publishing. str. 491. ISBN 978-90-272-3552-7. Pristupljeno 30. 9. 2017.
