Bitka kod Karpenisija
Bitka kod Karpenisija (grč. Μάχη του Καρπενησίου) odigrala se u noći 8. avgusta 1823. nedaleko od gradića Karpenisija, (u Evritaniji, centralna Grčka), između malobrojne grčke ustaničke vojske i osmanskih trupa. Tada je grčki komandant, Markos Bocaris, sa svojih 450 suliota (pripadnici grčke zajednice iz oblasti Suli u Epiru, poznati po svojoj vojnoj veštini), napao turski vojni logor u kome se nalazilo 10.000 Albanaca u osmanskoj službi, pod komandom skadarskog Mustafa-paše Bušatlije.
| Bitka kod Karpenisija | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Deo Grčkog rata za nezavisnost | |||||||
 Slika Filipa Marsiljija, Smrt Markosa Bocarisa | |||||||
| |||||||
| Sukobljene strane | |||||||
 Prva grčka republika |
 Osmansko carstvo | ||||||
| Komandanti i vođe | |||||||
| Markos Bocaris † | Mustafa-paša Bušatlija | ||||||
| Jačina | |||||||
| 450 Grka | 10.000 Albanaca | ||||||
| Žrtve i gubici | |||||||
| 36 poginulih | 1.000 do 1.500 poginulih | ||||||
Pozadina uredi
Nakon što su Grci odbili prvi turski napad na Misolongi krajem 1822. godine, sultan je naredio skadarskom Mustafa-paši Bušatliji da pokrene novu vojsku ka ovom gradu. Markos Bocaris je bio jedan od komandanata odbrane Misolongija, ali samo njemu je privremena grčka vlada dodelila čin generala. To je izazvalo nezadovoljstvo ostalih komandanata centralne Grčke. Da zvanje generala ne bi unelo razdor u redove ustanika, Bocaris je popričao sa svojim saborcima, poljubio, a onda javno pocepao generalski ukaz.[1] 33-godišnji Bocaris stekao je do tada značajno borbeno iskustvo u planinama Sulija, služio u francuskoj vojsci na Lefkadi i u Italiji, borio se na strani odmetnutog Ali-paše Janjinskog protiv sultana, govorio pored grčkog, i albanski i italijanski jezik, i stekao poštovanje kako Grka (pobratimio se sa Teodorosom Kolokotronisem), tako i muslimana.
Mustafa-paša stiže u Trikalu sredinom jula. Odatle se uputio ka planinskoj oblasti Agrafa, gde se nalazio Georgios Karaiskakis sa svojim borcima. Karaiskakis, koji se u to doba borio sa tuberkolozom, susreo se sa Bocarisom 30. jula u Sovolaku. Zatim je otišao na lečenje u manastir Prusos, ali je ostavio Bocarisu svoje borce. Vojska Mustafa-paše ušla je 30. jula u Karpenisi. Saznavši za to, Bocaris se premestio u Mikro Horio (Malo Selo), nedaleko od Karpenisija, a odred braće Cavelas bio je u Megalo Horiu (Veliko Selo). Pod svojom komandom Bocaris je imao 1.250 boraca, od toga 450 suliota. Kako su sulioti poznavali albanski jezik, a ni odeća im se nije mnogo razlikovala od uniformi osmanskih vojnika iz južne Albanije, Bocaris je 7. avgusta poslao tri špijuna u tursko-albanski logor i na taj način prikupio informacije o neprijatelju. Odlučio je da će napasti logor, i po mogućnosti, zarobiti ili ubiti Mustafa-pašu.
Bitka uredi
Tako je prvi pokušaj Grka da zaustave prodor Mustafa-paše ka Misolongiju doveo do bitke kod Karpenisija. Bocaris je u akciju krenuo sa 450 suliota, ostavljajući 800 boraca Zigurisu Cavelasu. Oprostio se sa Cavelasom rečima: Do viđenja u podzemnom carstvu. Albanci, uzdajući se u svoju brojnost, nisu preduzeli odgovarajuće mere za obezbeđenje položaja.[2] Bocaris je dao instrukcije svojim borcima da će ući u središte logora, sa isukanim mačevima, govoreći međusobno samo na albanskom, i pucati samo po njegovom naređenju. Kada otpočne borba, da se ne bi ubijali međusobno u mraku, trebalo je da Grci su na pitanje: Ko si ti?, da odgovore rečju - Kamen.
Nečujno su upali u logor oko ponoći, i predstavljajući se kao pobunjenici protiv albanskog komandanata, posecali su samo one koji su ih pokušali zaustaviti. Dok su Albanci shvatili šta se dešava, sulioti su se već približili pašinim šatorima. Na Bocarisovu komandu signalista je zvukom trube dao znak za bitku. Uspavani i iznenađeni Albanci su panično vikali: Ide Markos! i padali od udaraca sečiva, ne znajući odgovor na grčku lozinku. U prvom šatoru, u koji je ušao Bocaris, pronašao je svog prijatelja sa dvora Ali-paše, starca Ago-Vasiarija, i stavio ga pod stražu u želji da mu spase život. Odmah nakon toga, Bocaris je ranjen u bok, ali sakrio je ranu od svojih boraca. Albanci su postepeno počeli da organizuju otpor, zauzimajući položaje u Ampeliji, gde su imali utvrđeno uporište. Sulioti su se obratili Markosu rečima: Dosta smo ih posekli, vreme je da odemo. Međutim, on je u jeku borbe, smatrajući da je nadomak velike pobede, odlučio da zauzme i uporište. Tada je pogođen u glavu i poginuo na licu mesta.
Grčki istoričar Kokinos piše da je Bocarisa ubio crnac - sluga jednog od turskih paša.[3] Gnevni, sulioti nisu poštedeli nikoga ko im se našao na putu pri probijanju iz logora. Ubijen je i stari Ago-Vasiari.[4] Grci su se povukli tek onda kada je telo njihovog komandanta izvučeno i odneto na sigurno. Bitku je uspešno okončao Markosov brat, Kostas Bocaris. Albanci su izgubili preko 1.000 ljudi dok su Grci imali 36 poginulih i četrdesetak ranjenih.[5] Istoričar Trikupis piše da su ustanici zaplenili 690 pušaka, 1.000 pištolja, 2 zastave, dosta konja i mula..[6] Ipak, pobeda je ostala u senci Bocarisove pogibije.
Nakon bitke uredi
Grci su odlučili da Bocarisa ne sahrane na licu mesta, strahujući da će Osmanlije oskrnaviti njegove ostatke. Odlučili su da ga prenesu u Misolongi. Usput su se zaustavili u manastiru Prusos, gde se Karaiskakis lečio od tuberkoloze. Karaiskakis je celivao Bocarisovo telo uz reči: Kada bi, brate Markose, i ja imao ovakvu smrt... Na sahrani u Misolongiju ispaljene su 33 topovske granate - toliko, koliko je godina živeo. Naredni pokušaj Grka da zaustave prodor Mustafa-paše dogodiće se krajem avgusta u bici na Kaliakudi.
Reference uredi
- ^ Metaxas, Konstantinos, Historical Memoirs of the Greek Revolution, Athens 1878, pp. 84-85.
- ^ Bradford, James C. (2004). International Encyclopedia of Military History. Routledge. ISBN 9781135950330. „...an Ottoman force of 10,000 Albanian mercenaries led by Mustai Pasha was routed by Markos Botsaris, who was killed in the Battle of Karpenisi (21 August 1823).”
- ^ Κόκκινος Διονύσιος, History of the Greek Revolution, Athens 1956-60, Volume III, p. 630.
- ^ Φωτιάδης Δημήτρης, The Revolution of 21, ΜΕΛΙΣΣΑ, Athens 1971, Volume II, pp. 343-351.
- ^ Showalter, Dennis (2013). Imperial Wars 1815–1914. Amber Books. ISBN 9781782741251. „Markos Botsaris' band of 450 Greek rebels made a night attack on an Ottoman Army of 13,000 men encamped near Karpenisi. The Greeks inflicted 1000 casualties almost without loss, but retreated...”
- ^ Τρικούπης Σπυρίδων, History of the Greek Revolution , London 1853-57, Volume III, p. 64.
Literatura uredi
- Paroulakis, Peter Harold. The Greeks: Their Struggle for Independence. Hellenic International Press, (1984) ISBN 0-9590894-0-3.