Bitka kod Loustofta

Kod Loustofta (engl. Lowestoft) je 13. juna 1665. godine vođena bitka između engleske i holandske flote u Drugom anglo-holandskom pomorskom ratu 1665-1667.

Bitka kod Loustofta
Deo Drugog anglo-holandskog pomorskog rata
Vreme 13. jun 1665. Mesto Loustoft
Sukobljene strane
Nizozemska republika	Engleska

Sitaucija pred bitku

Na vest da je holandska flota isplovila iz svojih baza, 21. aprila isplovio je i Džejms, vojvoda od Jorka, na čelu flote od 109 brodova - od čega 80 linijskih, da potraži i napadne Holanđane. Pošto nisu našli protivnika na otvorenom moru, Englezi su blokirali ulaz kod ostrva Tesela gde je bio baziran veći deo holandske flote, ali ih je jaka oluja primorala da sredinom maja napuste blokadu i da se povuku u svoje baze. Smatrajući da su u oluji engleske snage pretrpele velika oštećenja, holandski admiral Jakob van Vasener sa 103 ratna broda - od čega 97 linijskih ispliovio je iz svojih baza i 12. juna pronašao englesku flotu u zalivu Sautvold, jugoistočno od Loustofta. Kada se pojavila holandska flota i vojvoda od Jorka je isplovio sa svojim brodovima sa sidrišta. Engleska flota je bila podeljena u tri eskadre, a holandska u sedam, što je holandskom komandantu, s obzirom na tadašnju nearzvijenu signalizaciju na brodovima znatno otežavalo komandovanje. Odnos artiljerije - 4869 prema 4192 - bio je na strani Holanđana.

Tog dana nije došlo do borbe, jer zbog slabog vetra nijednoj strani nije pošlo za rukom da zauzme povoljan položaj za napad iz privetrine.

Bitka

S obzirom da je tokom noći vetr ojačao i postao povoljan za Engleze, vojvoda od Jorka je u 03:30 časova 13. juna prešao u napad.

U početku su obe flote plovile u poretku kolone, i mimoilazeći se na malom odstojanju - oko 100 metara - pokušavale da do maksimuma iskoriste dejstvo svoje artiljerije. Kasnije, zbog oštećenja jedara na većem broju brodova, ni jedna strana nije bila u stanju da održava poredak, pa se bitka pretvorila u borbu u mešavini. Satima se ishod uopšte nije mogao ni naslutiti. Međutim, oko 14:00 časova dva engleska broda napala su holandski admiralski brod „Endraht“ (hol. Endracht). Pod jakom i tačnom vatrom engleskih topova „Endraht“ je pogođen u skladište baruta i municije. U samo nekoliko sekundi nestao je u oblaku dima zastavni brod holandske flote, a niko od članova posade nije preživo uključujući i admirala Jakoba van Vasenera. To je unelo potpunu zabunu u holandski borbeni poredak. S obzirom da je njegov zamenik već ranije poginuo na drugom brodu, komandu su preuzela dva admirala, što je izazvalo i dodatnu zbrku, a neuredno povlačenje se oko 19:00 časova pretvorilo u opšte bekstvo holandske flote.

Ishod i posledice bitke

Vojvoda od Jorka nije gonio Holanđane dovoljno energično, pa je propustio da ih potpuno uništi. Zbog toga je kasnije smenjen sa položaja. U ovoj bici Holanđani su izgubili 18 brodova uz oko 800 mrtvih i ranjenih - među kojima i tri admirala, a Englezi dva broda.

Nakon uspešnog pohoda u Zapadnoj Indiji i povratka u Holandiju severno oko Škotske viceadmral Mihil de Rojter je negde u visini Bergena, primio informaciju da je holandska flota pretrpela težak poraz i da je admiral van Vasener sa svojim zastavnim brodom odleteo u vazduh, i da postoji realna opasnost i za njegovu flotu da je engleska flota otseče i čak eventualno uništi.

U samoj Holandiji i u flotu i u narodu je vladalao očajanje. viceadmral Johan Evertzen, koji je nakon pogibije van Vasenera uspeo da vrati ono što je preostalo od flote u domovinu, bio je napadnut od gnevne mase i gurnut u vodu. Istraga o toku bitke je pokazala da je nakon eksplozije na admiralskom brodu „Endraht“ nastala opšta pometnja, da su mnogi brodovi pobegli i da uopšte nisu opalili ni jedno đule niti pretrpeli bilo akve gubitke. Posledice su bile nekolko smrtnih presuda zbog iskazanog kukavičluka.

Između provincija je došlo do novih trvenja po pitanju glavne komande nad flotom. U ovoj konfuznoj situaciji iznenada je stigla vest da je de Rojter sa celom svojom esakdrom stigao na Ems i doveo sa sobom čak pet zaplenjenih engleskih brodova iz Zapadne Indije. Uspeo je, ne samo da izbegne englesku blokadu, već i da pored teške saeverozapadne bure, uđe u ove za ono doba plovidbu teške vode.

Literatura

• Vojna enciklopedija, Loustoft
• Prikril, Boris (1985). Tri tisuće godina pomorskog ratovanja. Opatija: Otokar Keršovani. 
• *
• Kriston I. Arčer, Džon R. Feris, Holger H. Hervig i Timoti H. E. Travers, Svetska istorija ratovanja, Alexandria Press, Beograd, 2006.
• Fridrih fon Kohenhauzen, Veliki vojskovođi, Geca Kon A. D. Beograd, 1937.