Википедија

Bitka kod Sempoale

Bitka kod Sempoale (engl. Battle of Cempoala), vođena 20. juna 1520, bila je bitka između dveju frakcija španskih konkistadora u Meksiku: lojalista sa Kube pod komandom Pamfila Narvaesa, koje je guverner Velaskez poslao da uhapse Kortesa, i dobrovoljaca koje je predvodio Ernan Kortes. Kratak okršaj završen je odlučujućom pobedom Kortesa i prelaskom čitave vojske lojalista na njegovu stranu.[6][7]

Bitka kod Sempoalje
Deo Špansko osvajanje Meksika

Lokacija Sempoalje na mapi Meksika početkom 16. veka.
Vreme10. jun 1520.
Mesto
Sempoalja kod Verakruza, Meksiko
Ishod Kortesova pobeda
Sukobljene strane
Španija Kortesovi dobrovoljci
 Tlaskalanski Savez		 Španija Španska imperija
Komandanti i vođe
Španija Ernan Kortes
Tlaskala (bivša država) Šikotenkatl Mlađi		 Španija Panfilo de Narvaes Ranjen (RZ)
Jačina
oko 250[1][a]-266 konkistadora[3][b]
5 konjanika[3]
oko 600 Tlaskalanskih ratnika[v]
oko 2.000 Totonaka iz Ćinatle[3][g]		 oko 800[6]-900 španskih vojnika[3][d]
Žrtve i gubici
6[3] 12[3]

Pozadina uredi

Za više informacija pogledajte: Bitka kod Sentle

10. februara 1519. Ernan Kortez je po naređenju Dijega Velaskeza, španskog guvernera na Kubi, isplovio iz Havane sa ekspedicijom od 11 brodova, 110 mornara, 570 vojnika, 10 topova i 16 konja.[1] Pristavši na Jukatanu i otkupivši od tamošnjih Maja zarobljenog španskog sveštenika Heronima de Agilara, koji je sa Indijancima proveo 8 godina, oplovio je severnu obalu Jukatana i 25. marta (na Blagovesti) pokorio Indijance koji su stanovali na ušću reke Tabasko, razbivši 5 indijanskih četa od po 8.000 ljudi i osvojivši njihovu prestonicu, grad Potončan.[8]

Primivši od poglavica Tabaska zakletvu na vernost i poklone, među kojima i astečku robinju Malinče, koja će ubrzo naučiti španski jezik i ući u istoriju kao Kortezov glavni prevodilac, gospođa Marina, Kortez se 21. aprila (na Veliki Petak), iskrcao na ostrvu San Huan de Ulua ("Sveti Jovan od Asteka") i tu osnovao prvu špansku koloniju u Meksiku, Verakruz. Pošto je deo konkistadora, veran guverneru Velaskezu, zatražio povratak na Kubu, Kortez je predao ovlašćenja koja je dobio od Velaskeza, i od strane novoizabranog gradskog veća Verakruza (koje se sastojalo od Kortezovih vojnika i prijatelja), dobio nova kao "generalni kapetan i vrhovni sudija" nove španske kolonije. Tako je, pravno gledano, Kortez dobio izgovor da je istupio ispod Velaskezove vlasti i stupio direktno pod vlast španskog kralja. Tu je primio izaslanstvo Asteka, koji su mu uručili bogate darove (uključujući i nekoliko korpi zlatnih ukrasa), i susednog plemena Totonaka, astečkih vazala sa prestonicom u Sempoali, sa kojima je sklopio savez protiv Asteka. Osvojenim zlatom pridobio je vernost vojnika, uključujući i bivše Velaskezove pristalice.[9]

Odlučivši da zauzme Tenočtitlan, prestonicu Asteka, Kortez je sa oko 500 konkistadora i 3.000 Totonaka krenuo na Tlaskalu, plemenski savez koji je bio u neprestanom ratu sa Astecima. Porazivši Tlaskalance (kojih je po modernim procenama bilo oko 30.000) u dve bitke (u kojima je poginuo samo jedan Španac, ali je većina bila ranjena), Kortez je najzad sklopio savez sa Tlaskalom, koji je zapečaćen prevođenjem nekoliko tlaskalanskih poglavica u hrišćanstvo i brakovima Kortesovih kapetana sa njihovim kćerima.

Ojačan snažnim odredom tlaskalanskih ratnika, Kortes je sa oko 500 konkistadora i oko 6.500 indijanskih saveznika nastavio za Tenočtitlan, usput uništio astečke saveznike u Čoluli, verskoj prestonici Meksika, i konačno ušao u Astečku prestonicu bez borbe, svečano i prijateljski dočekan od astečkog kralja Montezume, 8. novembra 1519. Posle nekoliko dana, Kortez je na prevaru zarobio Montezumu u svojoj palati i preko njega pokušao da navede Asteke da dobrovoljno predaju svo zlato, prime hrišćanstvo i vrhovnu vlast španskog kralja.

Velaskezova ekspedicija uredi

 

Nekoliko meseci Montezumina vlast ostala je dovoljno čvrsta i Asteci su se pokoravali svim zahtevima Španaca sve do proleća 1520. U tom je Kortesu iz Verakruza stigla vesta da je guverner Velaskez uputio novu ekspediciju, veću od njegove, sa zadatkom da uhapsi Korteza i vrati ga na Kubu. Ova ekspedicija, 19 brodova sa oko 900 španskih vojnika pod komandom kapetana Panfila de Narvaeza (šp. Pánfiló de Narváez), iskrcala se u Meksiku sredinom maja 1520. i zauzela Sempoalju, koja se prethodne godine pokorila Kortesu.

Panfilo Narvaes bio je miljenik guvernera Velaskeza, koji je komandni položaj dobio zahvaljujući aristokratskom poreklu i vezama na španskom dvoru: kao vojnik, bio je hrabar i samouveren, ali bez pravog iskustva. Ubeđen u svoju nadmoć i zavaran pokornošću lokalnih Indijanaca, rasporedio je svoje trupe po čitavom gradu bez ikakvog obezbeđenja, bez izvidnica i gotovo bez straže, uveren da će savladati Kortesa bez borbe, ucenama i pregovorima.

Za to vreme, dobro obavešten o svim Narvaesovim akcijama od Totonaka i svojih pristalica u protivničkom logoru, Kortes je odmah napustio Tenočtitlan i pošao u susret Narvaesu sa svega 70 konkistadora, prikupivši usput još 200 španskih vojnika iz Verakruza i 600 Tlaskalanaca, a naredio je i da se odred od 2.000 Totonaka iz Ćinatle naoruža gvozdenim kopljima. Uz pomoć indijanskih vodiča i nosača, Kortesov odred se za nekoliko dana primakao Sempoalji, gde su Narvaesove snage bile ulogorene gotovo bez ikakve predostrožnosti, usput zarobivši špansku delegaciju koja je nosila Narvaesov ultimatum Kortesu. Iznenadni noćni napad na logor lojalista počeo je zarobljavanjem malobrojnih stražara i završen je posle kratke borbe, zarobljavanjem Narvaesa i predajom njegove vojske: napadači su izgubili svega 6, a branioci 12 boraca.

Posledice uredi

Pobeda nad Narvaesom znatno je ojačala Kortesovu vojsku: prišlo mu je oko 800 španskih vojnika, a nešto kasnije još 150 vojnika sa 20 konja koji su upućeni sa Kube kao pojačanje za Narvaesa.[1] Dok je Ernan Kortes bio angažovan u borbama protiv Narvaesa, njegovi vojnici u gradu Tenočtitlanu (šp. Tenochtitlan), prestonici Asteka, izvršili su pokolj indijanskog stanovništva, našta su Asteci odgovorili napadom na Špance i njihove indijanske saveznike iz Tlaskale. U toj akciji ustanika, nazvanoj Tužna noć (šp. Noche Triste), Kortez je izgubio 150 vojnika i 2.000 Indijanaca-saveznika. Posle tih gubitaka, Kortez se noću između 30. juna i 1. jula probio iz grada u težnji da se prebaci na teritoriju svojih saveznika, Tlaskalanaca (šp. Tlaxcala). Iznuren i jako proređen u prethodnim borbama, gotovo bez baruta i topovske municije, Kortesov odred sa preživelim tlaskalanskim ratnicima napadnut je 8. jula od ogromne astečke vojske kod Otumbe.[6]

Napomene uredi

  1. ^ Kortez je 1519. započeo pohod sa 11 brodova, 110 mornara, 570 vojnika, 10 topova i 16 konja.[2] Pošto je deo vojske ostavio u novoosnovanoj luci Verakruz, ušao je u grad Meksiko sa najviše 500 španskih konkistadora, a u junu 1520. krenuo je u susret Narvaesu ostavivši veći deo snaga u Tenočtitlanu.[1]
  2. ^ Kortes je krenuo iz Meksika sa svega 70 konkistadora, u Ćoluli mu se pridružio Velaskez de Leon sa još 120, a u Sempoalji Sandoval sa još 60 Španaca iz Verakruza i nekoliko Narvaesovih dezertera.[3]
  3. ^ Kortes je ušao u Tenočtitlan sa preko 6.500 indijanskih saveznika[4], koje je ostavio kao posadu u Tenočtitlanu, a na putu prema obali juna 1520. priključilo mu se još 600 Tlaskalanaca.[5]
  4. ^ Ovi Kortesovi saveznici stigli su posle bitke, ali je njihovo prisustvo doprinelo da Narvaesova vojska pređe na Kortesovu stranu.[3]
  5. ^ Od toga 80 konjanika, 80 arkebuzira, 150 strelaca i 20 topova.[3]

Reference uredi

  1. ^ a b v g Gažević, Nikola (1973). Vojna enciklopedija (knjiga 5). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 394. 
  2. ^ Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 4). Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 631. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 141—149. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  4. ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 107. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  5. ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 144—145. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  6. ^ a b v Gažević, Nikola, ur. (1973). Vojna enciklopedija 6. Beograd: Vojnoizdavački zavod. str. 491. 
  7. ^ „The Project Gutenberg eBook of the memoirs of the conquistador Bernal Diaz del Castillo written by himself, containing a true and full account of the discovery and conquest of Mexico and New Spain (vol. 1 of 2).”. www.gutenberg.org. Pristupljeno 2021-01-04. 
  8. ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 52—60. ISBN 978-86-85269-26-4. 
  9. ^ Fajfrić, Željko (2008). Kortes i carstvo Asteka. Sremska Mitrovica: Tabernakl. str. 61—69. ISBN 978-86-85269-26-4. 

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Битка_код_Семпоале&oldid=27698075”