Bitka na Sedfalskom polju

Bitka na Sedfalskom polju
	Deo istorije Srbije, istorije Vojvodine
Vreme	25. jul 1527.
Mesto	nedaleko od Segedina,; Ugarska (danas Mađarska)
Ishod	Srpski poraz
Sukobljene strane
Srpsko carstvo Jovana Nenada	Kraljevina Ugarska
Komandanti i vođe
Jovan Nenad	Petar Perinji, Biskup Cibak
Jačina
10.000; (pešaka i konjanika)	15.000 (pešaka i konjanika)
Žrtve i gubici
8.000	vrlo mali

Bitka na Sedfalskom polju je bitka koja se odrigrala između Srba i Mađara 25. jula 1527. godine, koja je rezultovala srpskim porazom. Srpsku vojsku je predvodio samozvani srpski car Jovan Nenad, a Mađare erdeljski vojvoda Petar Perinji i biskup Cibak.

Događaji koji su prethodili bici uredi

Posle ugarskog poraza u bici na Mohaču, vođa srpske plaćeničke vojske Jovan Nenad, proteruje Turke sa područja Bačke i delova Banata i Srema, osniva svoju državu i u Subotici se kruniše za srpskog cara. Srpsko carstvo Jovana Nenada početkom maja napada Jovan Zapolja. Na Selešu Srbi poraze Zapoljinu vojsku, ali posle dva meseca, Jovan Zapolja pošalje još jednu vojsku na srpsko carstvo.

Bitka uredi

Ugarska vojska brojala je oko 15.000 vojnika. U blizini Segedina Zapoljina vojska udari na Nenadovu. U žestokom okršaju Srbi izgubiše 8.000 vojnika.

Svedočanstvo Đurđa Sremca uredi

Đurađ Sremac, savremenik događaja opisao je ovako bitku:„Posle Seleške bitke Ugari i kralj Jovan Zapolja su se uplašili. Zapolja je poslao pismo Emerihu Cibaku da je razbojnik Jovan Nenad ušao u Ugarsku i da otima posede od velikaša.Cibak je tada poslao pismo po zemlji mnogim ugarskim prvacima, da se okupe.Potom se utaborio kod Arade s one strane reke Moriše.’’Cibak je tada održao nadahnuti govor vojsci, u kojem govori o Jovanu Nenadu kao razbojniku koji otima imanja i zlostavlja plemićke žene i kćeri. Na to je vojska povikala da će radije s Cibakom da izgine nego to da trpi. U povelji se dalje nastavlja:„Preko noći prevezli su se preko reke Moriše i utaborili se kod mesta Arada, na polju zvanom Zod(Sedfalsko polje).’’Od svih vojnika koji su stigli, jedino je vojska iz Karanšebeša kasnila, što će se ispostaviti ključno za bitku. Sremac dalje navodi:„Car Jovan Nenad je pohitao da ih zatekne nesređene ko Perenjija i da ne budu u jednoj četi, ali su se Ugari utaborili sa topovima i imali su sređen borbeni poredak da nisu raštrkani. Tračani(Srbi) su tada sačekali, jer su bili lukavi. Cibak nije dao svojoj vojsci tri dana da se bori, dok ne stignu Šebešani.U zoru su Tračani spazili Ugare dobro utaborene i u sjajnom borbenom redu. Tračani tada udare na njih, ali su se ovi branili topovima i dobro su se utvrdili kolima. Uskoro je stigla vojska iz Šebeša i kad vidoše Cibaka da je u borbi s Tračanima, i sami uđoše u borbu. Cibak kad vide Šebešane, otvori vrata na taboru i sredi borbeni poredak. Prvo su išli konjanici onda pešaci. Tračani tada udare Ugare sa leđa, međutim dođoše Šebešani i satrše Tračane, tako da su mnogi ležali mrtvi po bojnom polju.’’^[1]

Posledice uredi

Posledice Sedfalske bitke bile su znatne. Srpsko carstvo nije moglo da se oporavi od ove bitke i posle mesec dana pada pod habzburšku, a kasnije pod tursku vlast. Nakon pada Nenadovog carstva, Srbi su uspeli da privremeno sačuvaju svoju državnost u okviru Sremskog vojvodstva, koje je osnovao Radoslav Čelnik.

Reference uredi

^ Đurađ Sremac, Poslanica o propasti ugarskog kraljevstva, 98,99,100 str.

Literatura uredi

Ivić, Aleksa (1929). Istorija Srba u Vojvodini od najstarijih vremena do osnivanja potisko-pomoriške granice (1703). Novi Sad: Matica srpska.
Šuletić, Nebojša (2008). „Jovan Nenad”. Enciklopedija srpskog naroda. Beograd: Zavod za udžbenike. str. 451.
Šuletić, Nebojša (2009). „Jovan Nenad”. Srpski biografski rečnik. 4. Novi Sad: Matica srpska. str. 436—437.

[1] Đurađ Sremac, Poslanica o propasti ugarskog kraljevstva, 98,99,100 str.

[1]