Blagočestije
Blagočestije ili pobožnost (grč. ευσεβεια) je pojam koji označava istinsko poštovanje Boga, u Svetoj Trojici, u Bogu Ocu, Sinu Božjem Isusu Hristu i Duhu Svetom, u ispunjenju svih njegovih zakona i domostroja, koji se ogleda u životu koji se otkriva u hrišćanskoj samokontroli i strpljenju, kao i u praktičnim plodovima bratske ljubavi i pažnje prema potrebama drugih (2 Pet. 1: 6-7; Jakov 1,17; 1. Tim 3:16).
Pobožnost (traženje od grčkog jez-gr ευσεβεια) je karakterna osobina i moralni kvalitet osobe, koji se sastoji u obožavanju Boga i ispunjenju verskih i moralnih propisa.
Značenje grčkog pojma uredi
U klasičnom grčkom jeziku ova reč se koristila u smislu "poštovanja, straha, pobožnosti" u odnosu na roditelje ili paganska božanstva (1. Timotej 5: 4; Dela 17:23). U Bibliji se koristi u mnogo užem smislu "straha od Boga". Prema tome, prilikom tumačenja ove reči u biblijskom kontekstu, naglasak ne treba biti stavljen na spoljašnje radnje ili običaje kroz koje čovek navodno može da stekne Božju naklonost, već na unutrašnje stanje straha od Boga, stalnu svest o prioritetu Božje volje u životu vernika, koja određuje dela hrišćana.
Vežbajte se u pobožnosti, jer telesno vežbanje nije od koristi, ali pobožnost je korisna za sve, imajući obećanje za život sada i u vekove. (1 Tim. 4: 7-8)
Pobožnost u Novom zavetu uredi
To je nepromenljiv zahtev za episkopa ili prezvitera (Tit. 1: 8). Prazan i besplodan ako nije izražen u pravednom životu (Jakov 1,26). To je rezultat dela Božje milosti kod vernika (Tit 2,11-12; 2 Pet. 1: 3). To nije garancija tjelesnog blagostanja (1 Tim 6: 5).
Prema rečima apostola Petra, pobožnost prati strpljenje (2. Pet. 1: 6). Strpljenje se, kao pasivna vrlina, otkriva u nespojivosti sa zlom. To je u skladu sa rečima apostola Jakova da ako jezik ne obuzdate, to je prazna pobožnost (Jakov 1,26).
Čista pobožnost, kako piše apostol Jakov, jeste gledanje siročadi i udovica. To je već aktivan oblik vrline, tj. činiti dobro (Jakov 1,27). Apostol Petar kaže da u pobožnosti moramo pokazati bratsku ljubav (2. Pet. 1: 7). Bratska ljubav znači ne samo reći: „Idite u miru, zagrejte se i jedite, već i dajte „ono što je potrebno“ (Jakov 2:16).
Iskrena ljubav prema Bogu, prema sebi i prema bližnjemu, kao i prema svome Njegovom stvaranju. [1]
Izvori uredi
- ^ Arhim. Platon (Igumnov) (2002). „Blagočestie”. Pravoslavnaя эnciklopediя (na jeziku: ruski). V : „Bessonov — Bonveč”. Moskva: Cerkovno-naučnый centr «Pravoslavnaя эnciklopediя». str. 334—338. ISBN 5-89572-010-2.