Bogorodičina kapela Sakr ker u Montrealu
Bogorodičina kapela Sakr ker u Montrealu ili Bogorodičina kapela Svetog srca ili kapela Gospe od Sakr kera (franc. La chapelle Notre-Dame du Sacré-Cœur) jedan je od dva kasnije dograđeni objekat (1889) u sastavu velelepne Bogorodičine crkve u Montrealu u pokrajini Kvebek, Kanada.[1]
| Bogorodičina kapela Sakr ker u Montrealu | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija |  Montreal, Kvebek,110, rue Notre-Dame Ouest H2Y 1T2 |
| Koordinate | 45° 30′ 31″ S; 73° 33′ 13″ Z / 45.50848° S; 73.55354° Z |
| Status | Znamenitost od izuzetne istorijske i kulturne vrednosti |
| Svečano otvaranje | 8. decembar 1891. |
| Sagrađena | 1879—1889. |
| Otvaranje | 8. decembar 1891. |
| Broj spratova | 3 |
Status uredi
Od strane federalne vlade; Zgrada Bogorodičini kapela Sakr ker u Montrealu, izgrađena u stilu neogotike, zaštićena je u skladu sa Zakonom o kulturnom nasleđu, i od 19. oktobra 2012. godine, je sa sledećim statusom:
- Nacionalna i istorijska znamenitost Kanade, i izuzetna istorijska i kulturna vrednost Starog Montreala, koja je zajedno sa Bazilikom uvedena u registar kulturnih dobara 25. avgusta 2009. godine.
- Kulturna i istorijska baština Montreala (Starog Montreal), ranije istorijskog okruga (od 8. januara 1964), u nadležnosti pokrajine Kvebek i opštine Montreal.[2]
Istorijat uredi
Zbog izgradnje (dogradnje na postojeću crkvu) kapele Sakr ker, koja po prvobitnom projektu nije bila planirana, građevinski radovi na (novoj) Bogorodičinoj crvi u Montrealu nastavljeni su i posle njenog završetka 1879. godine. Trajali su narednih deset godina, i okončani su u leto 1889. godine. Kapela je svečano otvorena za vernike i osvećena 8. decembra 1891. godine.
Kapela je izgrađena i freskodekorisana u stilu neogotike sa brojnim skulptoralnim motivima.
Kapela je znatno oštećena 7. decembra 1978. u namerno podmetnutom požaru. Nakon nesrećnog događaja, unutrašnjost kapele je restaurirana, ali sa značajnim promenama u enterijeru i freskodekoraciji.
Položaj uredi
Bogorodičina kapela Sakr ker u Montrealu nalazi se u centralnom delu starog gradskog jezgra Montreala u opštini Vil Mari, u ulici Saint-Sulpice na broju 424-426 u delu ulice koja jednim delom čini zapadnu granicu trga Place d'Armes.[3]
Zajedno sa katedralom kapela pruža upečatljivu sliku o viševekovnom istorijskom periodu razvoja ovog drevnog grada. Na ovom, relativno malom prostoru oko trga Place d'Armes, a naspram crkve i njene kapele, zastupljeni su svi periodi iz prošlosti Montreala, počev od spomenika osnivačima grada preko sedišta najstarije banke u Kanadi, do prvih solitera u gradu i znatno kasnije generacije novih savremenih nebodera.[4]
Arhitektura uredi
Kapela se u arhitektonskom smislu nadovezuje kao jednostavni dodatak na zadnju stranu Bogorodičine crkve-bazilike, i iste je širine, ali manjih ukupnih gabarita od nje. Izgrađena je od sivog montrealskog kamena (krečnjaka), kao i Bazilika. Fasada je strogo simetrična sa jednostavnim prozorskim otvorima pravougaonog oblika, sa lukovima iznad dva ulaza kojim je kapela povezana sa Bogorodičinom crkvom.
Zgrada i njena ulazna vrata po spoljnjem izgledu više ukazuju na neki poslovni ili uslužni prostor, nego na bogomolju. U najboljem slučaju opažamo da su neki krovni elementi i lukovi ti koji sugerišu na na neko sakralno mesto.
Zgrada ima nekoliko delova. U centru je kapela Bogorodice Sakr ker. Sa obe strane i ispod su sakristija crkve, poslovni prostor i prostorije za različite funkcije. Arhitektonska konfiguracija omogućava pristup kapeli iz ulice Saint-Sulpice ali uobičajeni pristup je kroz zadnji zid Bogorodičine crkve.
Unutrašnjost kapele sagrađena u obliku slova „T”, sa naosaom i transeptom, koji se takođe mogu posmatrati i kao latinski krst, u kome je plitki gornji deo skoro u potpunosti okupiran od strane oltara. Liturgijski hor proteže se na delu prelaza naosa i transepta. Naos ima jednobrodni oblik.[5]
Različiti arhitektonski jezici; originalne kapele i obnovljene kapele u međusobnom su „dijalogu” u kome su svi arhitektonski elementi dobro usaglašeni.
Prvi obnovljeni nivoi vratili su bež i braon tonove, pozlatu i plavo obojeno originalno drvo. Autori originalne dekoracije kapele koristili su mnoge izvore za inspiraciju, koji su se razlikovali od jednog do drugog detalja koji su iz različitih evropskih izvora. Tako da je kapela poprimila francuske elemente gotike, britanski uticaj, posebno onaj u drevnim plafonima sa izloženim strukturama, neke španske, pa čak i gotske elemente i eklektičan spoj romanike, vizantije, persije i arapske kulture. Sve u svemu, kapela u neogotskom i eklektičanom obliku ipak odražava Viktorijanski stil s kraja devetnaestog veka.[6]
Rekonstrukcija kapele nakon požara uredi
Nakon nesrećnog događaja, crkveni Savet je, na predlog arhitekata, odlučio da na kapeli obnovi prva dva nivoa. Posao su izveli stolari, vajari i druge zanatlija osposobljene za rad u skladu sa starim običajima.[7]
Svi drveni radovi izvedeni su u lipovom drvetu, a deo oltara, u savremeno dizajniranim crkvenim predstavama u bronzi. Obnovljena kapela svečano je otvorena za vernike i turiste 1982. godine.
Posle rekonstrukcije, krov kapele dobio je moderan izgled i arhitektonsko rešenje koje je omogućio prolaz prirodnog svetla u njenu unutrašnjost. Naime svetlost prodire kroz prozorske okvire između oba plafonska luka, i međuprostor između tradicionalnog gotskog dekora i rekonstituisanih i modernih površina.
Plafon kapele konstruisan od trostranih čeličnih rešetki obloženih drvetom, kapeli daje moderan i vrlo jednostavan izgled. On se „diskretno” se lučno oslanjanje na noseći deo naosa, i stubove iz 19. veka, i čini impresivan spoj starog i novog.
Bronzana, monumentalna, oltarna predstava, koja se sastoji od preko trideset bronzanih ploča, rad je vajara Čarlsa Dodelajna i centralni je deo novoprojektovanog enterijera, osvetljenog svetlom koje punim intenzitetom prodire kroz otvor između krova i drvetom obloženih površina. Bronzana skulpturalna predstava na simboličan način predstavlja kretanje čovečanstva preko teških staza života (tri luka) ka svetom Trojstvu; Hristu, Svetom Duhu (golub) i Bogu Ocu, u Nebesima (sunce).
Moderni stil oltarne predstave i njeni lukovi u dvostrukom su kontrastu u odnosu na stare gotičke elemente, npr. krst i neke skulpture kojei su jedini drevni dekorativni elementi u kapele koji su preživeli vatru. Na kraju, zadržani su mnogi latinske natpisi u gotskom stilu poput rečis srednjovekovne molitve Salve Regina – Salut - navedene su po obodu lukova i krase kapelu.
Uprkos brojnim doradama načinjenim u 20. veku Bazilika i kapela ostale su u osnovi delo romantičara iz 19. veka.
Namena uredi
Bogorodičina kapela Svetog srca ili kapela Gospe od Sakr kera (franc. La chapelle Notre-Dame du Sacré-Cœur) prvobitno je bila namenjena za sastanake kongregacije i prijem manjeg broja vernika tokom određenih verskih ceremonija, kao što su sklapanja braka i sahrane.
Iako je katoločka parohija znatno smanjena, a crkva više nema status eparhijske katedrale, ona je postala mesto održavanja značajnih dogođaja, okupljanja i komemoracija u Montrealu. U njoj se i dalje obavljaju sahrane i venčanja važnih ličnosti. Njene male orgulje i odlična akustika prostora omogućava održavanje kamernih koncerata, koji umesto slavne arhitekture i blistave umetničke lepote, favorizuju najupečatljivije muzičke performanse, zahvaljujući izuzetnoj akustici prostora. U njoj orkestri, horovi i organisti majstorski izvode izabrana muzička remek dela. Prostor kapela može da primi do 200 posetilaca.
Kapela poseduje i lako pristupačnu za osobe sa smanjenom pokretljivošću, parohijsku salu koja može da primi do 150 gostiju. Ova sala je veoma svestrana i koristi se za izbore kao kancelarija za glasanje, sahrane, manje prijeme, održavanje nastave iz veronauke, itd.
Na kraju, iako kapela kao i katedrala na prelazu u 21. vek, sve više postaje centar kulturnog turizma, njen glavni razlog postojanja i dalje je religiozna misija.
Izvori uredi
- ^ BRODEUR, Mario, dir. Basilique Notre-Dame de Montréal. Montréal, Les Éditions de la Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal, 2009. 213 p. illus.
- ^ „Protections patrimoniales du bâtiment, Chapelle Notre-Dame du Sacré-Coeur”. Pristupljeno 28. 8. 2016.
- ^ Luc NOPPEN, Notre-Dame-des-Victoires à la Place royale de Québec, Québec, ministère des Affaires culturelles, 1974, 118 p. (Coll. «Civilisation du Québec», no 15).
- ^ „Place d'Armes”. Ville de Montréal. Pristupljeno 23. 7. 2016.
- ^ Luc NOPPEN, Notre-Dame de Québec. Son architecture et son rayonnement (1647- 1922), Québec, Éditions du Pélican, 1974, 283 p.
- ^ „Chapelle Notre-Dame du Sacré-Coeur”. Pristupljeno 27. 8. 2016.
- ^ „Histoire du bâtiment, Chapelle du Sacré-Coeur”. Pristupljeno 27. 8. 2016.
Literatura uredi
- Deslandres, Dominique, John A. Dickinson et Ollivier Hubert (dir.), Les Sulpiciens de Montréal : une histoire de pouvoir et de discrétion, 1657-2007, Montréal, Fides, (2007). str. 564-571.
- Maurault, Olivier, La Paroisse : histoire de l'Église Notre-Dame de Montréal, Montréal, Thérien Frères Limitée, 1957 [première édition en 1929], 240.
- Ostiguy, Jean-René, « Étude des dessins préparatoires à la décoration du baptistère de l'église Notre-Dame de Montréal », Bulletin de la Galerie nationale du Canada, 15 (1970). str. 1.-39.
- Toker, Franklin K.B.S. et Jean-Paul Partensky, L'Église Notre-Dame de Montréal, son architecture, son passé, Ville LaSalle, Hurtubise HMH, 1981, 302 p.
- Trudel, Jean, Du passé au présent: la chapelle Notre-Dame du Sacré-Coeur de la basilique Notre-Dame de Montréal, Montréal, Les Éditions de la Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal, 2009, 58 p.
- Trudel, Jean, Basilique Notre-Dame de Montréal /Basilica, Montréal, [Fabrique de la paroisse Notre-Dame de Montréal], 2008, 63 p.
Spoljašnje veze uredi
- (jezik: engleski) Bazilika Notr Dam u Montrealu
- (jezik: engleski) Istorijska mesta u Kanadi - Rimokatolička Bogorodičina crkva u Montrealu