Boza
Boza je osvežavajuće bezalkoholno piće koje se dobija fermentacijom vodenog rastvora kukuruza - projinog brašna, šećera i kvasca. Pije se hladna, boja je žućkasta, tečnost je zamućena kao gusti sok. [1]
Zanatlija koji pravi bozu se naziva bozadžija.
Bila je obavezni artikal, pored limunade, u poslastičarnicama orijentalnog tipa koje su držali Albanci i Goranci. U tim poslastičarnicama su se mogli dobiti i slatkiši orijentalnog tipa, jako slatki, kao što su tulumbe, tufahije, ćeten halva, baklava, kadaif ...[2]
Kada bi se pomešala po principu pola-pola sa limunadom dobijalo bi se piće po nazivu „špricer“. Ali naravno to nije bio onaj pravi špricer od vina i soda vode.[3]
U Beogradu između dva rata, boza je prvo bila u zapećku, navodno je postojala samo jedna pristojna bozadžinica, u ul. kralja Petra. Onda je u vreme krize, početkom 1930-tih, otvorena jedna luksuzna bozadžinica, a zatim i još nekoliko lokala, koji su sad nazivani "orijentalnim poslastičarnicama" - "prezrena boza" je postala "rentabilan artikal".[4]
Danas se u nekim samoposlugama može kupiti flaširana boza u plastičnim litarskim flašama.
U popularnoj kulturi uredi
Grupa Zana u naslovnoj numeri sa albuma Nisam, nisam pominje ovo piće
Hvata me nervoza Hladan si ko boza
Reference uredi
- ^ „Šta znači boza?”. Šta znači. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „Boza”. Soolinarika. Arhivirano iz originala 30. 06. 2020. g. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „Boza”. Opšte obrazovanje. Pristupljeno 24. 1. 2020.
- ^ „Politika”, 16. jun 1936
