Bolnica u Skadru 1915/16.
Bolnica u Skadru bila je jedna od privremenih improvizovanih bolnica Moravska stalna vojna bolnica,[1] srpske vojske za vrema albanske golgote.[2] U ovom gradu ona je radila od 6/19. decembra 1915. godine, kada je osnovana do 7/20. januara 1916. godine kada je Moravska stalna vojna bolnica morala je da napusti Skadar. Njen zadatk bio je da opslužuje ranjenike i bolesnike ne samo sopstvenih snaga već i ranjenika i bolesnika smeštene u zatečenoj crnogorskoj bolnici.[1] U Skadru i okolini krajem decembra 1915. bilo je blizu 50.000 vojnika i oko 10.000 grla konja i volova. Ljudi i životinje su bili iscrpljeni, a dalje se nije moglo, ili bolje rečeno nije se znalo kuda krenuti, jer nije pronađeno rešenje od starne saveznika i srpske vlade za spas srpske vojske i naroda. Od donetog rešenja saveznika o akciji na Balkanu pa do prvih praktičnih koraka prošlo je dvadesetak dana mučnog natezanja, slanja inspekcija, sagledavanja i procene stanja i analiziranja izveštaja, a da gotovo ništa nije učinjeno. U takvim uslovima organizovan je prihvat celih jedinica, a radi prikupljanja zaostalih vojnika, onih koji su izgubili svoje komande, i njihovog priključenja matičnoj jedinici, organizovani su i prihvatni depoi s ciljem da se u njima grupišu bolesni i potpuno iznemogli. Jedan takav depo sa bolnicom srpske vojske u njemu organizovan je i u Skadru.[1]
| Bolnica u Skadru 1915/16. | |
 | |
| Osnovana | (19. decembar 1915 po greg.k.) |
|---|---|
| Prestala sa radom | (20. januar 1916 po greg.k.) |
| Zemlja |  Kraljevina Crna Gora |
| Upravnik | |
| Sedište | |
Uslovi koji su vladali u Skadru s kraja 1915.
urediSrpska vojska po dolasku u Skadar, početkom decembra 1915. godine, nakon višednevnog marša preko vrleti Albanije i Crne Gore očekivala je da će u Skadru naići na magacine sa hranom i da će njihovoj muci, posle pređenih skoro 500 kilometara peške, napokon doći kraj, jer su takva obećanja dobili su od saveznika na početku povlačenja. U Skadru ih je, međutim, dočekala glad i sezona kiša. Bilo je veoma hladno, a skloništa i zaklona za iznemogle srpske vojnike malo. To je rezultovalo jednom od najstrašnijih etapa Albanske golgote, masovnim umiranje u Skadru. Svedoci kažu da je kapela u koju su donošeni mrtvi srpski vojnici svakodnevno bila puna do tavanice. Dnevno je umiralo od 30 do 40 ljudi. Prema posleratnim zapisima sveštenočuvara srpskog vojničkog groblja u Skadru Lazara Matijevića, procenjuje se da je u okolini Skadra umrlo oko 5.000 srpskih vojnika i civila.
U Skadru nije bilo hrane i drugih potrebština jer saveznici nisu mogli da je transportuju do najsevernije albanske luke Sveti Jovan Medovski zbog isuviše plitke luke, i blizine glavne pomorske baze Austrougarske, iz koje se do luke Sveti Jovan Medovski, hidroavionima moglo stići za pola sata, ili podmornicom za sat vremena, i potopiti brodove savezničke brodove.[1]
Osnivanje i rad bolnice
uredi
Po pristizanju iz Podgorice, i dolaska u Skadar glavnina saniteta srpske vojske sa ostacima Moravske stalne vojne bolnice iz Niša da se odmah prihvati posla organizovanja privremene bolnice. Nažalost i pored svih naprezanja sanitetske službe, tokom marša od Peći do Skadra ostatak saniteta Moravske stalne vojne bolnice nije uspe da sačuva sanitetski materijal i bez njega je stigao u Sadar. Naime na pravcu Žljeb—Berane nije bilo moguće provesti volovska kola sa sanitetskim materijalom, koji je morao biti ostavljen usput zbog teških meteoroloških uslova, gladi fizičke iscrpljenosti i velikog zakrčenja puteva izbeglicama koje su napadali pobunjeni Arbanasi.[1]
U vojnicima i civilima prepunom gradu, bez odgovarajućih količina sanitetskog materijala, dr Vladimir Stanojević upravnik Moravske stalne bolnice iz Niša, ojačan drugim sanitetskim jedinicama 6/19. decembra 1915. dobio je naređenje da ponovo organizuje privremenu bolnicu, i preuzme obavezu da pored pretrpane dve crnogorske bolnice, u dve zgrade u kojima je ranije bila smeštena italijanska mornarička kasarna, sa 500 kreveta, vrši opsluživanje i lečenje sopstvenih ali i ranjenika i bolesnika smeštenih u crnogorskoj bolnici.[3]
.jpg)
Posle, velikog truda i dugotrajnog sređivanja i uređenja, Moravske stalne vojne bolnice iz Niša je ponovo počela sa radom, ovoga puta u Skadru.
| „ | A formirati bolnicu u mestu sa toliko leševa ljudi i konja, umiranja od gladi, skapavanje od hladnoća i iscrpljenosti bio je veliki poduhvat...Već je sumrak ... Rad na čišćenju i spremanju bolnice u najvećem je jeku. Javljaju se i dolaze bolesnici. Pred vratima bolnice, pod strašnom kišom, stoji gomila aveti od ljudi, druge još skidaju s konja. Kiša sve jača, kao za pakost bije još i grad. Skidaju jednog s konja, spuštaju ga na zemlju, u blato i vodu i zovu lekara ... Puls se gasio, oči se zacakliše kao staklo, prevrnuše se, a usta se polagano otvoriše ... Čuo se samo lak uzdah ...[3] | ” |
Zahvaljujući blagajniku Srpskog Crvenog krsta Đorđu Radojloviću i članu Glavnog odbora dr Jevremu Žujoviću, bolnici je ustupnjeno zlato ove organizacije, za nabavku hrane i sanitetskog materijala. Takođe iz Medovske luke u bolnicu dovezeno je brašno. Kako je dobro organizovana bolnica radila sa velikim uspehom, dobila je i zaduženje da sprema hranu i za srpske bolesnike u crnogorskoj bolnici.
| „ | Baš kao i u Đakovici, i u Skadru je komanda bolnice organizovala ishranu za vojnike bez komande, pa je posle nabavke šest velikih kazana, ponovo uz pomoć Crvenog krsta, počela svakodnevna prehrana više od četiri hiljade ljudi.[3] | ” |
Narednih mesec dana u ovoj bolnici lečeno je preko 3.400 vojnika, a kroz nju je prošlo 5.000 ranjenika i bolesnika. Dnevna smrtnost se kretala između 30 i 35 lica (kao u najtežim danima epidemije pegavog tifusa u Kraljevini Srbiji 1914/1915).[4] Kada se u Lješu, potom, otvorila Knjaževačka rezervna bolnica, a u Draču poljska bolnica Timočke vojske sa 400 bolesnika, bolnica u Skadru je delimično rasterećena.
Prestanak rada
urediSvakodnevno su srpske vlasti zasedali u zgradi skadarske opštine i sa saveznicima pokušavali da pronađu rešenje za spas srpske vojske i naroda. Nije bilo jedinstvenog stava gde evakuisati a potom i reorganizovati srpsku vojsku. Srpska vlada je insistirala da transporti krenu iz luke Sveti Jovan Medovski, saveznici su tvrdili da to nije bezbedno. Pad Crne Gore i napredovanje Austrougara sa severa, ubrzalo je donošenje odluke o evakuaciju iz Skadra. Srpski vojnici morali su da krenu peške ka novoj sigurnijoj luci, ka Draču i Valoni, kroz blato i močvare, novih 240 kilometara peške, u novi put stradanja i umiranja.[1]
Tako je nakon mesec dana rada, 7/20. januara 1916. godine Moravska stalna vojna bolnica morala je da napusti Skadar. Put do Lješa, luke na obali Jadranskog mora, prošla je relativno lako, ali je marš ka Draču trajao sve do 15/28. januara. Dr Vladimir Stanojević nazvao je ovaj marš, na kojem je umrlo čak 40.000 regruta, kao i kasniji boravak na Vidu, „ostrvu smrti“, dvema najcrnjim stranama naše albanske golgote.[5]
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ a b v g d đ Sreten Milenković, Milorad Dimić, 125 godina Vojne bolnice u Nišu, Monografija, Niš:Vojna bolnica;Zrenjanin Jugoremedija; Bečej:Proleter, 2004(Bečej Proleter).116 str. ISBN 978-86-84819-01-9.
- ^ Kroz Albaniju 1915 – 1916: Spomen knjiga i album prilikom pedesetogodišnjice probijanje Solunskog fronta. Grupa autora. Beograd: Prosveta – Udruženje nosilaca Albanske spomenica. 1968.
- ^ a b v Stanojević V. Across albania to the Island of death - From the diary of a hospital. Belgrade: Vojnoizdavački novinski centar; 1921.
- ^ Pavlović M., Antić Č., Vojna bolnica u Nišu, Monografija, Direkcija za izdavačku i bibliotečko-informatičku delatnost, Beograd,2010.
- ^ Stanojević V. History of the Serbian Military Medical Services - Our wartime medical experience. Belgrade: Vojnoizdavački novinski centar; 1992