Bombardovanje Beograda (1862)

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Bombardovanje Beograda.

Bombardovanje Beograda 1862. se dogodilo 5/17. juna 1862. godine, sa početkom u 9 sati ujutro. Trajalo je do popodneva i pričinjena je velika materijalna šteta.

Posle incidenta na Čukur česmi 3/15. juna 1862. razvili su se veći sukobi Srba i Turaka tog dana u kojima je bilo više ljudskih žrtava i sa jedne i sa druge strane. Posredstvom velikih sila sklopljeno je primirje u ponedeljak 4/16. juna i turski nizami vraćeni su iz varoši u utvrđenje.

Turci su bili nezadovoljni ovakvim rešenjem situacije i pritiskali su Ašir-pašu, turskog zapovednika, da bombarduje Beograd. Tako je u utorak oko 9 sati ujutro, kada je išla svečana pratnja povodom sahrane terdžumana Sime Nešića i poručnika Ivka Prokića poginulih dva dana ranije, počela pucnjava topova iz tvrđave na srpsku varoš.

Pucnjava je trajala skoro do mraka. Porušen je veliki broj srpskih kuća, poginulo je i ranjeno više ljudi. Zahvaljujući britanskom konzulu Longvortu, bombardovanje je prestalo i prešlo se na mirovno rešavanje problema.

Knez Mihailo Obrenović je bio tih dana odsutan iz Beograda, stigao je tek 5/17. juna u Beograd kada se bombarovanje već završavalo. On je krajem maja krenuo u obilazak okruga valjevskog, podrinskog i šabačkog. Završio je posetu okrugu valjevskom i stigao u Loznicu 2/14. juna uveče. Hteo je da tu provede nedelju 3/15. juna, da u ponedeljak 4/16. juna dođe u Šabac, pa da se u sredu 6/18. juna vrati u Beograd. Zbog razvoja događaja u Beogradu, njegova poseta je prekinuta i ranije je stigao u Beograd. Sa njim je na ovom putovanju bio i ministar finansija Kosta Cukić.

Literatura

• Kosta N. Hristić: „Zapisi starog Beograđanina“, Nolit, Beograd. . 1989. str. 33—38, 202—235. ISBN 978-86-19-01637-7.