Borba na Drenovcu

9. marta 1906. doljnorečka četa vojvode Zmejka Blaževića i prilepska četa vojvode Ilije Jovanovića-Prilepca nalazile su se na daniku u srpskom selu Drenovcu (Prilepska kaza). Čete su prokazane turskim vlastima od strane bugaraša iz Nebregova i Prisata. Veliko odeljenje turske vojske je opkolilo selo i iznenadilo srpske čete. Posle višečasovne borbe, u kojoj je poginulo 18 i ranjeno 12 vojnika, četnici su pokušali da se probiju, što je nekima i uspelo. U borbi je poginuo vojvoda Ilija Jovanović, Marko Protić, Dimitrije Jovanović i Mirče Naumović. Ranjeni četnici Nikola Ristić iz Dabince i Marko Ristić iz Trebonja izvršili su samoubistvo. Živi su uhvaćeni vojvoda Zmejko Blažević i četnici Aca Sekulić i Voja Stanojević, sva trojica je bila teže ranjena. Turci su uspeli da zaplene i četnu arhivu jednog od vojvoda. Vojvoda Zmejko je pokušao da se ubije skokom u bunar, ali Turci su to primetili i izvukli ga odatle onesvešćenog.

Borba na Drenovcu
Vreme 9. mart 1906. Mesto Drenovac Povod četničke akcije u Makedoniji Uzrok Borba za Makedoniju Ishod Turska pobeda
Sukobljene strane
srpski četnici	Osmansko carstvo
Komandanti i vođe
vojvoda Ilija Jovanović † vojvoda Zmejko Blažević	komandant turske potere
Jačina
2 čete	turski vojni garnizon
Žrtve i gubici
6 mrtvih, 3 uhapšeno	12 mrtvih
zapenjena četna arhiva trojica osuđena na robiju

Bitoljski sud je zarobljenike osudio na doživotnu robiju. Posle proglašenja hurijeta (23. jul 1908) četnici su amnestirani. Uhapšena trojica je puštena na slobodu i od 1909. Zmejko je opet aktivan u četničkoj organizaciji, što je vidno i iz platnog spiska.

Posle propasti na Drenovcu u zapadnom Povardarju su bile samo četiri sprske čete. Ubrzo posle ove borbe vojvoda Josif Ivanović je likvidirao denuncijatore iz Nebregova i Prisata.

Izvori

• Vladimir Ilić: Srpska četnička akcija 1903-1912. str. 89