Boris Hagelin
Ovom članku potrebni su dodatni izvori zbog proverljivosti. |
Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Boris Cezar Vilhelm Hagelin (šved. Boris Caesar Wilhelm Hagelin; Adšikent, 2. jul 1892 — Cug, 7. septembar 1983) je bio pronalazač mašine za šifrovanje, mašinski inženjer po obrazovanju i biznismen.
Boris Hagelin | |
|---|---|
 Boris Hagelin | |
| Puno ime | Boris Cezar Vilhelm Hagelin |
| Datum rođenja | 2. jul 1892. |
| Mesto rođenja | Adšikent, Ruska Imperija |
| Datum smrti | 7. septembar 1983. (91 god.) |
| Mesto smrti | Cug, Švajcarska |
Biografija uredi
Njegova porodica je jedna grana porodice Nobel i živeli su u Baku-u[1] (ili negde na Kavkazu) gde su se bavili naftom. Za vreme Oktobarske revolucije odlučili su da je sigurnije da se vrate za Švedsku. Dug put od Bakua do Švedske su uspeli da pređu živi zahvaljujući zlatu kojim su plaćali slobodu prolaza.
Boris je bio osoba čijom se inteligencijom porodica (očigledno pogrešno) nije ponosila pa su odlučili da mu hleb obezbede tako što će da poslati da studira mašinstvo. Studirao je na kaljevskom institutu za tehnologiju u Stokholmu. Fakultet je završio 1914. i zaposlio se u švedskoj pošti na mestu nekog pisara..
Voleo je da se igra zupčanicima i kao imućan čovek zaposlio je dva precizna mehaničara da mu prave zupčanike po njegovim nacrtima. Uskoro je uz pomoć zupčanika i drugih delova napravio mehaničku mašinu za šifrovanje poruka. Neki njegovi poznanici su za potrebe biznisa kupili nekoliko mašina od njega. Uskoro su počele da stižu porudžbine koje su ga naterale da da otkaz u pošti i da otvori svoju malu radionicu.
Otac mu je bio jedan od vlasnika u kompaniji koje je proizvodila električne motore. Boris je zato poslat u kompaniju da štiti interse familije. 1925 je preuzeo kompaniju i 1932. pretvorio je u kompaniju za proizvodnju mašina za šifrovanje.
Godine 1941, bežeći ispred nemačkih trupa prebegao je iz Švedske, sve preko Berlina do Ženeve u Švajcarskoj, zajedno sa svojim crtežima i idejama. Tu je osnovao još jednu kompaniju za prozvodnju šifrantskih mašina.
Odmah je ponudio svoje usluge američkoj armiji koja mu je stvorila sve neophodne uslove. Firma mu je za vreme rata praktično radila u Americi. Razvio je tokom rata nekoliko modela mašina za šifrovanje poruka a jedan model M-209, koji je usvojila američka armija, je oborio sve rekorde, koji ni danas nisu prevaziđeni, tj proizveden je u seriji koja je bila veća od više desetina hiljada komada.[traži se izvor] Hagelin je na prevaru prodavao kompromitovane mašine raznim kupcima.[2][3] Istoričar Dejvid Kan je sugerisao da je Hagelin bio jedini proizvođač mašina za šifrovanje koji je ikada postao milioner.[4]
Po završetku rata radio je još par godina a onda odlučio da se povuče iz biznisa tj – penzioniše. Odlučio je da živi u Švajcarskoj. Leti da boravi u planinskom delu a zimi na jugu gde je klima toplija.
Ali je ponovo aktivirao firmu u Švajcarskoj tj. Napravio od nje je jednu od najuglednijih fabrika šifrantskih uređaja na svetu.
Uskoro (1959) je stigao i američki kapital. Kombinacija „neutralna“ Švajcarska i američki kapital su omogućili izvoz skoro u svaku zemlju sveta.
Sedamdesetih godina dvadesetog veka sa pojavom mikroprocesora, razvojne laboratorije njegove firme su izbacile prve šifrantske uređaje bazirane na elektronskim komponetama. Hagelin je rekao da su to gluposti i da nema pravog šifrantskog uređaja bez zupčanika. Vreme je pokazalo da nije bio u pravu.
Umro je u 91. godini, ipak, za tablom za crtanje.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Bengt Beckman. Codebreakers: Arne Beurling and the Swedish crypto program during World War II. Translated by Kjell-Ove Widman. Providence, RI: American Mathematical Society, c2002.
- ^ „How NSA and GCHQ spied on the Cold War world – BBC News”. Bbc.com. Pristupljeno 12. 3. 2020.
- ^ Miller, Greg (11. 2. 2020). „How the CIA used Crypto AG encryption devices to spy on countries for decades”. Washington Post. Pristupljeno 12. 3. 2020.
- ^ David Kahn. The Code-Breakers (2nd Ed). New York, NY: Scribner, 1996.
