Boršodnadašd
Boršodnadašd (mađ. Borsodnádasd) je istorijski grad u severnoj Mađarskoj, u županiji Boršod-Abauj-Zemplen (Borsod-Abaúj-Zemplén). Udaljen je 80 kilometara od Miškolca, glavnog grada regije i 10 km (6 mi) od grada Ozda.
| Boršodnadašd mađ. Borsodnádasd | |
|---|---|
 Gradska kuća | |
 Zastava
 Grb
| |
| Administrativni podaci | |
| Država |  Mađarska |
| Region | Severna Mađarska regija |
| Županija | Boršod-Abauj-Zemplen |
| Srez | Ozd |
| Stanovništvo | |
| Stanovništvo | |
| — | 3.079[1] |
| — gustina | 110 st./km2 |
| Geografske karakteristike | |
| Koordinate | 48° 07′ 24″ S; 20° 14′ 34″ I / 48.12331° S; 20.24289° I |
| Vremenska zona | UTC+1 (CET), leti UTC+2 (CEST) |
| Površina | 28,07 km2 |
  Boršodnadašd Boršodnadašd na karti Mađarske | |
| Poštanski broj | 3672 |
| Pozivni broj | (+36) 48 |
| Veb-sajt | |
| http://www.borsodnadasd.hu/ | |
Istorija
urediOsnivanje naselja može se datirati u period posle tatarske invazije. Ne postoji sertifikat ili drugi dokument o njegovom osnivanju. Prvi dokumentovani pomen je iz 1327. godine pod imenom Nadašd. Ime je dobila po trsci u okolini. Sledeća povelja potiče iz 1347. godine. Mesto je imalo župu već 1332. godine. U srednjem veku bio je u vlasništvu, između ostalih, porodice Nadašdi. Turci su selo više puta palili a ona je bila vazalna teritorija, a stanovništvo se znatno smanjilo. Ponovo je počeo da se naseljava od 1700-ih.
IPostajanjem industrijskog naselja je počelo otvaranjem rudnika uglja, nakon čega je počela sa radom fabrika lima. Između Boršodnadašda i Banrevea izgrađena je jedna od dve prve mađarske uskotračne železničke pruge na parni pogon, industrijska pruga Banreve–Ožd–Nadašd širine 1.000 milimetara, koja je predata 3. marta do 18. marta. novembra 1872).[2] Zahvaljujući industrijalizaciji, u 19. veku je počela i urbanizacija. Od 1903. godine naselje se zvalo Boršodnadašd.
Selo je takođe bilo pogođeno posledicama krize teške industrije koja je posle promene režima pogodila Boršodski kraj. Fabrika ploča, osnovana 1864. godine, zatvorena je 1991. godine. Od tada je nekoliko manjih kompanija ostalo kao poslodavci.[3] Naselje je dobilo naziv grada od 2001. godine.
Demografija
urediGodine 2001. 93% stanovništva u naselju su bili Mađari, a 7% su bili Romi.[4]
Tokom popisa iz 2011. godine, 85,3% stanovnika se izjasnilo kao Mađari, 10,7% kao Romi, a 0,4% kao Nemci (14,6% se nije izjasnilo, zbog dvojnog državljanstva, ukupan broj može biti veći od 100%).
Verska distribucija je bila sledeća: rimokatolici 51,5%, reformisani 2,7%, grkokatolici 0,3%, luterani 0,8%, nekonfesionalni 15,3% (27,5% se nije izjasnilo).[5]
Reference
uredi- ^ Gazetteer of Hungary, 1 January 2018. Hungarian Central Statistical Office.
- ^ Bodányi Ödön: A keskenyvágányú vasútak nemzetgazdasági jelentősége. A mezőhegyesi gazdasági iparvasútnak, a Neufeldt Károly-féle gurahonci erdei vasútnak és a doboj-tuzlai helyi-érdekű vasútnak, mint három gyakorlati példának ismertetése. Különlenyomat a Magyar Mérnök- és Építész-Egylet Közlönyének XXVI. kötetéből. Pester Lloyd-Társulat, Budapest, 1893.
- ^ Kovács Pêter - A halott gyár árnyékában (Magyar Narancs, 2005.05.02.)
- ^ A nemzetiségi népesség száma településenként
- ^ Borsodnádasd Helységnévtár
Literatura
uredi- Ózd és térsége (Budapest, (2003) ISBN 963-9479-04-7)
- Az ózdi kistérség (Ózd, (2007) ISBN 978-963-06-2950-8)
- Nagy Károly: Ózd város és környéke (Ózd, (1999) ISBN 963-03-7729-2)
- Fényes Elek: Magyarország geographiai szótára 1-4. (Pest, 1851)
- Felelős kiadó: Vajda Béla: Világatlasz országlexikonnal. TOPOGRÁF Térképészeti Kft. 3.javított kiadás. Nyíregyháza: NYÍR-KARTA Bt. (2005) ISBN 978-963-9618-01-5 26. oldal C2
