Bosa Ranković

Bosa Ranković (1872—?) bila je bolničarka u Balkanskim i Prvom svetskom ratu i nosilac medalje „Florens Najtinegl” za nesebičnu pomoć i humanost.

Bosa Ranković
Datum rođenja	1872.

Školovanje i udaja

Rođena je 1872. godine, školovala se četiri godine na Višoj ženskoj školi u Beogradu i bila je na dvogodišnjem usavršavanju u zavodu Marinković. Bila je udata za profesora veronauke i poznatog srpskog pisca Svetolika Rankovića. Sa njim je izrodila troje dece, ali je posle muževljeve smrti 1899. godine postala udovica i ostala bez sredstava za život, pošto je muževljevu penziju čekala nekoliko godina.

Humanitarni rad i ratovi

Odlučila je da upiše kurs za bolničarke u okviru Crvenog krsta 1908. godine, jer je želela da pomaže drugima te je zatim počela da radi u Vojnoj bolnici u Beogradu gde je lečila pacijente. Po izbijanju Balkanskih ratova, sve vreme je provodila na infektivnom odeljenju Beogradske bolnice. Sredinom 1914. godine sa bolesnicima evakuisana u Niš. Dok je trajao Prvi svetski rat sve vreme je bila među ranjenicima. Po završetku rata ostala je u službi u Glavnoj vojnoj bolnici, s tim da je ostala aktivna u radu Crvenog krsta, uglednog društva „Kneginja Ljubica”, Kola srpskih sestara i među prvima je pristupila Ženskoj stranci.

Priznanje

Iako su sve informacije o njoj šture, zna se da je 1931. godine nagrađena medaljom „Florens Najtingel” i da joj je prestižno priznanje Međunarodnog crvenog krsta uručio general dr Žarko Ruvidić. On je bio šef Unutrašnjeg odeljenja Vojne bolnice, ustanove u kojoj je Bosa Ranković nesebično spasavala mnoge živote.

Vidi još

• Heroine Prvog svetskog rata u Srbiji
• Kolo srpskih sestara

Spoljašnje veze

• Projekat Rastko: Maja Savić Srpske dobrovoljne bolničarke — sledbenice Florens Najtingejl