Бој на Косову (drama)

Boj na Kosovu je istorijska drama srpskog književnika Ljubomira Simovića. Prva verzija drame napisana je 1988, uoči obeležavanja šesto godina od boja na Kosovu. Po toj verziji drame snimljen je istoimeni film (1989) u režiji Zdravka Šotre. Druga, skraćena verzija, napisana je 2002. i objavljena 2003. godine.

Boj na Kosovu
Ljubomir Simović
Nastanak
Autor	Ljubomir Simović
Zemlja	Srbija
Jezik	srpski jezik
Sadržaj
Žanr / vrsta dela	istorijska drama
Teme	raspad Srpskog carstva, boj na Kosovu
Lokalizacija	Moravska Srbija; jun 1389. godine
Izdavanje
Datum	1988 (prva verzija) 2002 (druga verzija)
Broj stranica	143
Klasifikacija
ISBN ?	978-86-521-5049-6

Radnja

Prvi deo

Prvi deo drame dešava se tri dana pred bitku, 12-14. juna 1389. Na dvoru kneza Lazara u Kruševcu, knez obaveštava srpskog patrijarha Spiridona da je odbio zahteve turskog sultana Murata, koji je u pismu tražio da se Srbija pokori njegovoj vlasti, i da se turska vojska već primiče Kosovu. Uprkos strahovanjima patrijarha i kneginje Milice, koji ga upozoravaju na tursku snagu i razjedinjenost srpskih zemalja i velikaša, knez Lazar izjavljuje da častan čovek nema izbora između ropstva bez borbe, i borbe do smrti.

Na pijaci u Novom Brdu, trgovkinje negoduju zbog smanjenja težine novca (dinara) zbog ogromnih troškova za opremanje vojske i turske opasnosti, dok se trgovac kožama, Vojša, sprema na vojsku.

Na granici između Toplice i Laba, srpski vidar i berberin Bogoje iz Prizrena sreće se sa stražarima Vuka Brankovića, koje predvodi Paramunac. Pošto mu u torbi nalaze knjige za proricanje sudbine, stražari ga pitaju da prorekne ishod bitke sa Turcima. Bogoje odgovara da je Srbija toliko razjedinjena da ne može da se odbrani ni od muva, a kamoli od Turaka. Paramunac ga optužuje da je turska uhoda i naređuje njegovo hapšenje, ali ga spasava Miloš Obilić, kome je Bogoje izvidao ranu posle boja na Pločniku.

Za to vreme, na dvoru Vuka Brankovića u Prizrenu, Vuk pregleda novoiskovane srebrne dinare, bez Lazarevog imena i duplo lakše od starih, koji treba da pokriju troškove rata. Njegov stariji brat Gerasim, monah iz Svete Gore, nagovara ga da podrži Lazara svim silama, pošto Lazar jedini pokušava da ujedini podeljenu Srbiju uz pomoć pravoslavne crkve. Vuk ističe svoju moć i nezavisnost od kneza, besni na pomen Miloša Obilića i obraduje se na vesti o incidentu sa vidarom i Obilićem, koje mu donosi Paramunac.

Dva dana kasnije, uoči bitke, na Kosovu polju sreću se kožar Vojša, koji je u vojsci, na straži, i vidar Bogoje kome su polomljeni svi zubi - nagoveštava se da su ga mučili u Brankovićevoj tamnici. Na njih nailaze Ivan Kosančić i Milan Toplica, koji se vraćaju iz izvidnice i raspravljaju o veličini turske vojske. Dok Kosančić namerava da knezu kaže istinu - da je turska vojska, sa 140 hiljada boraca, dvostruko veća od srpske, Toplica želi da ublaži loše vesti, plašeći se da će istina uplašiti kneza i naterati ga da odustane od bitke.

Na dvoru Vuka Brankovića kod crkve Samodreže, knez Lazar okuplja vlastelu na večeru pred bitku, koja se očekuje ujutro. Na kneževoj večeri, pokrajinski velikaši, Levčanin i Tamnavac, ističu svoju nezavisnost od kneza Lazara, zbog čega se umalo ne potuku sa kneževim sestrićima, braćom Musićima, i predlažu knezu da prizna tursku vlast, kao što su već uradili jači od njega - kralj Marko i Konstantin Dejanović u Makedoniji. Knez Lazar im odgovara da se o časti i dostojanstvu ne može pregovarati i da se u ropstvu ne može postojati, ali im raspravu prekida dolazak Toplice i Kosančića, čije vesti utišaju sve prisutne. Tamnavac nagovara Lazara da odustane od bitke pošto je Turaka dvostruko više no Srba, ali mu Lazar ponosno odgovara da se on ne odlučuje za bitku po tome kolika je sila koja mu preti, već koliku svetinju brani. Večera počinje molitvom, i Lazar nazdravlja svojim vojnicima, pre svih Obiliću, ali ga Vuk Branković prekida i optužuje Miloša za izdaju, navodeći kao dokaz da je oslobodio turskog uhodu (vidara Bogoja) od njegovih stražara. Na Miloševo pravdanje da je sve to zlonamerno protumačeni nesporazum, Vuk nastavlja da su sa njim u zaveri i Toplica i Kosančić, koji su namerno doneli oveshrabrujuće vesti, pošto su svi zajedno potkupljeni od Turaka. Na kneževo pitanje da se opravda, Miloš se zaklinje da će sutra na Kosovu ubiti Murata i odlazi. Vuk savetuje Lazaru da ga uhvati i okuje, ali Lazar odlučuje da pruži priliku Milošu da se opravda u boju.

Iste noći, Paramunac je u postelji sa prodavačicom ribe sa početka i plaća vino novoiskovanim srebrnim dinarom koji je dobio od gospodara Vuka. Trgovkinja primećuje da na novom Vukovom dinaru nema kneza Lazara, po čemu zaključuje da gospodar Vuk planira da se osamostali od kneza.

Drugi deo

Drugi deo drame dešava se 15. juna 1389, na Vidovdan, pred Muratovim šatorom na Kosovu. Tok bitke saznajemo iz izveštaja turskih čauša, preko kojih Murat izdaje naredbe i upravlja bitkom. Desno krilo srpske vojske, koje predvodi Vuk Branković, uspešno potiskuje tursko levo krilo, kojim komanduje Muratov sin Jakub, dok tursko desno krilo pod komandom Bajazita potiskuje srpsko levo krilo, na kome su Bosanci pod Vlatkom Vukovićem.

Utom, stražari javljaju da je došao vojvoda Miloš Obilić sa kopljem okrenutim naopako, u znak predaje, i moli da ga izvedu pred sultana. Murat, koji se seća Miloša sa Pločnika, naređuje da ga propuste. Obilić prilazi sultanu kao da će se pokloniti, ali trgne ispod pojasa kratak mač i smrtno ranjava Murata, posle čega ga Turci teško ranjenog savlađuju i vezuju. Ranjeni Murat ispituje Obilića, koji mu ponosno odgovara da je svoju glavu dao za svoju reč. Utom stiže Bajazit, koji naređuje da se Obilić smesta pogubi.

Pored Srbina Hamze, jednog od Muratovih dvorana, Miloša na gubilište ispraća i sultanov hećim Mustafa, nekadašnji vidar Bogoje, koji se upravo poturčio kako bi pobegao od Brankovićeve osvete. Srbin Hamza nudi Obiliću da se poturči pred smrt, ali mu Miloš odgovara da svojom krvlju ispisuje granicu između sebe i njega.

Murat na samrti zaklinje Bajazita da poštedi brata, ali Bajazit poziva Jakuba i naređuje da ga zadave. Bajazit naređuje da sva preostala vojska krene napred - oba srpska krila se povlače, a knez Lazar u centru je opkoljen i zarobljen sa mnogo velikaša. Bajazit saslušava Lazara, koji mu ponosno odgovara da je još sinoć znao šta ga čeka, ali da svojim stradanjem plaća večni život. Kada mu Bajazit pokaže Miloševu glavu na kocu, Lazar odgovara da se je to glava pobednika, koja se ne polaže u grob, nego u temelj. Smrt prima mirno, sa rečima da je pobedio u svojoj bici.

Epilog

Na pijaci u Novom Brdu, ponovo vidimo prodavačicu ribe sa početka. Dolaze Vojša, na štakama i bez jedne noge do kuka, i njegova žena Velisava. Otkad je ranjen u boju, Vojša po danu ćuti, a noću bunca i zapomaže. Velisava pokušava da kupi jednu od dve preostale ribe, ali prodavačica odbija da primi Lazarev dinar (koji je primala nekoliko dana ranije) i traži da joj se plati turskim dinarima - akčama.

Vidi još

• Kosovo (drama)
• Izdajnik (drama)