Википедија

Bradipneja

Bradipneja (grč. βραδυς, спор, лењ, πνοη, дах, удах lat. . bradypnoea) je jako usporeno disanje (manje od 10 udisaja u minuti), koje prati mnoge bolesti, povrede, trovanja itd.[1]

Bradipneja
Latinskibradypnoea
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpatofiziologija

Usporeno disanje, se najčešće opaža kod porasta intrakranijalnog (unutarlobanjskog) pritiska i depresije centralnog nervnog sistema (na primer nakon trovanja narkoticima, lekovima opijatima itd).[1]

Razlike između fiziološkog disanja i bradipneje [2] uredi

Parametar Fiziološko disanje Bradipneje
Frekvencija
12-16/minuti
2-10/minuti
Ritam
Ujednačen
Izraženo usporeno
Dubina
Ujednačena
Produbljeno
Čujnost
Tiho
Jedva čujno

Etiologija [3] uredi

Činioci Opis promena
Životna dob Stariji ljudi nešto sporije dišu od mladih.
Sniženje telesne temperature Telesna temperatura često prati usporeno disanje (bradipneja). Izraženo sniženje telesne temperature, (npr prilikom smrzavanja), može toliko da uspori disanje do svega 1-2 udisaja u minuti. U tim uslovima i tako usporeno disanje može da obezbedi zadovoljavajuću saturaciju tela kiseonika, jer se na sniženoj telesnoj temperaturi značajno smanjuju metabolizam i potreba tela za kiseonikom. Zato se namernom sniženju telesne temperature podvrgavaju bolesnici u toku dugotrajnih operativnih zahvata na srcu ili na nekom drugom organu.
Povećan intrakranijalni (unutarlobanjaki) pritisak Poremećaji koji dovode do povećanog (intrakranijalnog) pritiska mogu biti:
  • povrede mozga, praćene krvarenjem u mozgu,
  • tumori mozga
  • zapaljenjski procesi u mozgu
Unutrašnjie bolesti Tu pre svega spadaju unutrašnje bolesti koje dovode do gubitka svesti, npr dijabetesna koma.
Trovanja lekovima Lekovi koji se upotrebljavaju kao sredstvo za spavanje ili smirenje nerava, mogu izazvati bradipneju.
Zloupotreba opijata Opijati i lekovi koji se dobijaju iz opijuma, (morfijum) jako usporju disanja.
Teži oblici trovanje alkoholom Trovanje alkoholom takođe usporava disanje; pa npr. u alkoholnoj komi disanje može potpuno prestati. Tada je veštačko disanje jedini način da se spasi život otrovane osobe.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b Stegman 2006, str. 250.
  2. ^ Armstrong, H. G. (1943). Principles and Practice of Aviation Medicine (2nd izd.). Baltimore: The Williams & Wilkins Company. 
  3. ^ Arthur C. Guyton Medicinska fiziologija, Medicinska knjiga-Beograd-Zagreb 1990

Литература uredi

  • Stegman, Julie K. (2006). Stedman, Thomas Lathrop, ур. Stedman's Medical Dictionary, 28th Edition. Baltimore, Maryland: Lippincott Williams & Wilkins. стр. 250. ISBN 978-0-7817-3390-8. 
  • Hanswerner Bause, Eberhard Kochs, Jens Scholz, Jochen Schulte am Esch, Thomas Standl, Christian Werner: Duale Reihe Anästhesie: Intensivmedizin, Notfallmedizin, Schmerztherapie. Thieme. 2011. ISBN 978-3-13-152484-3. str. 563.
  • Klaus-Peter W. Schaps, Oliver Kessler, Ulrich Fetzner (2008). Das Zweite - kompakt: Gesundheitsstörungen - GK2. Springer. str. 146. ISBN 978-3-540-46342-9. f.
  • Lothar Ullrich: Thiemes Intensivpflege und Anästhesie. Thieme. 2005. ISBN 978-3-13-130910-5. str. 88.

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Брадипнеја&oldid=27441218”